недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2009. у 22:00 Снежана Симић

Ноћни лекари девојака

Страсти у сенци Везува, фреска из древне Помпеје

Специјално за Политику из Италије

Давно, у Риму, Катул је певао о страственој љубави између лепе Лезбије и нежног Јувенција. Ева Кантарела (Рим, 1936) редовни професор римског и старог (античког) грчког права на правном факултету у Милану, управо је објавила нову књигу, „Дај ми хиљаду пољубаца” (издавачФелтринели) чији је наслов идентичан са стихом из Катулове песме. Након ранијих истраживања бисексуалности у античком свету и ероса код жена у старој Грчкој, списатељица, са уобичајеном компетенцијом, прича о љубави у римском добу. Са иронијом и лакоћом, кроз митове, легенде, литературу и судске случајеве,илуструје мање познате аспекте живота старих Римљана.

Између осталог, сазнајемо да је за Римљане мужевност одувек била једна од најцењенијих одлика. Они су били васпитавани да потчињавају и да буду господари, како у политици, тако и у љубави и сексу. У ствари, и Ромул,оснивач Рима, зачет је након што је бог Марс силовао весталку (римску свештеницу) Реу Силвију.

Друго лице римске сексуалности налази се у етици хвалисања, у слављењу сопствене мушкости. О томе сведоче прославе у част Пријапа, бога оплођавања и плодности (приказиваног као брадатог човека са огромним фалусом као симболом оплођивања) као и многинатписи на зидовима борилишта и таверни чија се радосна сировост често граничи са скаредношћу: „Плачите, девојке, мој фалус вас је напустио“, „Ненадмашна вагино, збогом“...

А жене? Уз помоћ графита из Помпеје књижевница покушава да докаже да еманципација жена није била само ствар елите, него да је додирнула и жене из нижих слојева. Тако су жене из Помпеје, поред посета позориштима, присуствовале борбама гладијатора, које су их, изгледа, очаравале, не толико због борилачких вештина, колико због самих учесника – гладијатора, који су, уколико су успели да преживе „игру“, постајали обожаване звезде – помало као што су данас фудбалери или рок-певачи. натписи пронађени у Помпеји, алудирајући, мање-више шаљиво, на њихову неодољиву привлачност, потврђују чињеницу да жене нису биле неосетљиве на чар мишића и гласовитост појединих гладијатора. Један од графита, пронађен у гладијаторском вежбалишту открива да су девојке из Помпеје уздисале за Трачанином Целадом, други обавештава да је извесни гладијатор Кресценте био „ноћни лекар девојака“.

Јувенал у познатој сатири о женама приповеда о извесној Епији, која је напустила кућу и породицу да би следила гладијатора Сергета: Иако је као девојчица била научена на луксузан живот, одабрала је сиромаштво; упркос великом страху од воде, Епија је, пркосећи морским таласима, следила гладијатора свог срца све до Египта.

Кантарела сматра да Јувенал уопште није волео жене и да је патио од готово патолошке мизогиније. „Разблудност је мана свих, робиња и газдарица“, пише Јувенал у шестој сатири, „од оне која иде боса градским улицама, до оне коју сиријски робови носе у носиљци, све жене, без разлике, развратне су.“ Ипак, без обзира на Јувеналова преувеличавања, може се закључити да су госпође из високог друштва биле итекако осетљиве на шарм гладијатора. Упркос чињеници да су по римском праву (све до империјалне епохе) само жене биле обавезне на верност, и да се прељуба строго кажњавала, јошједно помпејанско откриће сведочи о непоштовању прописаног кодекса понашања.

У боравишту где су спавали гладијатори пронађени су остаци једне женске особе и накит, који јој је највероватније припадао. Шта је ту радила накинђурена госпођа? Уз мало фантазије стигло се до идеје да је госпођа можда кришом отишла на састанак са својим лепим гладијатором. Ерупција Везува их је можда изненадила када је дама тек стигла или када се спремала за повратак кући? Било како било, највероватније је умрла срећна.

Почев од I века п.н.е. жене су почеле да полако освајају територију резервисану само за мушкарце. Иако до тада незамисливо, у судовима су почеле да се појављују прве жене адвокати, римске Али Мекбил. Римљани су били много забринути. Никако им се нису допадале еманциповане жене, у њима су видели социјалну опасност. Цицерон је говорио (парафразирајући Платона) да тамо где жене и робови нису послушни „влада“ анархија.

Најтеже оптужбе против претпостављеног неморала жена долазиле су највише од песника. Марцијал је отворено изјавио да жели да се ожени, а не да буде ожењен: Жена треба да је потчињена мушкарцу/ то је једина могућа једнакост  између њих двоје, поручио је у стиху. Међутим, Кантарела нас уверава да су Римљанке биле убеђене да је имати љубавника њихово право. Неке су чак мислиле да би ограничење на само једног љубавника представљало врсту уступка мужу.

Пикантни тон књиге наставља се и када Кантарела уводи читаоца у свет проститутки, откривајући њихов начин облачења и висину тарифеза различите „услуге“. У галерији ликова сусрећу се и владари Октавијан Август и Цезар, песник Хорације и многе друге историјске личности старог Рима, рецимо, песникиња Сулпиција из Августовог доба, чије су љубавне песме посвећене љубавнику остале сачуване до данашњих дана.

Кантарелине бунтовне Римљанке успеле су да се изборе за самосталност и независност, али су истовремено знале да се прилагоде: прихватиле су искључење из политичког живота ради других, за њих, значајнијих привилегија. Њихов модел односа са мушкарцима одолео је времену и (у донекле измењеној форми) стигао до трећег миленијума.

Коментари2
3b552
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DEJL CIPI
e, bas se nasmejah gornjem komentaru...a narocito imenu.Ime je sudbina...glasi jedna latinska poslovica.
Гуска која је спасила Рим
Не разумем која је закључна поента овог чланка: да Римљанке још увек одржавају традицију да имају љубавнике? Па нисмо ваљда због тога морали да шаљемо дописника у Рим!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља