уторак, 17.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:47

Број прислушкиваних и у Словенији – тајна

уторак, 19.05.2009. у 22:00

Невладина организација Иницијатива младих за људска права, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама, својевремено је затражила од Безбедносно-информативне агенције (БИА) податак о броју прислушкиваних грађана у 2005. години. Одговор је изостао, а ни налог повереника Родољуба Шабића није помогао да се тај податак обелодани. У јавности је остала недоумица зашто је пуки статистички податак толика тајна, јер сем броја, нису тражени други детаљи о прислушкиваним грађанима, разлозима за овакву меру, нити сличне појединости. После дуго времена из БИА је стигао одговор да не постоји посебан документ са траженом информацијом, као и да по закону агенција није обавезна да такав документ посебно саставља. Са друге стране, Војно-безбедносна агенција (ВБА) својевремено је објавила да је током 2007. године прислушкивала 35 сумњивих особа.

Они који су сматрали да је БИА поступила исправно, наводили су пример Словеније која има дужу праксу са слободним приступом информацијама. Наташа Пирц Мусар, словеначка повереница за слободан приступ информацијама и заштиту података о личности, два пута 2005. године је одбацила захтев једног словеначког грађанина који је желео да зна колико је особа путем прислушкивања пратила словеначка тајна служба СОВА. Навела је да би објављивање оваквих података, које је закон означио као тајну, открило много тога о обиму рада саме тајне службе. Како су у међувремену у тој држави промењени и закон о тајним службама и онај о приступу информацијама, питање је да ли је у Словенији сада лакше доћи до оваквих података.

– И кад сам доносила поменуту одлуку, простудирала сам много случајева и пуно разговарала са нашом тајном службом и нисам желела да се понашам као слон у стакларској радњи, јер безбедност земље је важна ствар. Како бих данас одлучила? Ако би неко тражио податке старије од пет година, највероватније бих рекла да то треба да буде јавно. Уколико мала земља, каква је Словенија, саопшти број прислушкиваних у текућој или претходној години, на основу тог податка тајне службе других земаља могу да виде снагу наше обавештајне службе, процене колико људи у тој служби ради и на којим подручјима. Из таквих података, чак и кад је реч о пукој статистици, много тога се може видети и то је јако осетљива ствар. Међутим, после одређеног броја година, мислим да грађани имају право да знају шта се у прошлости дешавало. Али што се тиче садашње ситуације треба бити мало више обазрив јер то је још осетљива материја – рекла је за „Политику” Наташа Пирц Мусар, учесница регионалног скупа о заштити података о личности који је јуче одржан у Београду.

Чак и када изгледају само као пуки бројчани показатељи, поједине информације су по закону о тајним подацима означене као тајне и то се, по речима наше саговорнице, мора имати у виду. Кад је реч о броју прислушкиваних или праћених грађана, словеначка повереница подсећа да ни у другим земљама Европе није баш уобичајено да се такви подаци јавно саопштавају, за разлику од САД које их не крију. Међутим, измењен словеначки закон о слободном приступу информацијама допушта могућност да и оно што се званично води као нека врста тајног податка, ипак у одређеним ситуацијама буде саопштен јавности.

– Прва могућност је такозвани тест јавног интереса који се може спровести само на најнижим нивоима тајности података који се означавају као интерни и поверљиви, али не и кад је реч о тајним и строго тајним подацима. Међутим, повереник по закону има право увида и у такве тајне податке, како би проценио да ли има сврхе да неки од њих и буду тајна и убудуће – каже Наташа Пирц Мусар.

Наводи да од 88 земаља које имају закон о слободном приступу информацијама, њих 29 је у те акте уградило такозвани тест јавног интереса. Поједностављено речено, то је поступак у коме се процењује да ли објављивањем неке информације може евентуално настати нека штета, тачније реч је о одмеравању да ли је интерес јавности да такву информацију сазна већи од евентуалне штете. То се у пракси одмерава од случаја до случаја.

Словеначка регулатива, како наводи саговорница, јесте савремена и њој као и поверенику за заштиту података о личности допушта, а такође и заштитнику грађана, да обављају контролу како се у тајној служби поступа са личним подацима.

Марија Петрић


Коментари9
6c61d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema
Kad javnost ne moze da zna ni jedan takav savrseno benigan,bezopasan podatak sta bi bilo da se zatraze neke ozbiljnije informacije? Nas "sistem bezbednost" jos zivi u proslosti,nije jos ni poceo da se menja.
profesor
@Veseline- bojim se da ne razumete sustinu problema. Naravno da velika vecina podataka o radu tajnih sluzbi mora da bude tajna ali to ne znaci da sve treba da bude tajna i da te sluzbe mogu i smeju biti bez ikakve kontrole javnosti.A potpuno vam je pogresna pretpostavka od koje polazite - da je njihov rad a priori u skladu sa zakonom. Bilo gde,slepo poverenje u bilo ciji a pogotovo u njihov rad je opasno,a kod nas, s obzirom na grozna iskustva posebno opasno.S tim u vezi setite se Curuvije,ili pokojnog premijera Djindjica. Sto se prisluskivanja tice,sta mislite npr.li je treba da nam je svejedno da li oni prisluskiju 100,1ooo ili 100.000 ljudi? Da li je svejedno da li se amplitude tog broja u nekom duzem periodu mogu vezati za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma ili se recimo ocigledno mogu vezatio za zbivanja na politickoj sceni. Da li je taj broj relativno (broj slusanih,prema broju stanovnika) manji isti ili visestruku veci nego u demokratskim zemljama? Dakle,ako hocemo da budemo demokratska zemlja moramo da gradimo sisteme kontrole ovih sluzbi,i onaj koji se zasniva na parlamentarnoj kontroli i onaj koji se zasniva na kontroli javnosti.Mi jos nemamo ni jedan.
Veselin
Samo me interesuje komentar gore napisanih. Zasto je i kome je vazno koliko ljudi prisluskuju nase tajne sluzbe (BIA i VBA)? Evo, dat je podatak od VBA koja kaze da se nije prisluskivalo vise od 40 osoba. To znaci da rade u skladu sa zakonom, i ne vidim sada razlog za sumnju kako prisluskuju sve i svakoga! Kao prvo, sigurno ne postoji i "kapacitet" da slusaju sve. Drugo, zasto bi neko bio interesantan za prisluskivanje? Ne sigurno ako radi po zakonu i ako obavlja posao kako treba. A to sto smo mi paranoican narod i mislimo da smo nekome vazni, kako nas neko 'slusa', to nije stvar Poverenika za javne informacije, vec psihijatara. Dajte ljudi, budite malo opusteni i ne dajte sebi znacaj koji ne zasluzujete. Sluzbe treba da su tajne i njihov rad se, pre svega, zasniva na konspirativnosti. Nije demokratija da se sve "izlozi na videlo"... To se zove nesto drugo i manite se igranja demokratije jer toga nije bilo i nece biti nikada u radu tih i takvih sluzbi bilo gde u svetu! I ne treba da bude!
Malisa
Ja mislim da ako drzava hoce da bude demokratska javnost ima pravo da zna tacan podatak o tome koliko ljudi se prisluskuje.Ne ko i zasto ali koliko,to sigurno.
Neven
Sta je to "mnogo toga" sto se moze videti? Sta konkretno?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља