Манастир Градац – „Оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка”, описује краљицу Јелену Анжујску архиепископ Данило Други у житију ове владарке и монахиње. Чак и тај кратки цитат могао би да објасни зашто је сестринство манастира Градац, чија је ктиторка краљица Јелена, за тему овогодишње манифестације „Дани свете Јелене”, одабрало баш витештво, јер већ се у ових неколико речи може разазнати витешки дух ове Францускиње удате за нашег краља Уроша Првог Немањића.

Манифестацију која негује сећање на владарку и светитељку, али не заборавља ни очување традиционалног, народног духа, већ четири године заредом организује манастир Градац. Игуманија манастира Градац Ефимија, објашњава за наш лист да није очекивала да ће сестринство бити укључено у организацију недавно одржане манифестације која је окупила више стотина посетилаца.

– Дуго сам мислила да је ова манифестација нешто што ремети монашки живот, али онда смо добили благослов да ми преузмемо контролу над свим тим, тако да сам дошла на чело те организације, односно оног од чега сам хтела да побегнем, али ми је сада јако драго због тога – каже игуманија, мати Ефимија.

Монахиње тако бирају програм манифестације, али спремају и гозбу за учеснике и госте данима пре свечаности, а све уз помоћ и подршку бројних пријатеља манастира, верника, локалних власти. Идеја водиља свечаности су „вредности које су вековима изграђиване и не треба да их заборавимо”. Једна од њих је и витештво.

– Мислим да је и краљица Јелена имала витешки дух и то није нешто што је само део њеног француског порекла, већ нешто што је она као велики човек у себи носила и зато се њена историја уклапа у ту витешку причу. Она је и владала и своје синове умела да помири, усмерава, да их васпита тако да постану два света краља. Умела је да гаји добре односе и са Истоком и са Западом. Данас јој то многи замерају, али мислим да је то она права хришћанска дипломатија, то није некакав сада прокажени екуменизам, него је заиста умела да покаже љубав према свима и да све споји у једно и када бисмо то данас умели, много бисмо лакше живели и дошли до мира за којим сви чезну – сматра мати Ефимија.

У манифестацији учествује и велики број младих из Рашке који кажу да иначе радо свраћају у Градац где се осећају пријатно и опуштено.

– Монахиње, мени је првенствено важно што су готово све високообразоване и јако младе. Ја, на пример, не верујем толико у Бога, али ме овде нико није осуђивао због тога, свако има право на своје мишљење – објашњава Никола Милосављевић, ђак трећег разреда гимназије у Рашки.

На овогодишњу тему витештва био је расписан књижевни конкурс, а ауторима најуспешнијих радова награде су уручене на централној манифестацији, али је витештво била и тема ликовних радова основаца и средњошколаца који су штафелаје поставили у манастирском дворишту. Једна до њих, Моника Фидершек, ученица трећег разреда гимназије у Рашки, каже да је први пут посетила Градац и да је због љубави према цртању одабрала да учествује у овој цртачкој радионици.

– Радови ће се продавати, а прикупљени новац искористићемо да помогнемо болесној другарици којој је потребно лечење у иностранству – каже Моника.