среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.05.2009. у 22:00 Бисерка Рајчић

У ритму дисања

Јахим Топол

Јахим Топол, песник, текстописац, рок певач, новинар, гост је Београда и учесник трећег Београдског фестивала поезије и књиге „Тргни се! Поезија!”. Топол је рођен 1962. у Прагу, син је драмског писца Јозефа Топола и унук писца Карла Шулца. Припада најзанимљивијој струји постновембарске чешке књижевности која се карактерише и као постмодернизам. С обзиром на „порекло” уместо гимназије похађао је социјално-правну школу, касније је студирао етнологију, на примеру америчких Индијанаца. Као представник андерграунда морао је после студија да ради као магационер, ложач, носач угља... Повељу 77 потписао је 1986. и био је активан члан групе Чешка деца. Ухапшен је 1988. и робијао је због „илегалног прелажења границе и ширења материјала штетног по социјалистичко уређење”. Од 1991. бави се професионално писањем.

Своје песме објављивао је у самиздат Зборнику 79-1. У периоду 1980-82. издавао је самиздат часопис „Виолит”, а од 1980-84. самиздат „Едицију за мртваце-В” и „Мождана кап”. Године 1985. постао је суоснивач и уредник часописа „Једном ногом”, касније „Револвер ревије”, као и антикомунистичког политичког часописа „Спорт” који се трансформисао у недељник „Респект”, у којем и данас ради као репортер. Своје песме објављиване у самиздат часописима сакупио је и објавио у збиркама „Волим те до лудила” и „Сутра ће бити рат” које су доживеле више издања. Објавио је и прозне књиге, преведен је на шеснаест језика, између осталих на српски. Часопис „Трећи трг” објавиће већи избор из поезије Јахима Топола на српском у преводу Бисерке Рајчић.

За поезију је добио престижну награду „Том Стопард”, а за прозу награде „Егон Хостовски” и „Јиржи Ортен”. Први пут је у Београду.

Ваша сеситуација веома разликовала од ситуације српских песника, између осталог није било превентивне цензуре и самиздата.

Тачно је, у Југославију смо гледали као у земљу слободе. За младог песника који није желео да објављује у цензурисаној штампи а изабрао је андерграунд, то је могло да значи да ће га пратити и саслушавати СТБ (чешка варијанта Службе државне безбедности). У односу на мене тај терор није био одвише страшан, али Иван Јироус, песник и мој пријатељ кога неизмерно ценим, одробијао је седам година. Написао је следећи стих: „Ћорке и бирцузи, песников су хлеб свакидашњи”. Пар пута су ме добро испребијали полицајци, а у ћоркама сам боравио релативно кратко. Тако да се тог времена радо сећам, као пустоловине која се брзо завршила.

Чини се да је искуство магационера, ложача, носача угља... касније било корисно за Вашестваралаштво, посебно за језик пун колоквијализама и „брутализама”.

Наравно, због тога се не љутим, поготову када срећем људе који бораве на стипендијама по двадесетак година и само о томе пишу књиге, јер не познају никакав други живот. С обзиром на прилике у Чешкој, мој пут је био крајње обичан јер је, рецимо, мој обожавани Исак Бабељ био у рату, новинар, потуцало... као и гомила америчких писаца. Упознати људе, упознати језик – то ме је увек веома занимало.

Како данас подноситепосао репортера и писца? Да ли то значи да се и код вас не може живети само од лепе књижевности? Рекли сте да не волитени „књижевни бизнис”.

Тачно је. Када су почеле да ми се преводе књиге, неких десетак година сам путовао на разне промоције и фестивале, постао сам до те мере глобализован и од тога поблесавио, да сам се уплашио да ћу изгубити свој језик и себе самог. На срећу, после тога био сам две и по године репортер и путовао само по Чешкој. Писао сам о свему могућем, о пропалим фабрикама, корупцији, порноиндустрији, убиствима, анорексији, дроги, расном насиљу у Чешкој... Била је то веома занимљива жетва поетског материјала, мада сам се због тога понекад осећао лоше. Онда сам поново постао само писац. Јер, немогуће је бити стопроцентни новинар и писати романе.

Неопонашатемоду светске књижевности?

Светску књижевну моду не познајем и не опонашам је. Када су моје књиге излазиле само у Пољској, Мађарској, Немачкој говорио сам: Океј, ми смо из истог историјског котла. Али, уопште не разумем због чега моје књиге читају Холанђани, Шпанци, Турци, Норвежани, Белоруси... Трудим се да о томе уопште не размишљам. У томе сам помало сноб. Популарност ми је напросто сумњива!

Волитерок музику, писали сте текстове за андерграунд групу свога брата Филипа „Пасји војници”, основаливластиту рок групу „Народна улица”? Сарађивали сте и саМоником Начевом, једном од најпопуларнијих певачица чешке рок музичке сцене

У младости ми је било природно да пишем текстове за бендове. Био сам један од оних надуваних фанова који искачу из публике на подијум... Људи су ми то допуштали и слушали ме... Сада се не бавим писањем текстова, не желим више то, једноставно више нисам део те сцене. То, донекле, надокнађујем писањем за позориште. Мада, писати за музичаре и певаче које волиш је велика радост, јер то је древни ритуал из кога је настала поезија! У ритму дисања!

Да ли стечиталипоезију српских песника Вашегенерације?

Српске песнике моје генерације не познајем лично, а биограме с датумом рођења не читам. Српска поезија излази у Чешкој у разним часописима, посебно у одличним као што су „Плав” и „Побоча”. У Прагу сам упознао Ану Ристовић и Давида Албахарија. Од српске класике још из времена младости знам Миодрага Булатовића и Данила Киша. Посебно ме је одушевљавао Булатовић. У четрнаестој години сам у часопису „Свјетова литератур”прочитао његову причу „Јама” која је мом узрасту била забрањивана, а која ме је бескрајно одушевила.

Коментари0
e84e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља