уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:35
Путопис - Босиљград

Окружен планинама, скривен снегом

Босиљград се налази у пространој котлини у којој се спајају Божичка и Љубатска река и даље теку као Драговиштица. Кажу да је некад ту владао краљ Бусило по коме је и град добио име
Аутор: Текст и снимци Драган Боснићсубота, 23.05.2009. у 22:00
Црква посвећена рођењу Пресвете Богородице у Босиљграду

Иако има пет приступних праваца, Босиљград није место у које се успут свраћа. За оне који се баш тамо намере, најзанимљивији су прилази преко Трговишта и Радовнице или онај преко Бесне Кобиле, али туда се не пролази без „ладе ниве” или неуништивог „фиће”, краља српских недођија. У зимским условима су, међутим, ти правци искључени. Додуше, тад је проблематичан и главни прилаз преко Власинског језера, јер је 1.200 метара висок превој Промаја углавном блокиран снегом. Најпроходнији је делом који води кроз Бугарску и 40 километара удаљеном Ћустендилу, али је уласком наших комшија у Европску унију, тај правац, због шенгенских виза постао проблематичан.

Аутобус из Београда у Босиљград полази око поноћи и преко Ниша и Власинског језера пристиже на одредиште око осам сати ујутро. Ако вас јутарње сунце пробуди на превоју код Власинског језера уживаћете у игри јутарње магле над језером, а потом у пределима нетакнуте природе којима вијуга пут пратећи Божичку реку. Код језера се одваја пут за Стрезимировце, гранични прелаз према Бугарској, и манастир Паљу, за који мештани тврде да је најстарији у Европи. Манастирска црква је посвећена Ваведењу пресвете Богородице и подигнута је у 15. веку на темељима старије богомоље. Поред заборављеног манастира налазе се два лековита извора, од којих је један добар за очи, а други, кажу, прија трудницама. Прича се да је Свети Сава два пута походио Паљу.

Недирнута природа

Пут који се лагано спушта ка Босиљграду прво свраћа у село Божицу у коме се налазе две цркве, две продавнице и неколико старих кућа са препознатљивим балконима. Неколико километара даље, река се полако шири и прераста у Лисинско језеро. Воде Лисинске и Божичке реке је зауставила брана, а моћне пумпе их у периодима вршних вредности струје враћају уз планину, до двадесетак километара удаљеног Власинског језера.

(/slika2)Босиљград лежи у пространој котлини где се Божичка и Љубатска река спајају и теку као Драговиштица. Кажу да је некад ту владао краљ Бусило по коме је и град добио име. Када су Турци освојили ове крајеве, народ се разбежао и Крајиште је остало пусто све до 17. века. Процес обнове никад није завршен, данас цела општина има непуних десет хиљада становника.

У граду који је практично спојен са суседним селом Рајчиловац налазе се хотел „Дукат” са локалном радио станицом, неколико ресторана, Дом здравља, Центар за културу, основне и средња школа, спортска хала, зелена пијаца, више продавница и неколико предузећа која су приватизована или су у фази приватизације. Највеће богатство општине су недирнута природа, односно простране шуме и обиље лековитог биља, значајна рудна богатства и велике могућности за бављење сточарством. Највећи део општине се налази изнад 700 метара надморске висине, а планински врх Бесна кобила се издиже до 1923 метра.

Главни снабдевач питком водом је оближње село Извор, које је донедавно било и општинско седиште. Осим по богатим изворима и налазиштима фосфата, село је познато по необично пространој и лепој цркви. Прича се да су током турске владавине мештани хтели да подигну цркву поред извора и да је посвете Светој Тројици. Турци су, у жељи да се наругају раји, дозволили да црква буде подигнута на простору који покрива једна говеђа кожа. Домишљати мештани су кожу исекли на узане траке и њом оивичили простор који црква данас заузима.

Светац у турској одори

Ретки посетиоци овог града обавезно посећују и село Белут у коме се налази необична етнографска поставка. Њеног аутора сам срео у пролазу и како је журио нисам имао прилику да са њим разговарам о пројекту „Осмог дана” на којем већ деценијама ради. У кућице од блата и прућа, какве су у том крају уобичајене, он је сместио предмете које су некад користили његови суграђани, и обогатио их натписима на дрвеним плочама које повезују различите религије и различите цивилизације.

(/slika3)Најсликовитији део Босиљградске општине је пут ка планинама Дукат и Бесној Кобили, који прати доњи ток Љубатске реке и њену клисуру. На једном делу река је зајажена и ту се мештани расхлађују током врелих летњих дана (којих овде и нема баш превише). Иначе, на основу испитивања Хигијенског завода из Врања, становници Босиљграда пију најчистију воду у том делу Србије.

Доња Љубата је типично планинско село са препознатљивим кућама тог краја. Окружена је планинским врховима Бесна Кобила (1.923 метра), Црноок (1.881 метар) и Валози (1.829 метара) и бескрајним ливадама. У селу се налази црква посвећена Вазнесењу Господњем која је недавно обновљена. На иконостасу пажњу привлачи лик у турској одори. Међутим, крст у руци и на фесу и натпис објашњавају да је реч о великомученику Георгију. Како је црква обнављана и у периоду турске управе, Георгије је лакше налазио материјал за обнову богомоље обучен у турску одежду.

Пут који из Босиљграда иде ка југоистоку после 13 километара продужава у Бугарску, ка граду Ћустендилу. Донедавно је то била честа одредница становника Босиљграда, поготово у зимским месецима, када је превој Промаја завејан. По причи мештана, уласком Бугарске у Европску унију ћустендилски крај је опустео, јер су комшије кренуле у Европу за бољим послом.

Од граничног прелаза Рибарци пут води ка југу до тромеђе Србије, Бугарске и Македоније. То је слабо насељен крај у којем је вредно помена заштићено подручије Јарешник и ловиште Божичка река.

Јеловник становника Босиљграда се не разликује много од менија околних места. Посебност њиховог краја је „зеленик” – бурек са зељем и сиром.


Коментари3
72cb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ginko biloba
dragi prijatelji! ranije je iz skoplja polazilo do dva autobusa prema boselegradu. sada ne polazi ni jedan. A u Skoplju zivi prilicno ljudi iz ovog kraja. Kada ce Srbija da izgradi put do makedonske granice kod Kr Palanke ili jos samo 20 kilometara od Radovnice do sela Dukat. Nepostojanje puteva je jedan razlog zasto ljudi beze iz tog kraja. Dali je to namerno. Mnogi su uvereni da to jeste upravo tako.
sasa sasko
Tacno na vreme stigao je ovaj tekst,na krilima neinformisnog novinara i njegovih nezainteresovanih urednika.Valjda je vise nego dovoljno dva puta godisnje pisati o ovim suvise dalekim predelima Srbije?! Hvala casopisu i za ovoliko.
pera
Grad se zove B O S I L E G R A D

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља