понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Идеолошке заседе

Аутор: Милан Никодијевићпетак, 29.05.2009. у 22:00
Ивица Видовић и Милена Дравић у филму „Заседа”

Од тридесетак филмова, који су по разним основама али без званичних судских забрана стрпани у мрак тадашњих идеолошких филмских бункера и нису стигли до гледалаца, Заседа Живојина Павловића (1933-1998) је један од ретких који је издржао пробу времена па је и сада апсолутно занимљив и актуелан. Експресија овог филма ни после четири деценије од настанка није ослабила тако да је у многим рангирањима, којима је филмски свет иначе склон, готово без изузетка сврставан међу пет најбољих икада снимљених на просторима мале земље на брдовитом Балкану.

Прича о скојевцу – идеалисти Иву Врани (Ивица Видовић) и његовом разочарању у сурову и непоштену животну стварност по завршетку Другог светског рата, ни налик оној коју су прокламовали партијски идеолози, настала је по књижевном предлошку који су чиниле приповетке Легенда самог Живојина Павловића и По трећи пут Антонија Исаковића.

Павловић се у својој књизи Планета филма сећа да му је продуцент Душан Перковић из ФРЗ Београд саветовао да финале будућег филма што је могуће више радикализује.

Тако ће несрећног скојевца, сасвим супротно филмским лакировкама тог времена, убити патрола недотупавих партизана, а Павловић ће направити филм који од идеолошки неоптерећених критичара и публике слови за дело које би служило на част свакој кинематографији, док га партијски апостоли и филмски подрепаши некадашње СФРЈ проглашавају за директан атак на систем и трпају у најдубљи мрак бункера.

Сасвим посебна фигура на овим културним просторима, ренесансни уметник, аутор Заседе, Живојин Павловић ми је децембра 1993. године, сећајући се снимања овог, уз До виђења у следећем рату, њему најдражег филма, рекао: „То је филм који је настао према неким најинтимнијим трептајима у мени. Снимљен је за двадесетак дана, готово у једном даху и направљен је у потпуној слободи – нико ми се није мешао.“

Проблеми су, међутим, настали у Пули, месту верификације једногодишње филмске продукције у тадашњој држави. Тај 16. фестивал југословенског играног филма одржан је од 16. јула до 2. августа 1969. године и на њему је био приказан 31 филм. Иначе, са ове временске дистанце, то је била веома значајна и занимљива година југословенског филма. Наиме, тада се појавила плејада аутора са дебитантским играним филмовима (Боро Драшковић са Хороскопом, Желимир Жилник са Раним радовима, Гордан Михић и Љубиша Козомара са Вранама). Били су тог лета у Веспазијановој палати и Кад чујеш звона Антуна Врдољака, Догађај Ватрослава Мимице, ЗБиће скоро пропаст света Александра Петровића, Зазидани Кокана Ракоњца... Али, не заборавимо, те године је снимљена и Битка на Неретви Вељка Булајића, која ће следеће године учествовати - ван конкуренције. .

Тог зимског дана, пре петнаестак година, уз дивчибарску љуту ракију, Живојин Павловић се присећао: „Као победник претходног фестивала са филмом Кад будем мртав и бео, имао сам право, односно било је правило да те године отворим Фестивал. Шок је настао када су видели Заседу. Поставило се питање како да се изврда Арена и неколико хиљада гледалаца, а да се испоштује форма. Онда су извели параду да филм прикажу у сали. Сви челници фестивала били су усплахирени и узнемирени и извршили су перфидну дискриминацију на тај начин што филм нису пустили у Арену. Ја, иначе, нисам присуствовао тој пројекцији али, кажу, у сали је била еуфорија и само се говорило о том филму. До пред крај Фестивала фигурирао је као апсолутни победник и најсупериорнији филм сезоне. Међутим, у жирију почиње деструкција, коју иницира Милутин Чолић, и филм бива скинут са позиције лауреата, те добија специјалну диплому а измишља се неки минорни филм који добија Златну Арену.“

Остало је записано, Златну Арену за најбољи филм, режију и сценарио добио је те 1969. године филм Низводно од сунца Федора Шкубоње. У жирију су, између осталих, били и Милутин Чолић, Стојан Ћелић, Милан Ђурчинов, Мате Реља, Здравко Велимировић... Такође уписан, остао је и податак да је Живојин Павловић добио Специјалну диплому „за смелу режију филма Заседа“ и да је истом филму награду дало Удружење филмских и ТВ критичара Хрватске. И тачка...

Ствар се после тога смирује до јесени, када филм одлази на фестивал у Венецију и тамо бива изузетно поздрављен, посебно од левичарске филмске критике. Али... Погладиће Велики Мајстор своје препознатљиве седе бркове и испричати ми: „У јесен те године заседа и Идеолошка комисија ЦК СКЈ, ту се формира појам црни талас и за најмаркантнији, изразито антикомунистички филм управо се проглашава Заседа. Продуцент се плаши да га пусти у биоскопску мрежу, тако да је био приказан само у Књажевцу, имао је огромну посету и игран је мало у Словенији.“ И тачка...

У вези са овим филмом постоји још један велики парадокс, који потврђује правило да сви тоталитарни режими имају пукотине. „Прва велика бирократска рупа у ЈНА, коју ја препознајем, управо је чињеница да је овај филм, пре политичког скандала, откупљен за војску и приказиван у свим домовима Армије. Причали су ми пријатељи, који су тада служили војску, да су га са запрепашћењем гледали, рецимо, негде у Вировитици“, рећи ће несаломиви Човек из Вратарнице. Причу је потврдио и директни кривац за овај „скандал“, угледни филмски критичар Борислав Анђелић, који је, као војник, те године бирао домаће филмове за репертоар домова ЈНА. Све је функционисало док се, изгледа, неко није сетио да заседа не мора бити само термин из војног вокабулара.

Шта је после било?

Углавном, уобичајено. По пропису. Филм је бункерисан, потпуно скрајнут. Први пут у земљи настанка виђен је после двадесет година, августа 1989. на (полу)затвореној пројекцији у оквиру Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Ту му је, као и многим филмовима црног таласа, на неки начин враћен легитимитет и од тада омогућено нормално комуницирање са јавношћу којој је, као и свако уметничко дело, у старту и био намењен.


Коментари0
f383b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља