уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:48

ПОНАВЉАЧИ МОНЕТАРНЕ ИСТОРИЈЕ

Аутор: Небојша Катићуторак, 12.05.2009. у 22:00

Хронична неликвидност српске привреде није последица светске економске кризе. Она је резултат финансијске недисциплине државе, али и привредне структуре којом доминирају монополи и картели. Оваква структура, као и модели понашања који из ње следе, један je од основних извора домаће, сада већ ендемске инфлације.

Владајућа економска теорија третира инфлацију као монетарни феномен, дакле као резултат прекомерног штампања новца. Народној банци Србије (НБС) много се тога може замерити, али прекомерно штампање новца није на том списку. Како онда објаснити чињеницу да је домаћа инфлација годинама једна од највиших у Европи?

Српска економија је посебан случај, па се на њу мора применити „специјална” монетарна теорија. Један од њених најважнијих елемената је привредно „међукредитирање”, појам који је ушао у моду седамдесетих година прошлог века и односио се на узајамно робно кредитирање домаћих предузећа. Међукредитирање временом је измакло контроли и прерасло је у социјалистички еуфемизам за финансијску недисциплину.

То је концепт у коме предузећа међусобно размењују робу и услуге, али их не плаћају. Промет се остварује без новца, плаћања се одлажу унедоглед, а дуговања и потраживања бујају преко сваке мере. Онај ко купује не брине превише због цене – када коначно буде измирио своје обавезе, оне ће инфлацијом бити умањене. Онај ко продаје, цену мора повећати за трошкове финансирања и за ризике неплаћања које је тешко проценити, па је увек мудрије зарачунати што више. На овај начин монетарна политика се обесмишљава, а цене расту и када је политика НБС рестриктивна.

Ако се такво понашање могло разумети у систему друштвеног власништва, како је могуће да се сличан модел понавља и у новокомпонованој капиталистичкој привреди? Како то да се приватна предузећа понашају слично као и самоуправна, да испоручују робу и услуге иако не знају када ће и да ли ће бити плаћени? Одговор је једноставан – немају избора и немају куд.

Тржиштем доминирају велика предузећа, поготово трговинска, и ту постоји апсолутна асиметрија моћи. Велики купци својим добављачима могу диктирати услове какве желе или их могу једнострано мењати како им се прохте. Мања предузећа немају друге купце, а евентуални покушај да кроз суд заштите своје интересе осуђен је на неизвесну и скупу агонију и извесну одмазду моћних дужника.

Одлагање плаћања, поготово у амбијенту високе инфлације и енормних каматних стопа, веома је уносно. Новцем који се ускраћује добављачима могу се ширити империје и може се заграбити још више. Домаћи моћници не праве разлику између економског силеџијства и тржишне утакмице.

Такву разлику не прави ни држава. Она купује робу и услуге, али их не плаћа или још горе плаћа их селективно. Институција која би морала бити узор финансијског реда и дисциплине сада постаје други генератор неликвидности. Само се у таквом амбијенту може догодити да држава има новац да кроз субвенционисање огромних каматних стопа сипа новац банкама, али нема новац да плати за већ извршене услуге.

Све док су односи моћи такви какви јесу, инфлација и неликвидност ће бити системски. Нешто се ипак може урадити или се бар може покушати.

Привреда мора ући у процес мултилатералне компензације у коме би сви повериоци пријавили своја потраживања без страха од одмазде дужника. То није чаробни штапић, неће решити проблем неликвидности, али ће га бар мало ублажити, јасно квантификовати и указати на генераторе неликвидности и на предузећа која морају отићи у стечај.

Ваљало би размислити и о увођењу интервентног закона којим би се увела дисциплина плаћања и у платни промет. Можда би било мудро и да се сва плаћања са роком дужим од шездесет дана третирају као продаја на кредит, са свим инструментаријем и регулативом која уз то иде.

Када је држава у питању, регулатива би морала бити још строжа. Држава би морала стандардизовати своје услове плаћања, а обавезе измиривати редом којим пристижу. Свако прескакање реда морало би се третирати као кривично дело будући да се разлози прекоредних исплата пре свега налазе у сфери корупције.

Није добро када се држава меша у односе између предузећа на уређеном тржишту. Српско тржиште, нажалост, није уређено. Када од таквог тржишта држава окреће главу, она управо тим немешањем шаље јасну поруку да је на страни јаких и да им допушта злоупотребу тржишне позиције. Домаћи теолози неолиберализма морају коначно схватити да држава никада није неутрална.

nkatic.wordpress.com

финансијски консултант


Коментари43
c8f97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vlajko
Neposredni uzrok nelikvidnosti u našoj privredi jeste finansijska nedisciplina, a tu rak ranu privrede pušta da metastazira totalno neefikasno sudstvo kao i nedostatak regulative koji uzrokuje da ne možete efikasno da naplatite svoje čisto kao suza potraživanje od dužnika. To bi međutim bilo lako promeniti ukoliko bi to našoj društvenoj eliti - ako se ona može tako nazvati - odgovaralo, ali im ne odgovara i zbog toga se ništa ne čini da se to popravi. U čemi je stvar? Naša elita svo vreme kontroliše monopol na naplatu potraživanja (nelegalnim putem) i želi da tako i ostane, to joj omogućuje da uvek ima prednost nad konkurencijom. Ta elita kontrolisala je na primer JSO i razne druge ekipe preko kojih je sebi obezbeđivala efikasnost, i taj model se kopirao na niže po piramidi moći. I tu dolazimo do našeg problema - dok mehanizmi za naplatu potraživanja ne postanu efikasni i dostupni svima nelikvidnost će biti masovna jer je kao takva pothranjivana od strane onih koji su i u takvim uslovima svoja potraživanja bez problema naplaćivali.
stojan nenadović
Dragi moj gospodine James Bond. Današnji način stvaranja i povlačenja novca iz opticaja je potpuno suprotan konceptu nekreditnog novca. Ja sam dao formulu po kojoj je inflacija uvek jednaka nuli. Kreditni novac ne može bez inflacije i ona se čak predviđa da bude najmanje 2% a takođe je potrebno i da postoji nezaposlenost, čega takođe nema kod nekreditnog novca.
stojan nenadović
Dragi moj gospodine James Bond. Današnji način stvaranja i povlačenja novca iz opticaja je potpuno suprotan konceptu nekreditnog novca. Ja sam dao formulu po kojoj je inflacija uvek jednaka nuli. Kreditni novac ne može bez inflacije i ona se čak predviđa da bude najmanje 2% a takođe je potrebno i da postoji nezaposlenost, čega takođe nema kod nekreditnog novca.
james bond
Dragi moj Stojane jas nadam da je objasnjenje po kom CB prati ekonomski boom kreiranjem novca iz nista nije nesta izvan vasega koncepta.Novac se krira al istotako i povlaci iz opticaja.Problem je sto se na njega zaracunava kamata CB dok se kreira.U slucaju da poso propane kaznjene su i firma i banka koja je odobrila kredit al ne i CB.Mozdab bilo korisnije uvesti koncept negativne kamatne stope CB na izgubljene kredite kakob i ona bila opreznija u izdavanju i tako kreiranju booma.Primjenit istu logiku ko kod tekuceg racuna CB more ic i u crno i crveno pa bujrum Musa kupusa...
james bond
Taklem 1840 stav Guvernera Palmera je bio da obim rezervi bidne u zavisnosti od obima diskontnog posla sa tim da 1/3 rezervi bidne pokrivena zlatom.Prime Minister Sir Robert Peel je bio u sumnji da bi ovo moglo da dovede do prekomjernog kreiranja novca i inflacije.Peelov 1844 Bank Charter Act podijelio je Bank of England u dva departmana;bankarski koji se bavio komercijalnim poslovanjem banke i onaj ovlasten za stampanje love pokriven sa 14mil funti sterlinga u securites(trgovinskim i ostalim papirima) i zlatu.Takozvani fiduciary note issue nije dozvoljavo stampanje love preko sume securities i zlata.Krize 1847, 1857 i 1866 pokazale su da je ogranicenje bilo suvise strogo i moralo se privremeno napustat zbog potreba likvidnosti privrede dab se izbjego kompljet kolaps.Poslije zadnje krize kad je stampedo na banke unistio banku Overend Gurney izdavac The Economist, Walter Bagehot je preformuliso ulogu CB u krizi kao 'lender of last resort'(zadnja kreditna linija).Viktorijanski monetarni problem je ustanovljen u doba Sir Isac Newton kao Master of Mint koji je uncu zlata mijenjao za fiksni iznos u funtama sterlinga.Teorija Barona Overstona City bankara da je samo zlato lova nije odmakla dalje od spanskog poimanja novca dovela je do zaribavanja sistema.Problem je rijesila pojava novog komercijalnog posla masovnog primanja depozita na osnovu kojih je omogucena novcana ekspanzija a u realnom zivotu je to bilo u okviru velikih komercijalnih banaka;London&Westminster osnovane 1833, National Provincial 1834, Birmingham&Midland 1836, Lloyds1884 Barclays 1896.Kriticna potreba banaka za lovom izdavanjem bondova kojom su onda kupovali dionice kompanija bila je dopunjena primanjem depozita stedisa.U doba ekonomskog buma ni ovo nije dovoljno pa se lova kreira bukvalno iz thin air(etera).Zlatni standard imao je ogranicenje zvano nemoguce sveto trojstvo.Uz fiksan kurs moze da ide jal sloboda kretanja kapitala jal slobodna monetarna polika obatroje nikako...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља