субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.05.2009. у 22:00

Јованка Броз: Сналазим се како умем и морам

Јованка Броз на прозору куће у којој „привремено” живи већ три деценије (снимак из 2005.) Фотодокументација „Политике”

ЕКСКЛУЗИВНО
Јованка Броз, удовица бившег председника СФРЈ, последњих недеља је поново предмет медијске пажње. Посете двојице министара Владе Србије у кући у којој живи од Титове смрти, Расима Љајића и Ивице Дачића, опет су скренуле пажњу јавности на, у најмању руку, чудан положај некадашње прве даме из времена када је Југославија била велика и поштована земља.

Министри Љајић и Дачић су после ових посета изјавили да ће учинити оно што је у њиховој надлежности да се њена ситуација побољша. То је био и повод да се о њој изнова пише уз обиље спекулација и сензационалистичких детаља који њен случај прате већ готово три деценије.

Сама Јованка Броз за све ово време није се ниједном огласила у јавности. Иако су јој се обраћали новинари из неких најугледнијих редакција света, уљудно је одбијала да говори о себи, мада је од хонорара који су јој за то нуђени могла пристојно да живи.

За „Политику” је, међутим, прошле недеље пристала да, први пут, одговори на неколико новинарских питања.

(/slika2)Зашто сте престали да сваке године, 4. маја, на дан Титове смрти, одлазите у Кућу цвећа и на мермерну плочу која покрива гроб положите свој букет?

– Не идем, јер не желим да ме тамо, испред Куће цвећа, дочекује Огњен Грковић, некадашњи секретар генерала Николе Љубичића који ми је одмах после Титове смрти тражио да потпишем папир на коме пише да све остављам држави, што сам ја одбила. Рекла сам да то нити могу нити хоћу, јер морам од нечега живети, а он ми је пренео Љубичићеву поруку да ћутим и будем срећна што су ме оставили живу?! Не желим да се са осмехом, као да ништа није било, сликам за новине и са Марицом Трљин и Ранком Бугарчићем који су касније учествовали у тој прљавој работи.

Како их није срам да ме погледају у очи? Да тим сликама у новинама јавно оперу свој образ. Годинама сам писала протестна писма, молила да ме ти људи не дочекују, али узалуд. Ето, зашто ме нема на гробу свог супруга – резигнирано и огорчено први пут објашњава Јованка Броз.

Да ли су то једини разлози за недолазак?

– Већ годинама немам кола којима бих могла да дођем на гроб. Додуше, она која су ми пре доста година повремено била на услузи јесу била стара, али је необично да су на поправци већ неколико година. А ако бих замолила неког рођака да ме одвезе, морала бих то да пријавим и да тражим дозволу...

Сећамо се, ваш букет на супруговом гробу се увек издвајао?

– Да, али не задуго, јер су га покривали осталим цвећем, набацивали на њега букете осталих посетилаца, тако да су они који су били задужени за протокол најмање бринули о њему.

Ових дана се поново подсећа да сте лишени основних грађанских права?

– Одмах после Титове смрти избацили су ме као кофер из Ужичке 15, у спаваћици, без ичега, без права да узмем бар неку нашу заједничку фотографију, неко писмо, књигу, одећу, и без моје воље „стрпали” у кућу, рекоше привремено, у којој живим готово три деценије. С једне стране, за јавност је био приређен величанствен погреб на који су дошли скоро сви државници света да том великом човеку одају пошту, а с друге, имате људе који су са мојим мужем последњих година његовог живота радили шта су хтели, такође и са мном, и на крају ме покрали. Имате такве као што је споменути Грковић, који је награђен чином, ваљда за недела која је починио према мени.

Ни до данас нисте добили решење о пензији?

– Да не могу да добијем Титову пензију, јер немам документа, а и зато што Тито „није имао плату”, саопштио ми је у присуству неких назовиправника, 12. јула 1982. Фадиљ Хоџа. Никада нисам добила било какво решење о пензији. Тачно је да добијам неку апанажу, али коју и од кога никада нисам сазнала. Господин Љајић је први политичар који се заинтересовао за мој случај. А као супруга председника земље, али и као борац, као потпуковник и носилац Споменице имам право, као и сваки грађанин, на пензију и имам право на адекватан смештај, а не привремени, одакле увек неко може да ме избаци кад хоће.

Срећом, служило ме је здравље, па сам сама могла да водим рачуна о себи, као и да живим из ината. Сналазим се како умем и морам.

Надате ли се да би ускоро могло да буде другачије?

– И сад ће пљувати по мени да би себе заштитили и прикрили своје прљаве трагове и недела. Већ годинама се овде води страшна кампања против Тита, годинама се распирују страсти, уместо да се смирују...

Нада Торлак

Коментари205
b2695
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

I.Istrijan
O Jovanki samo najbolje, kao i za Tita! (Nisam bio u Partiji). Ovo protiv Jovanke su "babske" price! A dobro da je sutnula ono ugojeno govno od Dolanca! Izrazavam se tako jer ta i takva gamad ne zasluzuje druge epitete! Zato su i komplotirali protiv nje. Dobro je ona vidjela sta se pripremalo iza Titovih ledja! Konacno je i Tito uvidio i rekao: Izmedju i mene Jovanke su privatna posla! Zar nije? A sto se tice nacionalista (desnicarskih) ima i u Srba i nesto vise u Hrvata. Ali Beograd je ostao uvijek kozmopolitski grad i ostaje zauvijek "moj" glavni grad!
Vukašin Šuvaković
Sa „Jednom sam samo uzeo pušku kad mi je vrhovni komadant bio Maršal Tito, njemu sam se zakleo da ću položiti život na pragu moje otadžbine i nikad više, ali taj prag su pomerili izvitoperili, kao i sve pragove “ Hteo sam reći da sam tada kao osmnaestogodišnjak, (prvo, pionir i omladinac kao i svi moji vršnjaci toga doba) vaspitavan i slagan da je moja otadžbina Jugoslavija, pa sam se u skladu sa tim vaspitanjem i ponašao. A gde ste vi služili vojni rok? Svako ima prava da kaže ono što misli, ali mora biti svestan da je njegovo mišljenje kruna njegovog obrazovnog, duhovnog i intelektnog stanja i da će ga upravo ono svrstati u jednu od dveju grupacija ljudi koji postoje. Svi koji su rekli svoje mišljenje svrstali su se u grupaciju u koju i pripadaju. Nadam sa da nam to pravo ne može niko oduzeti. Ni Vama ni meni S poštovanjem
Vukašin Šuvaković
Na vaše pitanje: Koga Vi to postujetete i zasto - ako se i danas klanjate tom istom Bogu onda tako i nastavite. Odgovor je: Poštijem više Tita samo komparativno Slobe Alije i Tuđmana (njih troje ne mogu da odvojim, nekako mi idu u kompletu) Tita zato što za vreme njegove vladavine ljudi, nisu znali da postoji MMF, Londonski ili Pariski Klub, nije bilo interneta a samim tim i protok infornacija je bio sporiji. Ali ljudi su znali da od svojih plata mogu normalno da žive: da se leče, da jedu redovno, da školuju decu, da se normalno i pristojno oblače adekvatno obrazovanju i pozivu, da idu na godišnje odmore, (danas se takav život naziva luksuznim) Gde ste i kada bili poslednji put na odmoru? Na Vaš komentar . Nije ni cudo sto Srbija propada. Politika je dala jedan komentar bas u vezi drugarice Broz gde neko rece "cini mi se po ovim komentarima da u vecini Srba cuci barem 85% komunizma" - kod Vas je to malo vise od 100% ocigledno - a mi kao narod ima da nestanemo usleda takvih zadribanda. Odgovor je: Zbog ovakvih kao što sam ja Srbija ne propada, niti bi ratovala niti bi se zamerila sa celim svetom. Nisam komunista ni 0,00001%
Vukašin Šuvaković
Gospodine Kaleniću! Odgovoriću na vaša pitanja ali ću početi sa odgovorom na vaše poslednje pitanje. Kad ste Vi rodj? Rođen sam 1953 godine, ne znam da li je ikome važno da je to bio 27 novembar, u Novom Sadu. i da sam Srbin, pravoslavne veroispovesti, kao i svi moji preci do petog kolena. Dugo godina se bavim istorijom i nadam se da ću još puno toga naučiti. Moramo shvatiti da svuda oko nas postoje ljudi koji su drugačiji, koji se razlikuju od nas: fizički, nacionalno, polno, religiozno, ideološki, edukativno intelektno, kulturološki vokabularno itd...i toliko različiti ali ipak slični jer neki vole, neki ne vole, neki poštiju a neki ne poštuju: Tita ili Slobu , Aliju i Tuđmana. Moramo izključiti izključivost. Na vaše pitanje: odkud meni "Mi još uvek živimo sa Titom u srcima. jedni ga vole i tačno znaju zašto a drugi ga ne vole ali ne znaju baš tačno zašto." Pa jednostavno Vi i ja nemamo isto mišljenje o Titu, ali mi ipak o njemu diskutujemo. Vi sa mržnjom ja sa poštovanjem. (što ne znači s ljubavlju). Mom dedi je režim gospodina Josipa Broza druga Tita čistio tavane da ne bi slučajno neko zrno žita ostalo, uzimao stoku da prehrani neradnike i oduzeo imanje i šume. Moj otac je i kad sam se ja rodio, tačnije imao sam 7-8 godina i dobro se sećam još uvek bio bez posla jer moj deda a njegov otac nije hteo u zadrugu. Nemam puno razloga da volim Tita. Ali trudim se da stvari posmatram što realnije. Tito je uzimao po koje imanje (što je naravno zlotvorski) a neki su nekima uzeli celu državu. (nemam reči) Vašeg oca su strpali na robiju u “Padinjak” zato što je pljunuo direktora svog preduzeća jer je tražio i “guslao” o trudbenicima i trazio dodatne sate rada bez dodatne plate - da bi se postigla bolja "produktivnost" u skladu sa smernicama i ne znam kakvim jos budalastinama. A danas koje su smernice? Ljudi ne primaju platu godinama, šta mislite kako bi danas prošao neko ko bi pljunuo direktora svog preduzeća jer nije dobio platu nekoliko godina i nije mu
politika xxx
Између Тита и Јованке је струјала срдачна љубав два срца која се стварно воле и та љубав je давала печат целокупној југословенској и светској јавности .Погледајте филмове из њиховог живота! Имали смо ту срећу да будемо рођени и да живимо у том добу -сада су се услови живљења променили и учимо нешто друго ,но то не значи да је ово доба мање добро -јер у свету сталних промена изазов је живети сваки нови дан са пуном снагом свог прородно позитивног срца !!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља