субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА

Аутор: Небојша Катићуторак, 11.12.2007. у 15:45

Новембарски пад динара забринуо је грађане Србије, али не и онај део стручне јавности који је задужен за бодрење нације. По њима, пад динара је последица страха од политичке кризе, одраз је проблема у међународном финансијском систему и нема никакве везе с економском ситуацијом у Србији, која је (већ годинама) одлична.
Порука је, дакле, да се ради о краткорочном поремећају и да ће равнотежа убрзо бити успостављена. Србија има два кључна економска адута која ће стабилизовати девизно тржиште – емиграција ће за Божић донети своје муком стечене девизе, а потом ће стићи и новац од последњих продаја државне имовине. Стабилност динара ће тако бити сачувана и несметано арчење девиза настављено.

Што се лако стекло, лако се и троши. А како и колико Србија троши, показали су управо објављени месечни подаци о дефициту спољнотрговинске робне размене. Месечни трговински дефицит је само у октобру прешао број од милијарду долара и тиме забележио рекорд свих времена. У само једном месецу направљен је дефицит који је за око 20 процената већи од збирне суме која ће се добити продајом "Робних кућа Београд" и осигуравајућег друштва ДДОР "Нови Сад". И спољна задуженост Србије је у октобру повећана за нових, фантастичних, 1,25 милијарди и сада износи 24,4 милијарде долара. Оптимисти то објашњавају исказивањем билансних података преко слабог долара, али на оваквим величинама то објашњење је прилично неозбиљно.

Девизна ликвидност и курс динара доминантно и нездраво почивају на три стуба – задуживању у иностранству (банке, предузећа и држава), продаји државне имовине и приливу новца од емиграната. Кључног и трајног ослонца нема – извоз привреде једва покрива половину укупног увоза.

Сви економски проблеми Србије су домаћег порекла и нису изазвани светском финансијском кризом. Ова криза само потенцира фаталне економске слабости и прети да убрза суочавање са истином.

У кризама каква је данашња, слободног капитала је све мање и међународни финансијски систем има проблеме са ликвидношћу. Светски финансијски играчи се накратко приводе памети и много пажљивије неголи јуче анализирају ризике улагања. Страни инвеститори су вероватно закључили да је Србија сувишне ризична, не само политички, како се инсистира, већ и економски, што се покушава сакрити.

Инвеститори баш не хрле у Србију, па се и за атрактивни ДДОР, на пример, непријатно и неочекивано, јавио само један купац. Како конкуренције купаца нема, имовина се продаје успореније и јефтиније, па то смањује девизни прилив.

Истовремено, берзански инвеститори који су куповали акције домаћих предузећа и за то уносили девизе у Србију, сада раде обрнуто – акције продају, добијеним динарима купују девизе, а новац затим враћају у иностранство. Овде више нема значаја да ли су ти инвеститори "прави" странци, или пак домаћи шпекуланти који се "праве" странци.

Коначно, и вероватно најважније, банке и предузећа све теже, и под све лошијим условима, добијају иностране кредите.

Комбинација поменутих фактора смањује понуду девиза, док се њихово трошење несметано наставља. Раст плата и емисија кредита прегревају тражњу. Како је домаће робе мало, увози се инострана која је због прецењеног курса све јефтинија. Раст увоза је незаустављив, а са њим и пропадање платног биланса.

Први сигнал да проблем на девизном тржишту постоји стигао је крајем октобра и био је вешто скривен иза назива "Недеља штедње". Суочене са проблемима прибављања девиза кроз инострано задуживање, банке су се агресивније окренуле домаћим штедишама. Да би привукле нова средства, банке су значајно повећале девизне каматне стопе. Високе депозитне стопе подижу трошкове банака, смањују банкарску маржу и угрожавају профитабилност банака. Народна банка Србије (НБС), увек пуна разумевања, ослободила је банке издвајања у обавезне резерве на средства прикупљена у "Недељи штедње" и тако им омогућила да сакупе девизе и ојачају билансе, без страха да ће угрозити профитабилност.

Смањивање прилива девиза ставља економске власти пред избор: или радикална промена економске политике (буџетске, монетарне и политике курса динара), или кршење обећања датог на почетку мандата по коме се јавна предузећа неће продавати у овом четворогодишњем циклусу. Подела бесплатних акција грађанима јасан је наговештај којим ће се путем ићи. Стара политика ће се наставити до последњег даха, до последњег јавног предузећа.

На економској сцени има довољно гласова који ће бити кадри да објасне због чега је продаја и преношење државних монопола у приватне руке у најбољем интересу грађана Србије. Нема сумње да ће власници бесплатно добијених акција једва дочекати да процес приватизације јавних предузећа отпочне, како би их могли продати. Притисак грађана ће тако бити добар изговор за продају јавних предузећа, а интереси народа и власти ће се сјајно хармонизовати. А када се тај срећни сценарио оствари, остаје да се види како ће се економска политика Србије водити када за продају више ничега не буде било.

Финансијски консултант


Коментари0
811cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља