четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:10

Крађа идентитета

Аутор: Родољуб Шабићсреда, 03.06.2009. у 22:00

Један од уочљивијих феномена савременог света је све чешће коришћење података неког другог лица са циљем да се прибави некаква корист или да се нанесе штета.

Федерална комисија за трговину у САД (ФТЦ), која сваке године објављује извештаје о жалбама потрошача на овом огромном тржишту већ шест, седам година узастопно као најчешћи основ за жалбе у вези са финансијском преваром, наводи управо „крађу идентитета”. Трећина од више стотина хиљада годишње пријављених превара односи се на крађу идентитета, финансијски ефекти штете такве крађе мере се са фантастичних више десетина милијарди долара. Реч је о пустошењу банкарских рачуна, односно куповини и стварању обавеза на туђ рачун.

Упоредна међународна пракса у вези са крађом идентитета нуди безброј примера који потврђују практично неограничену „маштовитост” крадљиваца у прибављању и коришћењу туђих личних података. Наравно, најробустније крађе личних података личности везују се за коришћење савремених технологија и упаде у велике електронске базе личних података какве постоје у банкама, системима који се баве е-трговином или код неких органа власти. Идентитет се, на технолошки софистициран начин, краде и на друге начине, на пример, контактним или безконтактним читањем података са чипова паметних кредитних или идентификационих картица или пасоша. Међутим, не много ређе крађа идентитета заснива се на тривијалнијим методама, попут класичне крађе личних докумената или поште, добијањем, на различите начине, података од особа на која се односе, копањем по папирним архивама, па чак и прекопавањем ђубрета. И оног дословног, из канцеларијских канти за смеће, и оног који се може пронаћи на хард дисковима одбачених или за рециклажу издвојених компјутера појединаца који располажу базама података о личности, а чије меморије је неко заборавио да очисти. Наравно, у неким случајевима се до могућности преузимања туђег идентитета долази и без крађе и копања – он се добија на „поклон” од неког, државног или приватног субјекта који стицајем околности располаже одговарајућим подацима.

Препознајући реалну опасност од крађе идентитета, велика већина земаља настоји да унапреди заштиту података о личности. Неке мере, нове инкриминације, посебне полицијске јединице, специјална тужилаштва, пооштравање казни и казнене политике, репресивне су, али тежиште борбе за заштиту података о личности није у репресивној, већ у превентивној сфери. Стога се прописима дефинишу јасна правила о поступању са подацима о личности, уређује се како се с њима поступа, како се чувају и по потреби уништавају. Утврђује се ко и у ком обиму може приступати туђим подацима, а у одређеним случајевима захтева се и постојање „неизбрисивог трага” – евиденције о томе. И што је најбитније, будући да се инсистира на стварној, а не на „папирној” заштити успостављају се независни државни органи чији је задатак да надгледају и обезбеђују остваривање утврђених правила у стварном животу. Скоро свуда, снабдевени су потребним ресурсима, негде моћним, негде мањим, али нигде безначајним. О томе, рецимо, говори податак да у свакој од бивших југословенских република (осим Црне Горе) постоје, са европским стандардима усаглашени закони о заштити података о личности, а на пословима надзора и заштите ради двадесетак или више људи, што потврђује да колико могу настоје да се уклопе у европски, растући тренд заштите.

У светлу тога незаобилазно питање је – како ствари стоје код нас? Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ који, поред осталог, предвиђа нашу обавезу да своје законодавство усагласимо са стандардима ЕУ и да формирамо независно надзорно тело снабдевено потребним овлашћењима и ресурсима да обезбеди примену тих стандарда у пракси. Ратификовали смо Допунски протокол уз Конвенцију о заштити лица у односу на аутоматску обраду података, коју смо потписали још раније. Добили смо и нов Закон о заштити података о личности који се, мада не до краја, заснива на стандардима ЕУ. Међутим, ствари су много лошије на реалном плану. Јер, зар податак да код нас, пола године након што смо, са више година закашњења, донели Закон о заштити података о личности, на пословима надзора над применом закона, још увек, не ради ни један једини човек, не говори, у најбољем случају, о препотентној „вери” у оно фамозно „тога код нас нема”.

*Повереник за информације од јавног значаја


Коментари13
51832
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan
Tema kojom se clanak bavijeste aktuelan problem u celom svetu,trebalo bi da bude i kod nas.Na zalost,kod nas pametni ljudi mogu da upozoravaju na preave probleme,koliko hoces,to mnogo ne vredi.Kod nas se na to ne obraca paznja dok je vreme,dok se problem moze resiti lakse i jeftinije,mi nesto naucimo samo kad udrimo glavom o zid.
JMBG
Pogledati današnju rubriku hronika, ljudi su otišli u banku i mislili su da su stavili novac na najsigurnije mesto, šta više reći?. Najstrože kazne za one koji su odavali lične brojeve štediša, prvo zato što su imali plaćen posao, drugo zato što su imali siguran posao a treće da nekome drugom ne padne na pamet tako nešto, ali u državi u kojoj se odaje službena tajna str. pov. (ma kakva ona bila) i za koju niko nije odgovarao, dali ste primer kao treba da se "radi".
Dragan
Sta vredi,ovo je zemlja koja je u svemu mimo sveta.
Veselin
Hoce li nekad doci vreme kad ce se i kod nas resavanju ovakvih pitanja posvecivati paznja koju zasluzuju?
Damir
Problem s ovakvim temama je sto su ozbiljne,smislene, sto ima smisla baviti se njima.Ali bas to ih hendikepira. Na nasoj politickoj sceni glavna je stvar,jer je nakonjukturnije,baviti se mlacenjem prazne slame.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља