петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.12.2007. у 17:26 Владимир Радомировић

Земунски корен ционизма

Сахрана посмртних остатака Стивена Теодора Нормана (Фото АФП)

Стивен Теодор Норман имао је 28 година и радио је у британској амбасади у Вашингтону кад је једног хладног новембарског дана 1946. године одшетао до моста на Авенији Масачусец, одложио свој капут од твида на ограду и скочио у смрт. Тог јутра сазнао је да су му отац и мајка страдали у нацистичком концентрационом логору Терезин у окупираној Чехословачкој.
Норман је био једини унук Теодора Херцла, Јеврејина из Будимпеште, који се сматра оснивачем ционизма и једини члан породице који је делио Херцлов сан - да се Јевреји врате у постојбину и направе сопствену државу. "Отићи оданде је као умрети мало. Повратак значи ново рођење и ја ћу се вратити", написао је у свом дневнику после једине посете Палестини, задивљен разликом између Јевреја које је тамо срео и оних које је виђао у својој околини. "Они контролишу своју судбину у земљи која припада и мени. Земљи која ме жели", тврдио је овај британски држављанин који је рођен у Аустрији као Штефан Теодор Нојман, а име је променио пошто су га родитељи као дечака пред Други светски рат послали у Лондон да избегне нацистички прогон.

У среду су његови посмртни остаци сахрањени у Јерусалиму на гробљу на Гори Херцл, где осим тела оснивача ционизма леже и тела израелских вођа и хероја ратова. Тело Теодора Херцла пренето је тамо још 1949. из Беча - у тестаменту је навео да жели да и он и његова породица буду сахрањени у будућој јеврејској држави - а прошле године на овом гробљу сахрањено је и двоје његове деце Паулина и Ханс, иако су се рабини дуго противили томе. Паулина је била душевни болесник и по неким изворима умрла је у једном француском санаторијуму узевши превелику дозу морфијума, док је Ханс примио хришћанство, а потом се убио због смрти своје сестре. Самоубиства и покрштавање, али и то што нико осим Стивена није делио убеђења Теодора Херцла, били су велика препрека рабинима да дозволе сахрану, али уз помоћ државе и премијера Ехуда Олмерта тај је проблем решен. Излаз је пронађен у правилу по којем самоубице могу бити сахрањене на гробљу ако су боловале од генетског менталног поремећаја, па су тако у последњих годину дана на Гору Херцл пренета тела троје од четворо директних потомака оснивача ционизма. Тело Норманове мајке Труде нацисти су спалили у Терезину.

"Норман је био последњи потомак. Нема више Херцлових", каже историчар Аријел Фелдештајн, додајући да је посвећеност Теодора Херцла ционизму имала тешке последице по његову породицу и да је сахрана остатака јединог унука "коначна морална обавеза" према човеку који је запалио пламен међу Јеврејима расељенима по целом свету.

Прва искра тог пламена, међутим, појавила се у Земуну средином деветнаестог века, кад је рабин Јехуда Алкалај, потомак сефарда - Јевреја прогнаних из Шпаније - у својој синагоги говорио о повратку у "Ерец Јизраел". Поуздано је утврђено да је породица Херцл живела у Земуну, да је деда оснивача ционизма ишао у сефардску синагогу и да је могао да чује Алкалајеву идеју и да је пренесе свом унуку. "Шта ми Јевреји чинимо?", питао се рабин. "Лутамо из града у град по законима света и тражимо егзистенцију, али не одлазимо у Ерец Јизраел, па макар тамо јели суви хлеб и пили воду невољничку."

Како пише академик Предраг Палавестра, Јехуда Алкалај је и личним примером желео да сународницима покаже прави пут, па је 1874. напустио Земун и настанио се у Јафи: "Пророчки и застрашујуће звуче његове речи из књиге ,Поздрав Јерусалиму′", коју је написао пред зидинама Београда: "Оно што сам писао у вези са годином 1840. односи се на сто година унапред, од данас до године 1939. (...) која ће бити веома горка под нашим небом и Господ ће подићи свој глас тога дана у знак жалости и оплакивања, као за спомен сину јединцу".

Прва књига рабина Алкалаја објављена је у Београду под насловом "Путеви угодни" 1837. године, а одштампана је у државној штампарији Књажества Србије. Био је то, пише Палавестра, "важан културни догађај у животу Јевреја међу Србима и добар знак снаге јеврејске заједнице у Београду где је још од раније постојала јака традиција јеврејске писмености на хебрејском и јудео-шпанском језику".

-----------------------------------------------------------

Да је Херцл срео Фројда

Ави Бекер, професор политичких наука на Универзитету Џорџтаун рекао је на меморијалном скупу последњем потомку Теодора Херцла да "менталне болести могу да се помешају са генијем и сновима". Херцл и Сигмунд Фројд живели су у истој улици у Бечу, рекао је, али се никад нису срели. "Хвала Богу за то, јер би га Фројд ставио на кауч и то би можда био крај ционизма", нашалио се Бекер.

Коментари0
97106
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља