недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26
Хоби

Двориште за ђаке и боеме

Дом и врт око њега које је Владимир Степанов подигао у Равном Селу да би уживао у њима, постали су туристичка дестинација, па је сада принуђен да се исели и сагради га на другом, мирнијем месту
Аутор: Драгољуб Стевановићсубота, 23.05.2009. у 22:00
Фудбалер, сликар, ботаничар

Двориште нашег познатог земљака, бившег професионалног фудбалера холандске прве лиге, најпосећеније је не само у Бачкој, већ сигурно и у Србији. Долазе ту ђаци и еколози, сликари и вајари, заљубљеници у егзотичне биљке са далеких континената, али и они што воле да уз пиће и музику прославе унапређење на послу, завршетак факултета, рођендан, годишњицу брака… Још се препричава како је пре годину и по дана једна овдашња жена од каријере уз вриску и лумперајку славила постављење за директорку, а све то уз пратњу чак 17 тамбураша.

– Нисам ни сањао да ће моје приватно двориште постати овако популарно – каже Владимир Степанов, који зато сад на неколико стотина метара одатле прави себи нови дом за становање.

Иако се жали да је изгубио приватност, истовремено је и поносан што се управо све тако одвијало, и што је рај на тридесетак ари – његових руку дело – убележено на туристичкој мапи Војводине и Србије.

Некада је на истом том месту, поред реке Јегричке, била дивља депонија смећа, а данас су ту прелепа ветрењача за одмор и вечерња дружења, летњиковац да се одмори и руча, фијакери и коњи липицанери у комшилуку, па кад дођу гости могу и да се провозају Равним Селом и околином, све до 17 километара удаљеног Врбаса.   

Егзотично цвеће крај ветрењаче

(/slika2)Ипак, у двориште Владимира Степанова долазе највише љубитељи природе, да виде цвеће и биљке са далеких континената. Највише посета је баш у ово време, од почетка маја до средине јуна, па кад крену ђачке екскурзије, дешава се да дође и по пет аутобуса дневно. Зову директори школа из Београда, Ужица, Горњег Милановца, Чачка, источне Србије, Суботице, Зрењанина, Сремске Митровице. Ту су снимане и две емисије дечје серије „Форе и фазони”, долазе еколошке секције, ђаци Пољопривредне школе у Футогу, студенти треће године пејзажне архитектуре из Новог Сада, а то интересовање и не чуди, јер је наш домаћин на тридесетак ари засадио око 600 врста биљака (неке се једино ту у Србији могу видети).  

Степанов је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века играо фудбал за један ротердамски клуб и зарадио толико да може лепо да живи. Зато се окренуо оним делатностима за које је гајио наклоност и љубав, а то су пре свега ветрењаче и биљке. Каже нам да Холандију сматра својом „другом домовином” јер му је проширила видике и помогла да у потпуности пронађе себе. Чак је и фудбалски дрес можда и пре времена скинуо да би, понет жељом да Војводини, која је некада имала близу триста ветрењача, дарује једну савремену по узору на оне холандске. Зато се упутио у музеје у Утрехту и Ротердаму, копао по архивима и студирао скице, нацрте пројекте и много научио о ветрењачама. Определио се за ону која је некада служила за наводњавање, да захвата воду из већих канала и пребацује је у мање.

Сликар природе

(/slika3)Последњих осам година бавим се биљкама, драго ми је што деца долазе у толиком броју, до сада је било око шест до седам хиљада ђака на мом имању. Мој велики мотив је да млађима несебично пренесем своја искуства и у њима пробудим љубав према лепом како би сутра оплеменили своје вртове и уопште простор у којем живе – каже Степанов.

Када смо посетили Равно Село затекли смо Ратка, Виолету, Душана, Снежану, Драгана, Микија и Владу, сликаре и вајаре из врбаске уметничке радионице како ту, међу ретким јапанским, јужноамеричким или афричким биљкама, мало сликају ветрењачу, мало уживају у зеленилу и духовном миру, па прошетају до летњиковца да презалогаје.

И наш саговорник је, не само фудбалер и ботаничар, већ и сликар. Имао је четрдесетак самосталних и групних изложби у Србији и иностранству, добио бројне награде, а највише воли да слика, погађате, природу, посебно војвођанске пејзаже…


Коментари4
baed2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Baljak
Samo tekst o Vladimiru u meni izaziva ushicenje... Tek kada budem videla njegova dela, ne mogu ni da zamislim. . . Bog mu je podario da moze usreciti, pre svega sebe, zatim i ljude slicnih interesovanja. Ima li sta lepse. Dugo se spremam da posetim i vidim tu lepotu, nadam se da cu to uskoro i uraditi . Vladimiru zelim beskonacnu inspiraciju. . .
Dušanka Banjac
A koje je nagrade dobio? Gde se mogu videti njegove slike? Jedino deca mogu oživeti njegovo dvorište...
Roma
Zar postoje riječi kojima bi uzdignuli ovog velikog čovjeka u visine? One nisu potrebne, njegova djela već su ga uzdignula toliko visoko da ga nitko više ne može dostići...Hvala na ugodnim trenucima čitajući članak i još mnogo lijepih i ostvarenih snova..svih boema ,đaka i velikog umjetnika Vladimira.
Vučko Vuković
Ovo mi se strašno dopada kako to mogu da vidim u živo objavite još neku sličicu. Momče svaka čast divim se ovom mladom čoveku kao umetniku i kao fudbaleru primer da mladi ljudi kad imaju pare nemaju ideje kad imaju ideje nemaju kintu i onda po ceo bogovetni dan se dosadjuju . Pozdrav Vučko.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља