среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 31.05.2009. у 22:00

Сутра 40 година од Кораћеве смрти

Увек у првом плану: Кораћ (доле) с репрезентативцима и селектором Жеравицом на припремама за Олимпијске игре 1968. у Мексико Ситију

Сутра ће се навршити 40 година откако је европска кошарка остала без једног од најбољих играча свих времена – Радивоја Кораћа Жућка – који је био међу најбољима и као личност:тих,а велик, скроман,а вођа. Дивили су му се сви, па и Американци који нису имали често прилику да га виде, али остаће за сва времена упамћена изјава иконе америчке кошарке Џерија Веста (његова силуета је заштитни знак НБА лиге) који је после најтежег пораза у историји наше репрезентације (104:42), на њеним првим Олимпијским играма 1960. године у Риму, рекао: „Од југословенских играча у селекцији САД би могао да игра само број пет”! „Број пет” је у том сусрету био најефикаснији заједно са славним америчким асом Оскаром Робертсоном (по 16 поена).

Радивој Кораћ је рођен 5. новембра 1938. у Сомбору, а кошарком је почео да се бави с 16 година. Био је члан најславније генерације ОКК Београда која је четири пута освајала титулу и била ослонац државног тима.Водио га јетренер Бориславом Станковићем,који је Кораћа и увео у сениорски састав. Прву утакмицу у репрезентацији одиграо је у 8. децембра 1958. у Паризу, а последњу 28. октобра 1968. у Гвадалахари – укупно 157 мечева и 3.177 поена (пети најбољи стрелац Југославије, иза Д. Петровића, Далипагића, Кићановића и Ћосића).

Био је душа тима који је донео прва одличја југословенској кошарци, почев од Европског првенства у Београду 1961. године, када су наши у борби за злато, пред око 20.000 гледалаца у хали на Сајму, изгубили од Совјетског Савеза (60:53). Освојио је још четири сребра – светска 1963 (Рио де Жанеиро) и 1967 (Монтевидео), олимпијско 1968 (Мексико Сити) и европско 1965. (Москва) и бронзу са „Евра 1963” у Пољској. Три пута је учествовао на олимпијским играма (1960, 1964. и 1968),а у Риму је био најбољи стрелац са 192 поена. Назив „краља стрелаца” понео је на три узастопна европска шампионата (1961-1965) и седам пута у државном првенству (1957, 1958, 1960, 1962-1965).

И данас се држи његов рекорд у Купу шампиона (данашња Евролига): у мечу ОКК Београд – Алвик (Шведска) 155:57, 1956. године, дао је 99 поена. Две и по деценије одолевао је његов рекорд у Првенству Југославије (74 поена 1962. против Младости у Загребу),а онда га је оборио Дражен Петровић (такође прерано отишао у легенду) када је у Цибонином дресу убацио Олимпији 112 поена, али треба рећи и то да је екипа из Љубљане због административних разлога играла с јуниорима.

Играо је за селекцију Европе против Реала (91:87) 17. маја 1964.

Припадао је оној романтичарској генерацији југословенске кошарке, у којој је као тренер (селектор) главну улогу одиграо Александар Николић, када је кошарка због својих свестраних играча (студената) названа академскимспортом. Кораћ није стигао да дипломира на Електротехничком факултету у Београду, мада је био одличан студент.

После Олимпијских игара у Мексико Ситију, где су „плави” са селектором Ранком Жеравицом стигли до сребра, требало је да Кораћ поведе национални тим до његовог првог злата, на Светском шампионату 1970. у Љубљани. Али, 2. јуна 1969, настрадао је у саобраћајној несрећикод Семизовца, на путу Тузла – Сарајево.

До 2003. године најмасовније клупско такмичење у Европи носило је његово име, а пошто је укинуто, назив је преузео наш куп.

Да је Жућко жив сигурно би данас нека важна поглавља светске кошарке изгледала другачије, поготово оне рубрике резервисане за рекорде. Додуше, он и данас живи, кроз приче његових рођака, пријатеља и љубитеља кошарке, као сушта супротност похлепног, гладијаторског спорта – први и најсветлији витез наше кошарке.

Данас и сутра у Београду ће се обележити четири деценије од његове смрти. Данас у 18,30 ч, на почетку Кнез Михаилове, код „Руског цара“, на Жућковом ћошету, месту где их је све својом харизмом неодољиво привлачио,скупиће се као некада многи које је волео, да прозборе коју реч о њему. Биће представљено и идејно решење спомен-обележјау његову част, које би ускоро ту требало да осване. Одатле ће сви прећи у Олимпијски комитет Србије (20 ч) у којем ће их угостити председник ОКС Владе Дивац.

Сутра, у 10 часова у Кошаркашком савезу Србије, почеће час сећања на Радивоја Кораћа, а у 11,30 ч у Алеји великана, на његов гроб, биће положени венци од којих неки стижу из иностранства. Поред Кораћевих рођака, пријатеља, саиграча и тренера из Србије, долазак су најавили и они из Словније (Данеу, Кристанчић...), Хрватске (Сканси, Шолман, Тврдић...), БиХ (Тољ...), Италије (Верито, Фабионо...)...

А. Милетић

Коментари6
28933
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Može i ovako...
Baš lepo što dolaze i hrvatske, slovenačke i ostale legende. Jer bez Skansija, Šolmana, Rate Tvrdića, Daneua, Plećaša, Ćosića, Djerdje... ne bi bilo ni uspeha srpske košarke. Sve je to bila zajednička škola u kojoj su jednako predano radili i srpski (Aca Nikolić, Žeravica) i hrvatski (Novosel) stručnjaci. A o igračima ne treba ni trošiti reči. Svaka generacija bivše Jugoslavije je bila zajednički tim Slovenaca, Hrvata i Srba, a od sredine 1970ih i Bosanaca (Mirza "Kindje", Varajić i Raša Radovanović). U svakom trenutku, na svakom takmičenju, igrali su oni najbolji, a to je značilo "bratstvo-jedinstvo", ma koliko nam to, iz današnje perspektive, izgledalo čudno! I odlično su se kapirali, posebno ova poslednja generacija koja je u Argentini osvojila zlato. Koji je to tim bio i kako su sve lemali sa po 10-20 razlike! Zato, pozdravimo sutra legende ex-YU košarke! Ne samo zbog svega što su "još onda" učinili za našu zajedničku košarkašku ligu i igru, već i zato što će se sutra svi pojaviti u Beogradu. A znamo da će ih neko, tamo gde žive, sigurno prozivati zbog toga. Zato, svaka čast, mnogo se veliki ljudi!
vec postoji
za Misu Ognjanovica, Predlazem da se moja ulica na Vracaru, Pozarevacka, preimenuje u ulicu Radivoja Koraca. Malo iznad Pozarevacke prema Crvenom krstu,vec postoji ulica Radivoja Koraca.Ili odavno niste bili na Krstu ili ste zaboravili.
Misa Ognjanovic
Predlazem da se moja ulica na Vracaru, Pozarevacka, preimenuje u ulicu Radivoja Koraca. Bez uvrede pozarevljanima, ali Radivoje je bio legenda naseg sporta i fantastican covek koji zasluzuje da ima ulicu u Somboru, Beogradu i ostalim gradovima gde ljudi vole kosarku.
r d
Stvarno? Bas lepo od Politike. A sta bi sa dogadjajem od pre nekoliko dana kada se proslavio Zuckov rodjendan u Somboru? Ah, naravno, to nije bilo u Beogradu...
pevac kukurikac
Slava legendi!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља