уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Територијална димензија сиромаштва

Аутор: Љубодраг Савићпонедељак, 25.05.2009. у 22:00
Љубодраг Савић

У Стратегији смањења сиромаштва усвојеној 2003. планирано је да се до 2010. године број сиромашних у Србији преполови. Према званичним статистичким подацима, овај циљ је остварен 2007, јер је у 2002. испод границе сиромаштва било око милион људи, док је пет година касније број сиромашних сведен на 490.000 или 6,6 одсто. Дефинисана линија сиромаштва у 2002. износила је 5.234 динара, а 2007. године 8.883 динара. Методологијом праћења сиромаштва нису обухваћена расељена лица и Роми због чега публиковане податке треба прихватити са извесном резервом.

Посебно забрињава веома изражена регионална димензија сиромаштва. Традиционално сиромашним крајевима прикључена су и нека релативно развијена подручја. Процес „београдизације” и „новосадизације” увелико тече.

У 2007. сиромаштво у Србији било је најизраженије код незапослених (19,7 одсто), затим код лица без основне школе (18,7 одсто), особа старијих од 65 година (9,6 одсто), деце узраста између 6 и 14 година (9,5 одсто) и млађих од пет година (8,7 одсто). Иако је степен сиромаштва у свим регионима смањен, разлике у сиромаштву урбаних (4,3 одсто) и руралних подручја (9,8 одсто) продубљене су још више. Као и пре пет година, 2007. најугроженије је било рурално становништво југоисточне Србије (четвртина укупно сиромашних у Србији), где је чак 18,7 одсто становништва било сиромашно. Најмањи проценат сиромашних (3,1 одсто) у 2007. био је на територији града Београда. Исте године Београд је био за 2,75 пута развијенији (146 одсто просека Србије) у односу на најмање развијен јабланички округ (53 одсто просека Србије), док је Нови Сад био 6,7 пута развијенији (160 одсто просека Србије) од општине Прешево (23,1 одсто просека). Од 24 округа у Србији свега пет је било развијеније од просека Србије.

У граду Београду и јужнобачком округу 2007. било је запослено 833.000 становника (41,6 одсто укупно запослених у Србији), што значи да је привредна активност у Србији у великој мери сконцентрисана у Београду и Новом Саду, док је већина осталих српских градова, развијених индустријских центара у процесу транзиције изгубила корак. Рекордно висока незапосленост (50,3 одсто) забележена је у јабланичком округу, док је у граду Београду стопа незапослености била троструко нижа (17,5 одсто).

И спољнотрговинска размена Србије имала је веома наглашену регионалну димензију. Од 6,4 милијарде долара извоза, извоз централне Србије је износио 2,9 милијарди (45 одсто), Војводине две милијарде (32 одсто), а Београда свега 1,5 милијарди долара (23 одсто). Потпуно је другачија ситуација са увозом. Од укупно 13,5 милијарди долара потрошених на увоз, Београд је реализовао 6,6 милијарди долара (49 одсто), Војводина 3,6 милијарди (28 одсто), а централна Србија 3,1 милијарду долара (23 одсто). Од седам милијарди долара спољнотрговинског дефицита, 5,1 милијарда (73 одсто) дефицит је који је направио град Београд, 1,6 милијарди долара (22 одсто) дефицит је који је генерисала Војводина, а свега 257 милиона долара (четири одсто) дефицит је спољнотрговинског биланса централне Србије.

Наведено показује да се на територији Србије веома јасно издвајају два пола раста, Београд и Нови Сад, као и четири „центра сиромаштва”, лоцирана у топличком, рашком, пчињском и јабланичком округу. Оваква поларизација је између осталог и резултат стратегије развоја (услуге) примењиване у последњој деценији. Ако се нешто радикално не промени, богати ће бити још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

Професор на Економском факултету у Београду


Коментари7
b2b65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubodrag savić
Apsolutno se slažem sa konstatacijom Glorije Zajcev "... da je loša privatizacija industrijskih kapaciteta jedan od važnih razloga porasta siromaštva u Srbiji...". U prvoj verziji teksta za članak stajala je i sledeća moja ocena:"Uprkos opštem smanjenju siromaštva, regionalne razlike u bogastvu (siromaštvu) su veoma izražene, sa tendencijom daljeg produbljivanja, što je najvećim delom posledica loše sprovedene privatizacije velikih industrijskih preduzeća, koji su više decenija bili nosioci razvoja gradova i širih regionalnih prostora. Zatvaranjem industrijskih fabrika, ogroman broj radnika je ostao bez posla, a brojne porodice bez prihoda, što je povećalo siromaštvo čitavih krajeva Srbije". Nažalost, zbog ograničenog prostora, deo teksta je jednostavno izostavljen. U svakom slučaju, hvala Vam, jer ste veoma dobro razumeli suštinu problema. Ljubodrag Savić.
Gloria Zajcev
Ove ocene su vec iznete i u drzavnim strategijama regionalnog razvoja, privrednog razvoja, Prostornom planu Republike Srbije, u izvestajima raznim institucija, kao i u brojnim radovima strucnjaka u oblastima ekonomskog, socijalnog, prostornog i drugog razvoja. Problem je u tome sto drustvo i drzava vrlo malo cine na ostvarenju predlozenih politika, mera i instrumenata kojima bi se barem ublazila teritorijalna neravnomernost u nivou razvijenosti i u pogledu siromastva. U julu 2009 trebalo bi da se okonca Strategija prostornog razvoja Srbije koja bi trebalo da ponudi prihvatljive opcije buduceg teritorijalnog razvoja, na osnovama uvazavanja trzisnih principa, principa odrzivosti, participativnosti, decentralizovanosti, itd. Stvar je drustvenog konsenzusa i politicke volje da donese odgovarajuce strateske odluke i mehanizme u pogledu socioekonomske i teritorijalne kohezije regionalnog i ukupnog prostora. U osnovi uspeha mogucih resenja su obicno institucionalno-organizacioni faktori, odnosno "polarizovana" mapa politicke, finansijske i druge moci, kao i uticaji kriznih elemenata. Korisno bi bilo da je prof.Savic kao ekspert za ekonomiku industrije ukazao da je uzrocnik siromastva u Srbiji ogroman krah industrije u gradovima i regionima Srbije (cak i u okvirima Jugoistocne Evrope), u kojoj je kao posledica tranzicione recesije bez posla ostalo preko 320.000 radnika. Na taj nacin dovedena je u pitanje egzistencija njihovih porodica (oko 1 milion ljudi)i povecano siromastvo. Ako se ta cinjenica uzme u obzir, prezentirani trend regionalne distribucije siromastva i nije za cudjenje.
mirko popovic
Papir trpi sve pa i statisticke podatke o super standardu i nepostojecem siromastvu koje je mnogo gore i perspektivnije no pre 10 godina(nazalost)
Срђан Ђорђевић
Држава се може само на један ефикасан начин борити против сиромаштва: смањењем трошкова пословања - укидањем бесмислиних прописа, смањењем пореза и намета, смањењем потрошње државе. Али не. Ово сузбијање сиромаштва које је "спровела" држава је лажно, оно се заснива на трошењу новца од продаје или позајмљивања. Тај начин јемчи да ће се нов талас сиромаштва вратити и то, како то увек бива, јачи но икад. Данас, држава опорезује посредно сиромашније. Доприноси безизлазној економској ситуацији. Наше врле вође су то.
vlada petrović
Odličan tekst profesore Saviću. Samo što iz "kruga dvojke" nije moguće videti bedu u kojoj živi polovina Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља