четвртак, 11.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:00

Срце се леди кад деминер напипа мину

недеља, 31.05.2009. у 22:00
Један од тимова минера спрема се за посао (Фото: Ј. Слатинац)

Моровић – У Моровићким шумама код Шида већ шест година екипе мајстора за деминирање чисте шест милиона квадратних метара од заосталих противтенковских и противпешадијских мина. Минска поља, у овој непрегледној шуми најквалитетнијег храста лужњака у Европи, постављена су у граничном појасу са Хрватском, да би запречила улазак стране војске у Србију. За шест поседњих година претражујући сантиметар по сантиметар деминери су очистили пола милиона квадратних метара шуме. Остаје им да детекторима и пипалицама „препипају“ још око милион квадратних метара, да би се шумом онда могли слободно кретати погранични полицајци, шумари, дрвеосече, ловци, али и крупна дивљач, јер од заосталих мина највише су страдали јелени.

Две фирме специјализоване за деминирање терена – „УХБ-Балкан“ из Сарајева, коју води искусни мајстор Амир Механовић, из Тузле и „Торнадо“, под командом стручњака за контрадиверзиону делатност Славка Јовичића, прихватиле су се посла и рачунају, ако се у посао укључи и хрватска „Енигма“ да би до јесени Моровићке шуме, на србијанској страни, могле коначно бити разминиране. Тоне и тоне мина извађене су до сада, у минским пољима страдао је велики број јелена, срећом, људских жртава није било.

- Посао у Моровићким шумама је најлакши, од оних које смо до сада радили. Овде је ЈНА постављала мине, па су минска поља правилно урађена и иза војске су остали записи, нацрти о распореду мински поља и мина, па нам је лакше и безбедније радити. У Босни нам је прошле године на минским пољима, радећи овај опасан посао, изгинуло десет људи. Тамо су мине „сејане“ из руке, разбациване, а и терен је тежи - објашњава Амир Механовић.

Дубоко у храстовој шуми, изнад које лете орлови крсташи, а у честару ричу јелени повучене црвене траке, људи у тешким панцирима, под кацигама и у специјалној обући, детекторима и специјалним пипалицама претражују сантиметар по сантиметар терена. Ради се пола сата, па пауза.

- Управо се моја екипа враћа на одмор. Сви су живи - коментарише Блажо Тешановић, из Бањалуке, човек који је прошао минска поља Ирака, Авганистана,Судана...- Знате, огромна је радост што нико није погрешио. Ко погреши, обично се не враћа из минског поља, греши се само једном.

У непосредној близини је санитетско возило и лекар. Тражи да нас упише у своје папире; име и презиме, крвна група, болест, алергија на лекове, злу не требало рече, никад се не зна, а одавде до болнице се стиже за пола сата...

Док разговарамо са Душаном Драгојевићем, из Бањалуке, Бесимом Хасанбашићем, из Зенице и Миланом Мишковићем, из Доњег Раткова, моблиним стиже вест да им је на минском пољу код Скуцан Вакуфа, у Босни, управо погинуо другар.

- То нам је судбина, а радити се мора.Боже, човек је баш био мајстор за разминирање, каже Саша Јеличић, официр за контролу.

Мук међу минерима, а онда, повратак у минско поље, где ће 27-годишњи Нишлија Ненад Ђорђевић да практично покаже како се ваде мине.

- Није ме страх. Овде мора бити мирна рука и бистра глава и само тако се зарађује ова надница за страх од хиљаду евра – каже Ненад Ђорђевић.

 Кад је прешао детектором два обележена квадрата напустили смо минско поље, јер је десет деминера ушло у своје квадрате и почело „пипање“, а Славко Јовичић нас изводи из минског поља и каже:

- Морају бити сами, због концентрације. Није то тек тако, ја сам прошао минска поља Кувајта, Ирака, Ирана, Авганистана, Грузије, а у Јужном Сахалину сам вадио заостале мине и бомбе из другог светског рата, како би била чиста траса Свереног гасовода, оног што иде за Немачку. Мислиш било је лако, ма срце ти се леди кад откопаш бомбу или мину. Страх нас држи живе, само један погрешан потез и деминер више никад нема шансе да погреши. Срећом овде је лакше, али нема опуштања. Породице сваки дан чекају вест - јесмо ли преживели тих пет сати, колико се дневно ради.

Док се растајемо минери нам рекоше да је у ово време за њих има много посла. Ратишта на све стране, а онда у земљи остају теписи мина и бомби, тада они наструпају. Тренутно, кажу, на овим пословима у свету ради највише Босанаца, па онда Руса.


Коментари0
59a71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља