субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:01

Србија разговара: Да ли се крше права муслимана

недеља, 24.05.2009. у 22:00

Нема никакве дилеме да ће се ситуација радикализовати. Ако ме питате како – не знам, поготово зато што нисам неко ко то пројектује. Говорим и покушавам да илуструјем онај осећај који полако расте у новим генерацијама, рекао је главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић у разговору са министром за људска и мањинска права Светозаром Чиплићем, који је прихватио да проблеми постоје, али не и да се крше права муслимана у Србији.

Исламска заједница у Србији (односно Мешихат Исламске заједнице у Србији, како гласи пуни назив) почива на духовним и административним везама са Исламском заједницом Босне и Херцеговине, чији је реис-ул-улема Мустафа Церић посетио прошле недеље Санџак. Церић је после забране одржавања скупа у центру Тутину оптужио Србију за кршења људских права муслимана, што је била и тема разговора између Зукорлића и Чиплића. Разговор је вођен пре него што је Министарство вера прво саопштило да Церић због својих изјава није добродошао, да би дан касније тај свој став знатно ублажило.

Политика: Ви сте и независно од изјава Мустафе Церића у Тутину и Новом Пазару у последње две године говорили да се људска права муслимана не поштују. Чиме то аргументујете?

Зукорлић: То је тачно. Последње две године, покушајем отимања или цепања Исламске заједнице ми смо трпели директна уплитања политике и администрације, са циљем да се Исламска заједница стави под контролу.

Дешавања у Тутину потврда су да се створио савез између Угљанинове групације у Санџаку и појединих фактора у Београду. Овога пута је реч о Министарству унутрашњих послова.

Други проблем је поштовање уставног и законског начела равноправности цркава и верских заједница. Према Закону о црквама и верским заједницама само једна црква или заједница може бити регистрована као традиционална. У случају СПЦ власт није дозволила упис Црногорске православне цркве у регистар. У случају Исламске заједнице имамо широко отворена врата за паралелизам. Наша блокада у медијима, са тзв. јавним сервисом на челу, прича је за себе, као и дискриминација по основу враћања имовине.

(/slika2)Чиплић: Мени је маркантна била изјава високог верског госта из Босне и Херцеговине о угрожености људских права, посебно муслимана. Карактеристично за Србију после 2000. године јесте интензиван покушај демократских власти да унапреди људска права. Као правник који се бави јавним правом знам колико је у нормативном делу било унапређења. Колики је напредак? Не бих волео да чујем само оне оцене које годе Србији. Ми покушавамо да видимо шта не ваља и шта треба променити.

Зукорлић: Ово је и даље у домену теорије која не силази на директна питања која сам поставио. Данас смо у ситуацији да нас игноришу и то је наш кључни проблем. У мају 2006. усвојен је закон о враћању имовине црквама и верским заједницама. Од тог тренутка, на десетине наших захтева чека. Буквално ниједан није решен.

Политика: Почетком 2008. године директор Дирекције за реституцију рекао је да је стигло укупно три захтева Исламске заједнице који се односе на повраћај имовине од укупно 1.100 колико су поднеле цркве и верске заједнице. Свих 1.100 било је некомплетно.

Зукорлић: То апсолутно није тачно. Не може неко оцењивати да ли је документација потпуна, а да од нас није тражио да је допунимо.

Ми смо првих месеци кризе у Исламској заједници тражили да је решавамо са државом, али смо били игнорисани. Онда смо кренули путем интернационализације. И учешће врховног поглавара из Сарајева има ту димензију – да тај глас буде што громкији како би се што више и даље чуо.

Чиплић: Трудим се да наше суграђане Бошњаке сагледам на општији начин – то је била суштина моје реакције на изјаве вашег високог госта из Босне и Херцеговине. Можда се тај општији начин неће свима допасти, али је чињеница да у влади имамо два министра Бошњака. Исто тако имамо одличну сарадњу са Националним саветом Бошњака. Такође је чињеница да се проблеми у реализацији неких Уставом гарантованих права појављују подједнако како код Бошњака, тако и код Русина. Тај проблем не постоји само код вас. У Војводини, на пример, и СПЦ и Католичка црква имају нерешене проблеме. Ушли смо у процедуру решавања права, што значи да је механизам почео да живи, али тамо где суд треба да пружи заштиту често се јавља проблем.

Зукорлић: Онда не би требало да буде љутње државе зато што вршимо притисак. Ми желимо промену, а први знак жеље за променом јесте да се признају недостаци. Ми нећемо прихватити никаква објашњења типа: није само вама лоше, лоше је и Русинима, Ромима итд. Таква објашњења макар била и тачна за нас ништа не значе. Два министра у влади које помињете после свега доживљавамо као облик анестезије. Они су јако лепи као слика, али ми желимо да то производи конкретне резултате по питањима које сам поменуо.

Политика: Да ли је МУП кршио права муслимана забранивши скуп у Тутину?

Чиплић: Често ме због назива министарстава стављају у позицију да процењујем кршења људских права. У свакој држави, МУП или министарство правде овлашћени су да процењују да ли су организацијом неких скупова угрожене неке вредности – јавни поредак, живот, здравље. Ја могу да верујем, али не могу да тврдим да ли је МУП имајући све те вредности у виду донео правно утемељену одлука.

Политика: Да је МУП рекао да ће дозволити одржавање скупа у Тутину, а да одговорност за евентуалне сукобе и жртве сноси организатор, да ли бисте одржали тај скуп?

Зукорлић: Не може МУП да каже да ми сносимо одговорност за њихов посао. У Тутину је МУП требало да се побрине да се одржи скуп, а онима који се не слажу са тим скупом да омогући да неслагање изразе на демократске начине. Поред тога у Тутину у координацији локалне самоуправе и полиције су коришћене мере застрашивања – затворени су вртићи, школе, пијаца... У Тутину је требало одржати лекцију народу да не долази на наше скупове, јер се очито водила политичка борба против концепта Исламске заједнице повезане са својом централом у Сарајеву. Претходне две године су покушај да се ми преваспитамо, да кажемо да немамо везе са Сарајевом, већ да се окренемо Београду у димензији верског организовања.

Политика: „Бошњаци у Србији и на Балкану не траже ништа више од онога што други имају. Врло добро знамо шта то значи, а и они ће ускоро знати шта то значи. Муслимани су стрпљив народ, али њихово стрпљење није неограничено.“

Зукорлић: Прва реченица је реис-ул-улеме, друга је моја. Порука је јасна: не пристајемо да будемо грађани другог реда. То је интенција онога што је казао реис. А што се тиче стрпљења, заиста га имамо превише. Држава мора да схвати да долази до смене генерација. Долазе генерације са више одважности, са више жеље да се изборе за сопствени идентитет и ставове.

Политика: Куда води то игнорисање?

Зукорлић: То игнорисање сигурно води у политичку радикализацију. Ми се пет пута дневно окупљамо у џамијама и знамо сензибилитет и осећаје народа.

Чиплић: Шта доноси смена генерација? Нова генерација би требало да буду део правосуђа у Санџаку, они су део локалне власти и аутономног политичког организовања Бошњака. Ја видим нешто позитивно што може да се изгради када говоримо о аутономном животу Бошњака, јер долазе нове генерације које мењају постојеће.

Зукорлић: Нема никакве дилеме. Ја се са овом тезом потпуно слажем. Млади људи су енергија, а она се може употребити и злоупотребити.

Ми од државе тражимо да престане са праксом из 20. века да тражи полтроне на терену. Кад за партнера не узимате победнике, већ политичаре попут Угљанина, који осваја власт само у Тутину, онда шаљете ону поруку која се на Косову слала са Сејдом Бајрамовићем и Рахманом Морином. Једна битна ствар: никада нисте чули и нећете чути у мојим јавним наступима који су јако оштри у смислу оптужби према држави да сам икада оптужио припаднике српске националности у Санџаку. Не зато што их не би оптужио када би за то било основа, него зато што сам презадовољан стогодишњом традицијом добрих међунационалних односа.

Политика: Церић је, између осталог, рекао да су Бошњаци са ове и оне стране Дрине једно и да је Сарајево духовни центар свих Бошњака. Да ли је такав однос Исламске заједнице у Србији према Исламској заједници у Босни и Херцеговини прихватљив?

Чиплић: Ја сам човек који не воли да прича о стварима које нису његова одговорност, а ни његова сфера интересовања. Знам како је СПЦ организована, знам какав је ту однос верника према духовницима, али не знам како је то у исламском свету и међу исламских верницима и духовницима. Али, хришћанство и ислам су вере мира, идемо ка Европи без граница и у том смислу немам никакав страх, зазор или сумњу по том питању, пре свега имајући у виду одвојеност цркве и верских заједнице од државе.

Зукорлић: Министар није имао разлог да избегне одговор. Није питање како су формулисани Исламска заједница и СПЦ, ово је питање права: да ли ми имамо иста права као СПЦ у погледу повезивања са матицама. Мислим да је јако битно да као министар за људска права кажете да ми имамо то право.

Чиплић: Не могу да кажем друго од онога што је мој лични став. Схватио сам да се питање не односи само на верску, већ и националну повезаност.

Зукорлић: Питање верске повезаности нема везе са питањем националне повезаности, али се не искључује, оно се у овом случају подразумева.

Чиплић: Ја сам говорио о томе да нема граница и у том смислу немам никакву дилему да свако може користити право да прихвати један духовни центар или да се организује дисперзивно. Кажем то зато што не желим да говорим децидно о питањима за која сматрам да су ван мог политичког и управног ресора...

Зукорлић: Али нису. Питање заштите људских права по природи ствари задире у све ресоре државне управе. Ви сте дужни само да истакнете законски и уставни принцип који каже да смо равноправни. Ако то право припада СПЦ, онда припада и нама.

Чиплић: Увек стојим иза сваке своје речи и са аспекта права нема никакве дилеме. Говорим о аспекту организације и кажем да не знам извориште бошњачке духовности.

Политика: Кад је реч о верским основама прави саговорник требало је да буде Адем Зилкић. „Политика“ вам је упутила позив да разговарате са њим, али сте ви то одбили. Шта је разлог?

Зукорлић: Лично немам никакав проблем, али службено да. Њему званичну вредност кроз неки незаконити легалитет покушава да да Министарство вера са злоупотребом регистра и Заводом за статистику кроз низ фалсификата, за шта имамо доказе и што ће бити судски процесуирано. Најлакше ћете разумети ако митрополиту Амфилохију (Радовићу) поставите питање зашто никада не разговара са такозваним предводником ЦПЦ.

Р. Станић


Коментари40
90540
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

consul Romanum
Zasto nije moguce da postoje Srbi druge vere? To je moguce kod svih drugih naroda, cak i kod Grka ima recimo pripadnika Jevrejstva. Sve je moguce promeniti, i treba promeniti, jer i MI i ONI znaju da su potomci Srba koji su primili, dobrovoljno ili nasilno drugu veru.@ Prle,naravno da je pisano duhovito, samo u tome ima puno istine, a slucajno znam o cemu sam pisao jer licno poznajem dosta arapski drzava. ...
lapidar
@Nikola - Tvoja je zelja mozda iskrena, ali ima jednu osnovnu manu. Danasnji Srbi su po osnovnom nacionalizmu svetosavci. Novosrpstvo je u 19. veku, na zalost, definisano kroz svetosavlje i antagonizam prema muslimanima i katolicima. Pitaj Iliju Garasanina. Da je novosrpska nacija definisana sire, poput nemacke ili albanske, da je u sebe ugradila viseverje, onda bi mozda sve bilo drugacije. Ovako prosecan Srbin razmislja da je njegov "brat musliman Srbin" u stvari jedan konvertit koji treba da se vrati osnovnoj veri i matici, da je "poturica", da zna kako treba. Eto, Bog je dao pravo samo Srbinu svetosavcu da bude u pravu i da druge Srbe poducava sta treba da budu. Eto, ja nemam nsta protiv da smo mi i "Srbi muslimani" jedan narod, ali onda 'ajmo da zaista sagradimo dzamije u Beogradu i da imamo ulice Alije Izetbegovica, Hamdije Pozderca i Murata Sabanovica. Naser Oric i Legija bi onda i zvanicno bili burazeri po naciji. Nema problema. No, posto od toga nema nista, ja samo mogu da se slozim da su danasnji Srbi, Hrvati, Bosnjaci i Makedonci uglavnom istog porekla - ali su danas svi redom autohtoni samostalni narodi. I tacka. Svako teoretisanje je nacionalizam i sovinizam.
Dejan Breskovski
@Nikola , 26/05/2009, 16:40 Bravo brate ....komentar ti je ekstra ...pozdrav iz Makedonije .
Nikola
Bice sve vecih problema, a sve kao rezultat komunistickih odluka da stvore muslimanski narod koji je kasnije preinacen u bosanski. A sta cemo sa velikim delom te verske grupe koji vide sebe i dalje kao Srbe muhamedanske veroispovesti? Nemoze se vrsiti nikakvo poredjenje situacije u Srbiji sa situacijom u Bosni, CG i Makedoniji jer su sve te novokomponovane nacije u korenu Srbi. Nigde se u svetu nece naci slucaj da se jedan narod izdelio u tri zbog vere. Postoje verski sukobi ali sve strane upravo isticu svoju nacionalnu pripadnost ( Libanci, Iracani itd). Drzava mora da radi po pravdi i istorijskom pravu a ne po nekoj trenutnoj situaciji na terenu. Pa sta ako sada postoje te banana drzavice? Ne mora da znaci da ce postojati i za nekih 20 ili vise godina. Drzavnost na Balkanu je promenljiva danas je tu a sutra ne. Dosta vise tu nekog cmizdrenja, dok mi ne pocnemo sebe da postujemo nece nas niko ni postovati. Znaci treba jednom vrlo jasno reci svim odrodima u CG, Bosni, Hrvatskoj da ne diraju bogomolje nasih vernika ili odnosi nece biti nikakvi. Tu mislim na sve Srbe vernike (pravoslavce, muslimane katolike). Da li ce drzava da zastiti Srbe muslimanske veroispovesti ili treba da ih na silu teraju da budu neki novokomponovani bosnjaci. A da li su i muslimani u Hercegovini bosnjaci? A u CG i Makedoniji?
dragan
Deo zemljine kugle na kojem živi i gospodin Zukorlić, koji je uticajan u narodu ne samo kao verski poglavar, već i intelektualac, domaćin i stojeći građanin, na našu nesreću, značajan je i kao put droge i trgovine ljudima. To je problem koji ne može da reši sama policija, Kriminologija kaže da se sav kriminal ne iskorenjuje već suzbija. Svi koji žive ovde i oni do kojih ta droga dospeva, i gde dospevaju žrtve trgovine ljudima, bili bi sigurno sretniji da mi uspemo nešto od tih zala da suzbijemo. Ove svađe, i svađe po raznim drugim pitanjima na ovim prostorima, koriste ljudima koji trguju tuđom nesrećom, a oni koji su od uticaja i ugleda više su odgovorni.Zato se na njih najviše i napada i najviše moraju da podnesu. Koliko je važno duhovno jedinstvo i crkvena organizacija detetu koje u uzrastu od 11 do 15 godina proba hašiš a do 25 postane narkoman, i koji zavisi jedino od "dopa" a ne pozna ni Alaha niti prihvata autoritet u porodici? Kada izgubimo vreme i našu decu novim očima gledaćemo na probleme oko kojih se sporima sada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља