субота, 06.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:34

Карић инвестирао 107 милиона долара у Белорусији

среда, 27.05.2009. у 22:00

Од специјалног извештача „Политике”
Минск – Најаве о дугорочним српским улагањима у Белорусији, вредним више милијарди евра, почеле су да се обистињују. „БК група” је прва пробила лед потписавши јуче у Минску уговор вредан 107 милиона долара о изградњи стамбеног насеља са белоруском компанијом „Бел интер роба”. Реч је о укупно 76.000 квадратних метара, а станови ће се продавати по цени од 1.500 долара по квадрату.

Иначе, просечна цена квадратног метра у Минску је 2.500 долара, па се поставља питање како се Карићима исплати да продају станове по цени која је нижа од тржишне.

– Једноставно, нас изградња кошта 900 долара по квадрату, што значи да на крају ипак имамо чисту зараду – објашњава Драгомир Карић, саветник за привредну сарадњу са иностранством „БК групе”. – Већ смо продали 73 стана, иако радови још нису почели. Цео комплекс требало би да буде завршен за три године, што је прилично брзо за овдашње услове. Паралелно с тим почињемо изградњу стамбено-пословног комплекса недалеко од центра Минска. Та инвестиција ће бити вредна око три милијарде евра, а у наредних три до пет година овде ћемо запослити око 15.000 српских радника.

Управо је улагање у изградњу, упркос економској кризи, једна од главних тема овде у Белорусији. Иако се у Минску гради на све стране, постоји много непродатих станова и пословних објеката јер је купцима цена од 2.500 долара по квадрату превисока. Због тога се у целу причу укључио и председник Александар Лукашенко који је, како се може чути, запретио инвеститорима да ће им, ако не буду снизили цене станова, држава одузети имовину и продавати је по повољнијим условима.

Оваква, може се рећи полукомандна економија не смета српским привредницима који су и јуче искористили прилику за успостављање сарадње са белоруским фирмама. Осим Карићеве компаније која се, између осталог, захваљујући добрим везама управо са председником Лукашенком, одлично позиционирала на овдашњем тржишту, и остале српске фирме које наступају на Изложби српске привреде у Минску почеле су да успостављају контакте са белоруским привредницима.

Највише интересовања пословни људи из Белорусије показали су за „Симпов” намештај и посуђе „Металца” из Горњег Милановца, али су ипак, као што се и очекивало, у први план избили произвођачи хране.

– Аграр је, свакако, први на листи интересовања белоруских привредника, јер овде због земљишта и климе не успевају, рецимо, шљиве и трешње, што је идеална шанса за наше пољопривредне произвођаче – објашњава Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, која је за ових неколико дана успела да успостави тешње односе са Трговинско-индустријском комором Белорусије.

Осим комора, конкретну сарадњу остварили су и сами привредници. Тако је белоруски трговински ланац „Роднаја Тарона” већ договорио неке послове око увоза пољопривредних производа из Србије.

– Захваљујући споразуму о слободној трговини, српска роба ће се већ на јесен наћи у нашим трговинама – најављује за „Политику” Александар Швидченко, директор у компанији „Роднаја Тарона”. – У просеку, једном месечно отварамо нови продајни објекат, а планирамо и скоро отварање дистрибутивног центра. Ту ће стизати сва увозна роба, укључујући и српско воће и поврће, а одатле ћемо је пласирати у наше продавнице широм Белорусије.

Иначе, у овој земљи, за разлику од суседне Украјине, економска криза није угрозила изградњу стамбених и пословних зграда, иако је опала продаја, што свакако одговара српским произвођачима намештаја. Тако је „Симпо” из Врања протеклих дана договарао продају кревета и кауча белоруским хотелима и резиденцијалним објектима.

Ове планове, додуше, могло би да успори најављено повећање белоруског ПДВ-а са 18 на 22 одсто. Оно ће ступити на снагу првог јуна, чиме ће Белорусија постати друга држава на свету која се у условима економске кризе одлучила на такав корак. Прва је то урадила суседна Летонија у којој је ПДВ повећан са 18 на 21 одсто.

И док власт у Минску сматра да оваква мера неће допринети знатном повећању цена, поједини економисти су мишљења да би у летњим месецима цене у Белорусији могле да „скоче” за чак 10 до 15 одсто, што би свакако могло да утиче и на будући извоз српске робе у ову земљу.

Никола Миковић


Коментари19
22f10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan vasiljevic
u ovoj godini cene u belorusiji su porasle za 200 posto primer autobuska karta je bila 1700 bel rubalja u januaru a u decembru 4000 bel rubalja ,hleb je bio 4000 bel rubalja a sada 9500 bel rubalja to je vama 15 posto jeste ali mesecno
zlatoje polimic
U Belorusiju ulažu veliki igrači- Delta, Cepter i BK grupa. Otvaraju vrata Srbiji, a to je najvažnije. Manje je bitno što Lukašenka smatraju jednim od poslednjih diktatora, što prvi susedi-Rusi ne žele da trguju sa njima. Ponudili su nam poslove vredne nekoliko milijardi evra i zašto da se ne dokažemo.
mirka nesic
Све што Карићи граде, граде да изгледа најлепше на свету, Лукашенко и његов народ су то заслужили!
pedja popovic
Karićev preduzetnički duh je od izuzetnog značaja za Srbiju. Zahvaljujući njegovim idejama, Srbija bi mogla da bude "pijaca" na kojoj bi istok i zapad međusobno trgovali. U tom slučaju bi rešili ne samo ekonomske probleme, već bi i politicki veoma ojačali.
Ćira Pajić
BK grupa je dosta uradila za Srbiju. Nagrada Braća Karić je dobročiniteljsko delo. Zatim, postojala je BK televizija, koja nije bila komercijalna već je negovala srpsku tradiciju. BK fakultet je prvi privatni fakultet. Tamo je obrazovanje kvalitetno a ne kao na kojekavim drugim privatnim zdanjima. Šta su ti drugi velikoposednici uradili za Srbiju? Ništa. Samo joj uzimaju novac. A treba da znate da glavni kapital BK grupe nije stečen u Srbiji već u Rusiji. Pozdrav

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља