уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36
Традиција

Наслеђе дунавског капетана

Чувени српски предузетник и, касније, добротвор Миша Анастасијевић још почетком 19. века показао је својим земљацима како могу да се обогате вредним радом, али и познавањем тржишта. Признањем које носи његово име данас се награђују најуспешнији српски привредници, компаније и брендови
субота, 23.05.2009. у 22:00
Љубиша Манчић и Владо Маркановић са својом монографијом (Снимио Милан Јанковић)

На самом крају прошлог века, са још свежим сећањима на бомбардовање Србије, у Новом Саду је 2000. основана агенција за тржишне комуникације „Медија инвент”, која је – придржавајући се мота „Стварајмо лепшу будућност” – досад покренула неколико акција за афирмацију најуспешнијих достигнућа у области предузетничке културе и стваралаштва у нашој земљи. Једна од најзапаженијих, у оквиру пројекта „Пут ка врху” који се реализује у сарадњи са Привредном комором Србије и новосадским Факултетом техничких наука, постала је традиционална и стекла велики углед у овдашњој јавности: годишња додела награда „Капетан Миша Анастасијевић” за врхунске резултате према критеријумима пословности, тржишне позиције, кооперативности, стандардизације, социјалне политике, јавности рада, општег имиџа и етичких вредности.

На нивоу регионалних комора најбољима се уручују повеље и златници, а на завршној манифестацији, на нивоу Републике, повеље и статуета Мише Анастасијевића, једног од првих српских предузетника и задужбинара 19. века. Међу досадашњим добитницима су, поред осталих, новинска кућа „Политика”, Војномедицинска академија у Београду, „Симпо” из Врања, пожаревачки концерн „Бамби”, Рударски басен „Колубара”, Београдски сајам и многи други.

Њихове – и не само њихове – приче и визије сабране су у две досад издате монографије „Пут ка врху”, а око 1.500 текстова у два опсежна тома на по 1.000 страна урадили су професионални новинари, колеге које је директор „Медија инвента” Владо Маркановић ангажовао под геслом да „најбољи заслужују да о њима пишу најбољи”. Поред награђених, овим написима су обухваћена и друга успешна мала и средња предузећа, компаније, брендови, уметнички занати и – појединци. Монографије нема у слободној продаји, намењена је првенствено онима који су у њој поменути, а штампана уз помоћ АИК банке из Ниша која је, истиче Маркановић, „показала највеће разумевање, са заједничким мотивом да сви путеви некуда воде, али да су најлепши, мада и најтежи, они ка врху”.

Промоција идеја и знања

(/slika2)– По природи сам оптимиста, и верујем да ће позитивне особине људи увек прокрчити пут кроз безнађе, а праве вредности изборити своје место. Са таквим ставом сам, у тренутку кад је после НАТО бомбардовања све у Србији изгледало мрачно и безнадно, основао „Медија инвент”. Желео сам да оживим традицију српског предузетништва и промовишем је у новим, савременим условима, као израз корпоративног идентитета и прегнуће свих оних који у нашој средини представљају ослонац за иницијативу, идеје, знање, квалитет организације и производа. А има ли погодније личности, чије би име понела награда за наше најистакнутије предузетнике, од дунавског капетана Мише Анастасијевића, који је искључиво својим вредним радом, предузимљивошћу и осећајем за тржиште успео да стекне знатно богатство (био је један од најимућнијих људи тог времена у средњој Европи!) да би га касније утрошио на доброчинства и задужбине – каже Маркановић.

Наш гост у скученим просторијама „Магазина” на осмом спрату „Политикине” зграде је и аутор златне статуете капетана Мише, академски вајар Љубиша Манчић, чији се животни и уметнички пут, вели, готово судбински већ три деценије укршта са наслеђем богатог српског добротвора –од дунавског острва Пореч код Доњег Милановца, где је Анастасијевић рођен 1803, па до велелепног здања његове београдске палате, подигнуте 1857. године, и завештане 1863. српском народу за културне и просветне сврхе.

Управо је Манчић дошао на идеју да се награда савременим предузетницима назове именом њиховог чувеног претходника, и направио први одливак бисте Мише Анастасијевића.

Повезивање региона

– Кад смо кренули са пројектом „Пут ка врху” имали смо идеју, визију, добру вољу и упорност, али нисмо знали куда ће нас то тачно одвести. Оно што, међутим, јесмо знали, јесте да сваки пут почиње исто, вером у успех. То је показала прича о капетану Миши Анастасијевићу, али и свака од оних хиљаду прича које су освануле на страницама наше монографије – тврде Маркановић и Манчић.

Њихово сопствено „путовање ка успеху” није се зауставило на промоцији српског предузетништва. „Медија инвент” је 2003. покренуо – и поново постигао да то постане традиција – сусрете привредника и пословних људи из региона југоисточне Европе, под називом „Партнери и пријатељи”.

(/slika3)– Поносни смо што успешно повезујемо људе, идеје и тржишта у овом делу континента, помажемо да се успоставе бољи односи на принципима сарадње, толеранције и договора, у служби реинтеграције и развоја региона. Досад смо организовали такве сусрете у Теслићу, Скопљу, Београду, Бечићима, Темишвару и на Кипру, ове године би требало да буду у Сарајеву. И то су, наравно, прилике да најбољи добију признања, овога пута у виду статуете и повеље „Златни мост” (обе су рад Манчића).

Следећи корак је укључење у регионални пројекат „Отворени градови Балкана”.

Свима који су им скретали пажњу да „није време за велике планове и амбиције” док влада светска економска криза, Маркановић и Манчић поручују да „без изазова нема ни напретка”, јер само савладавајући проблеме човек се развија, сазнаје своје могућности и постаје потпун.

Александра Мијалковић

-------------------------------------------------------

Успешан пословни човек

Миша Анастасијевић, који је презиме добио по оцу Анастасу, каријеру је почео још као дечак, да би – ако је веровати архивама с почетка 19. века – са непуних 15 година био постављен за цариника на добровачкој скели. Већ тада је стекао знатну уштеђевину, а женидбом са Христином Урошевић (имао је тад 22 године) стекао је и „пролаз” до српског владара и највећег трговца у земљи, па је могао да крене у озбиљнији посао. Прво у промет крупније стоке за рачун аустријских трговаца, затим у надзор над пловидбом на Дунаву (књаз Милош га је 1833. поставио за дунавског капетана), па у трговину сољу (закупио је монопол на њен увоз из Аустроугарске). Запошљавао је око 10.000 људи, поседовао шездесетак „камарашија” (бродских агенција) на Дунаву, 23 стоваришта и барем 74 брода за превоз соли, и сматрали су га једним од најбогатијих предузетника на Балкану.

Упоредо са стицањем богатства, он га је и трошио на помоћ сиротињи, писцима приликом штампања њихових књига, изградњу школа и цркава. Спасавао је трговце од пропасти опраштајући им дугове, давао удавачама миразе, плаћао школовање ђацима на свом имању у Влашкој и, најзад, „своме отечеству” оставио и свој несуђени двор, у којем су се некада налазили Велика школа, гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека, музеј, а данас Ректорат Универзитета у Београду.

-----------------------------------------------------

Спасавање Неволине лепотице

Капетан Мишино здање, препознатљива палата у ренесансно-романтичарском стилу, једна од најлепших старих грађевина у центру Београда, однедавно је под скелама. У току је њена обнова, за коју није извесно колико ће дуго трајати, и колико коштати, јер је реч о „деликатним грађевинским захватима, конзервацији и занатским радовима”, како је новинару „Политике” објаснила Јасмина Кабадаја, руководилац сектора за имовину и задужбину Универзитета у Београду. Зграду коју је, инспирисан тадашњим трендовима, али и српским средњовековним манастирима, пре једног и по века пројектовао чешки архитекта Јан Невола, озбиљно угрожавају влага и подземне воде из остатака некадашњих римских бунара. Нарушена је не само лепота фасаде, већ и функционалност и стабилност целог здања, указују стручњаци Архитектонског факултета, којима је поверена израда елабората о стању Капетан Мишине задужбине.


Коментари0
52810
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља