Струју на време не плаћају чак ни они власници сплавова који имају пара да познатим политичарима и бизнисменима обезбеде врхунску храну, престижна вина и господске цигаре и послуже их у луксузним одајама, за којима по удобности не заостају много ни собе за госте који нису ВИП, али су им џепови дубоки и тешки. Ни новчаници такве клијентеле, међутим, не бујају више као Дунав у јуну. Промет на сплавовима је опао због кризе и комунални рачуни се подмирују теже него икад, правда се власник једног од високоплатежних клубова на води, заваљен у кожну фотељу, димећи мирисну цигару какве продаје посетиоцима. Луксуз на свом сплаву код хотела „Југославија” не покушава да омаловажи како би побудио саосећање за муке са Електродистрибуцијом Београд, али објашњава да га је постало тешко одржавати, мада његови славни гости за сада немају разлога да се жале како је услуга почела да подбацује.
– Сваки домаћин понекад закасни да плати рачун за струју. У том смислу нема разлике између свих нас и не треба издвајати сплавове. Чим сакупимо новац, после два или највише три месеца кашњења, све платимо – каже он.
Заиста забрињавајуће, међутим, није неколико неплаћених цехова, него што је међу стотинама сплавова расутих по обалама Саве и Дунава свега шеснаест, захваљујући томе што су регистровани у Лучкој капетанији, могло да обезбеди струјне прикључке на прописан начин. За све остале, који нису легални угоститељски објекти и струју добијају качећи се на дивље, „Електродистрибуција Београд” само пуким случајем може да сазна колико су електричне енергије потрошили и покуша да им је наплати.
Једноставан начин да се ресторану на води обезбеди струја јесте да власници или станари оближњег објекта са легалним прикључком прихвате да се нерегистровани суседи прикаче на њих. Када стигне рачун, трошкови се деле у договореној размери, била она праведна или не. Како причају сплавари, није редак случај да објекат чији „саосећајни” станари пристану да на свом каблу „шверцују” суседе припада неком јавном предузећу или државној институцији. Захваљујући тој „доброти”, електричне инсталације су преоптерећене и узрок су већине пожара на ресторанима на води.
– Лако је наћи електричара који ће да вам обави тај посао, чак и међу мајсторима ЕДБ-а има оних који ће све да среде за паре „на руке”. Наш објекат је регистрован, има легалан прикључак и у контролу нам повремено навраћа комисија од пет чланова, док моје колеге које нису регистроване не надзире нико. Ако један и обезбеди законит прикључак, накачи се још петоро, сви они упале и расвету и фритезе и све што имају не размишљајући колико преоптерећују кабл. Отуд пожари на сплавовима – каже један од власника објеката на води.
Његов сусед на реци, власник чувеног сплава нешто ниже низ Дунав, сећа се како је почетком деведесетих година струју са његовог прикључка „штрпкало” пет оближњих ресторана на води. Неке од његових комшија су потрошено плаћали збирно преко рачуна који се водио на име мртвог човека. Тек касније озаконили су своје прикључке.
– Легализација не значи да су почели да плаћају поштено. Бројила јесу смештана у пломбиране касете које само радници ЕДБ-а могу да отворе, али је некога од њих било могуће потплатити да бројило наштелује још пре пломбирања тако да увек платите мање. Сада је додуше, колико знам, таквих превара мање – наводи саговорник „Политике”.
Да би на прописан начин набавио прикључак за струју, сплав би морао да добије место на конкурсу за постављање пловног објекта, објашњава Небојша Радовановић, директор Дирекције за планирање и развој ЕДБ-а. Та процедура је, међутим, обесмишљена тиме што, мада безброј пута најављиван од децембра 2005. године, конкурс још није одржан. Сплавари тврде да им се комунални инспектори незванично поверавају да ће овакво стање потрајати макар до септембра, пошто нико не жели да растера сплавове док се не оконча Универзијада и протутњи очекивана најезда туриста.
У ЕДБ-у кажу да њихове екипе не могу стално да патролирају обалом попут полиције, као и да немају евиденцију о броју сплавова који су илегално прикључени нити могу да сазнају како им „давалац” струје обрачунава рачун. У многим случајевима само претпостављају да се иза имена приватног лица или назива неке фирме на рачуну крије неколико клубова на води.
В. Вукасовић –М. Луковић