Јапанска корпорација „Сони“ објавила је недавно да је у фискалној 2008. години, први пут након 14 година, забележила губитке од милијарду америчких долара, а испуне ли се очекивања за наредних 12 месеци (минус од 1,3 милијарде долара) биће то први пут да овај електронски гигант неуспешно послује две године у низу. Као разлози за посртање компаније која је била симбол педесетогодишњег успона Јапана на место друге светске привреде стручњаци наводе ефекте глобалне економске и финансијске кризе, али и споро реструктурисање „Сонија“ који не успева да издржи дуеле са конкурентским произвођачима.
Изгледа невероватно да фирма која је деценијама након Другог светског рата била лидер у иновацијама у индустрији електронске робе широке потрошње, од првог џепног транзистора и „вокмена“, па до „плејстејшна“ сада признаје губитке у скоро свакој производној линији! Први странац на челу компаније, Велшанин сер Хауард Стрингер, који је дошао 2005. године како би реформисао „Сони“, са жаљењем констатује да је „рецесија разоткрила слабости система пословања, што нисмо желели да признамо свету”.
Глобална криза донела је проблеме целокупној јапанској привреди, а „Сони“ је само једна од великих компанија које су забележиле губитке. Тако је, на пример, „Тојота“ пријавила негативан биланс први пут након скоро 60 година, док је „Хитачи“ објавио годишњи губитак од 8,26 милијарди долара, највише од свих јапанских компанија.
У односу на претходну годину, продаја „Сонијевих“ производа опала је за 12,9 процената, док је у последњем кварталу пад износио читава 22 процента. Ови бројеви изгледају забрињавајуће, ако се зна да је профит у 2007. години износио 3,27 милијарди долара.
Међутим, како запажа лондонски „Економист”, криза представља и прилику да сер Стрингер испуни своју мисију – да компанији, чији се највећи део производње и „проблема“ налази у Јапану, удахне нови живот. Стога реформе морају да буду продубљене.
„Сони“ је најавио отпуштање 16.000 радника, уз затварање осам производних погона до краја године, од којих четири у Јапану. Проблем је управо у томе што се више од половине вредности произведе у домовини, од чега само четвртина буде пласирана на домаћем тржишту – захваљујући томе што је компанија споро премештала производњу у оне делове света где се роба највише пласира, а уз јефтинију радну снагу. Да муке буду веће, јапанска валута јен додатно је ојачала ове године, што лоше утиче на извоз.
Прошла су времена када је „Сони“ морао само да води рачуна о домаћој индустријској конкуренцији. Данас су телевизори јужнокорејског „Самсунга“ или преносни музички уређаји америчке компаније „Епл” израз најмодерније технологије, којима производи ове јапанске компаније више не могу да парирају. У последњих пет година „Сонијев” сектор телевизора бележи константне губитке, док је у питање доведен и посао са израдом мобилних телефона марке „сони ериксон“. Пласман играчких конзола „плејстејшн 3” забележио је пораст од 10 процената, али то није помогло да се спрече губици. Наиме, ривал на тржишту „Нинтендо“ продао је двоструко више уређаја, захваљујући приступачнијим ценама.
Да ли је излаз из кризе могућ? Пре пола века „Сони“ је откупио патент за производњу транзистора који су Американци развијали у војне сврхе и започео стрмоглави успон. Исти пут је потребно следити и сада, сматра сер Хауард Стрингер. Треба радити на новим идејама и технологијама, уз реструктурисање управљачког и производног сектора у корпорацији.
Најављена је подела пословања на два сектора – „губиташки“ телевизори и камере и оно што се сматра будућношћу – „умрежени медијским уређаји” попут рачунара и игара, музичких уређаја и мобилних уређаја са пратећим услугама. Сер Стрингер сада има све аргументе за спровођење коренитих реформи. Међутим, нико не може са сигурношћу рећи да ли ће посао бити завршен пре него што буде касно за компанију и њеног директора.
М. Ковачевић
