среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи

понедељак, 11.05.2009. у 22:00

Питање опстанка села биће готово немогуће решити ако се буде чекало пет до десет година, каже за „Политику” др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука. По његовим процени, тада ћемо имати демографски готово опустеле сеоске пределе, својеврсну мрежу „домова пензионера” који ће очекивати да их издржавају малобројне генерације њихових потомака, концентрисане у свега неколико урбаних центара.

„Ако смо током периода интензивне индустријализације земље шездесетих и седамдесетих година прошлог века били свесни да се становништво неповратно пресељава из села у градове, сада смо сведоци бесповратних миграција из урбаних општинских центара у једина три велика града Србије – Београд, Нови Сад и Ниш”, каже овај демограф.

Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.

Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.

„При томе, ове последње свој пораст, који би био и већи да нема традиционалне емиграције, дугују искључиво високом природном прираштају,будући да је у њима број рођених у односу на умрле већи за два до четири пута”, истиче Никитовић.

(/slika2)Он подсећа да смањење броја становника у свим деловима Србије, осим у претходно наведеним, представља само наставак тренда започетог почетком последње деценије прошлог века, али драматично повећаном брзином. За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, а брзина којом се увећава популација три урбане средине повећала се за више од 50 одсто у истом периоду.

– Другим речима, удео три наша највећа града у укупној популацији земље током последњих неколико година расте дупло већом брзином него што је то регистровао попис из 2002. године – истиче овај демограф.

Никитовић објашњава да упоређивање ових података указује на запањујући пораст брзине којом се демографски празне погранични региони државе. Уочљиво је да се интензивнији пад броја становника, који је три године након пописа 2002. регистрован у демографски већ остарелим општинама на истоку земље, почетком 2008. проширио на готово сва погранична подручја, при чему је најизразитији у источној и југоисточној Србији, односно Банату. Међутим, и традиционални пораст броја становника у општинама са већинском бошњачком и албанском популацијом на југозападу и југу земље смањио се у периоду 2005-2008. у односу на период 2002-2005, при чему је Сјеница чак ушлa у већинску групу општина Србије чија је популација данас мања него 2002. године. С друге стране, наставља се интензивно концентрисање становништва у једине три виталне урбане зоне – Београд, Нови Сад и Ниш, при чему је интензитет пораста броја становника највећи у Новом Саду.

„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. Може се очекивати да, у одсуству крупнијих структурних промена друштвено економског система у земљи и наступајућег пораста економског притиска на радну снагу, плава боја на карти у наредним годинама постане још тамнија обухватајући све већу површину Србије, која ће умногоме личити на праву демографску пустињу. У таквој Србији извесно је формирање само једне демографски виталне области, оне која би спајала данашње регије Београда и Новог Сада”, закључује Владимир Никитовић.

Н. Ковачевић


Коментари40
21a12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sekula
Sta drugo da ocekujemo,kada je Srbija postala Beograd i Novi Sad.Dok se politicari i tajkuni bore da uzmu sto vise za sebe,Srbija polako ali sigurno izumire.Katastrofa narode!
Lazar
Dosao djavo po svoje.Vodili smo glupave ratove-ratove za teritorije a ni svoju teritoriju nismo u stanju da naselimo.Tek ce pad stanovnika biti katastrofalan jer sve izbeglice iz Hrvatske i Bosne su vec dosle a novih vise nema.Ko normalan danas moze planirati porodicu kada je kvadrat stana preko 1 000 evra?
zbunjeni zbunjen
@AVET NAD SRBIJOM:Lepo receno samo bi dodao, vrato bi se i ja bilo gde, Srbija je lepa,ulozio bi ili proizvodio samo za normalan zivot, ali reci te mi iskreno koliko bi prvo morao da platim ovim korumpiranim?
dejan batajnica
Sve sto postoji - ili raste, ili stagnira, ili propada. Srbija kao drzava vec godinama propada, jer na njen racun i racun vecine njenih zitelja rastu pojedinci, kao i odredjene grupacije. Srbija kao drzava nije politicki zdrava i dinamicna unutar svojih institucija, jer da jeste, preventivno bi reagovala na izvesne trendove, sprecavala bi socijalne, ekonomske i druge katastrofe i podizala bi nivo razvoja zemlje i njenih ljudi iz godine u godinu. Zitelji Srbije dan danas su prinudjeni da idu "trbuhom za kruhom" - u vece gradove, ili u inostranstvo. Zene ne radjaju, jer nemaju uslove za to, jer ne vide svoju i buducnost dece i porodice, jer vide i osecaju jos vecu propast drzave i drustva. Medjutim, nije dovoljno kritikovanje politike i ratnih profitera, ne moze se sva krivica pripisati njima. Drustvo samo sebi stvara okvire i kontekste za koje je u danom trenutku sposobno. Drustvo (kao suma svih zitelja drzave i onih koji poticu iz nje i zive van nje) mora da promeni svoju skalu vrednosti, mora da promeni svoj pristup stvarnosti, mora da promeni trend koji vodi u propast. Svi su zaduzeni za sve i svakoga. Svi se nalaze u istom brodu, a zajednicki brod nam tone. Vremena za dobre promene je sve manje. Rizika je sve vise. Nije jos sve izgubljeno, jos se moze mnogo toga preduzeti i promeniti. Ali te promene moraju da zapocnu u dogledno vreme, da bi se njihove pozitivne posledice osetile kroz pet ili deset godina. Potrebna je nova disciplina, neophodna su nova odricanja. Sve to ne moze organizovati jedna partija, ni celokupna politicka organizacija drzave. U akciji poboljsanja zivotnih okolnosti, samih zivota i perspektiva svih pojedinaca moraju ucestvovati upravo - svi. Ova vrsta preporoda nije nemoguca, ali nije ni moguca, ako drustvo u celini nije spremno za promene. Ako se opet dozvoli pojedincima da kontrolisu vecinu zarad zadovoljenja licnih potreba i interesa, propast ce iz dana u dan biti sve intenzivnija i nemilosrdnija. Vremena nema previse. Vreme je za promen
Jovo Grubor
Doktore Nikitovicu sta bi sa Kosovom i Metohijom na vasoj karti? Jeste li i Vi vec otpisali 15% srpske teritorije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља