Народна банка Србије никада није била изложена ризику по основу инвестирања у хартије од вредности америчке осигуравајуће компаније AIG, нити је због тога направила губитак, јер наша правила за управљање девизним резервама НБС не допуштају инвестиције у корпоративне обвезнице и акције у иностранству, каже се у одговору Сектора НБС за девизне послове на питања наше редакције. „Политика” је питала: код кога се налазе наше девизне резерве и да нам се није догодило, као неким земљама у свету, да смо изгубили део тог блага купујући и продајући хартије од вредности најпознатијих америчких фирми које су јесенас доживеле прави финансијски слом?
Девизне резерве НБС пласирају се на основу Одлуке о утврђивању годишњих смерница за управљање девизним резервама, али и Оперативних кварталних смерница које, на предлог Инвестиционог комитета, доноси Монетарни одбор НБС. У нашој централној банци тврде да се према том послу односе веома конзервативно. Нарочито у условима светске финансијске кризе.
У структури девизних резерви Народне банке Србије највише су заступљене хартије од вредности – 83 одсто. Следе средства на рачунима у иностранству, укључујући и новац на рачунима код других централних банака и ММФ-а – око 10 процената. Остатак од око седам процената девизних резерви је у ефективном страном новцу и злату.
Депозити се пласирају код других, много већих и јачих централних банака – Дојче банке (Deutsche Bundesbank), али и код Америчких федералних резерви (Federal Reserve Bank). Мање од три процента девизних резерви пласирано је у виду депозита код првокласних светских банака најразвијенијих земаља у свету (Швајцарска, Енглеска, Шведска, Финска). Иностране банке, код којих су пласиране девизне резерве, као и лимити пласмана по појединачним банкама, носе ознаку највишег степена тајности, упозоравају у НБС.
Што се тиче осталих пласмана, наглашавају у НБС, наше девизне резерве уложене су у државне хартије од вредности развијених земаља (Немачка, Француска, Холандија) и хартије од вредности међународних финансијских организација (Европска инвестициона банка, Међународна банка за обнову и развој).
Дакле, што се тиче НБС, Србија не треба да страхује за сигурност својих девизних резерви. Ваља се надати да ће приходи од њих бити бар довољни да се плати антиинфлациона политика.
С. Костић