среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Блистави умови Математичке гимназије одлазе у свет

четвртак, 04.06.2009. у 23:59
Понос генерације Јелена, Ивана и Мина Фото Б. Педовић

Престоничка „породица” најталентованијих математичара, школа од посебног националног значаја у најмању руку оправдала је ласкаву титулу тиме што је само у овој генерацији матураната одгајила три будуће студенткиње надалеко чувеног Кембриџа. Математичка гимназија изнедрила је девојке које су блиставим умом завределе тешко достижне стипендије. Годишње једном средњошколцу из целе источне Европе припадне школовање о трошку кембриџког Тринити колеџа у Великој Британији, али преседан је управо направљен. Матуранткиње Ивана Цвијовић и Мина Спасић, мало шармом – много више знањем, освојиле су наклоност комисије на пријемном испиту и осигурале место међу бруцошима овог факултета. Школовање неће плаћати. Добиће новчану помоћ од по 24.500 фунти колико им је довољно да покрију све трошкове прве године студирања. Провера знања састојала се из писменог и усменог дела. Радиле су тест из математике и физике, а онда су их будући предавачи позвали на интервју. Упоређујући искуства, талентоване математичарке закључиле су да њима двема пријемни није био идентичан.

– У првом делу разговора професори су тражили да уз њихову помоћ завршим задатке које нисам стигла да урадим на писменом. Мислим да су хтели да виде како прилазим математичком проблему и на који начин размишљам. Онда су запиткивали о мојим будућим плановима, хобијима и интересовањима – препричава Мина.

Резултат показује да бриљирала јесте, међутим она каже да не зна на основу којих критеријума су баш њу одабрали, али да о томе сада и не размишља. Пред њом је најдужи распуст, а онда паковање кофера и остварење сна.

– Нисмо имале право да погледамо радове, коначне ранг листе нису јавне као код нас – појашњава Ивана. После писменог дела тамошњи професори нису је питали о приватном животу и дали су јој да решава задатке из математике и физике које претходно није радила. Обе су попуниле пријавне формуларе за стипендије и надале се да ће бити одабране. Недавно им је потврђено да ће имати прилику да надграде знање на универзитету који им се чинио недостижним и о ком су маштале док су биле клинке. Мина ће уписати информатички смер, а Ивана студије природних наука.

– Кембриџ је академски град са тридесетак колеџа у коме је једнако богат друштвени и образовни живот, а изгледа као из бајке. Гледале смо у филмовима како студенти са свих страна света заједно слушају предавања, уче, полажу испите и стичу пријатељства за сва времена. То је оно што нас сада чека и чему се неизмерно радујемо – искрене су матуранткиње и унапред знају да ће им недостајати престоница и школа из које одлазе у свет. По стицању дипломе, талентоване девојке желе да се врате у Србију и стечено знање пренесу млађим генерацијама.

– Планирам да се запослим у Математичкој гимназији чим дипломирам, као што су то урадили многи наши професори – открива Мина упитно гледајући у Срђана Огњановића, директора школе. Кроз осмех, али без шале он је рекао да се томе и нада.

Много компликованији пријемни испит на Институту технологије Масачусетса (МИТ) сачекао је Јелену Марковић. После захтевних тестова из енглеског језика, математике, физике и америчке историје она је остала на листи чекања за упис у престижни МИТ у граду Кембриџу близу Бостона у Америци.

– Постојао је трачак наде, али била сам уверена да ме неће примити. Чекање на њиховој листи исто је што и код нас бити испод црте на пријемном. Не могу да опишем колико сам се изненадила када ме је прекјуче позвала жена и речима „Желимо да Вам понудимо место на МИТ-у” покушала да ми објасни да сам примљена. Мислим да је то прва особа са којом сам телефоном разговарала на енглеском. Потпуно збуњена питала сам је да ли је сигурна да је окренула добар број – узбуђено дочарава Јелена. – Треба да путујем у августу. А још немам нови пасош. Добила сам стипендију од 50.000 долара. За укупне годишње трошкове платићу три хиљаде више. Послали су ми хрпу папира којима ми објашњавају какав је живот у академском граду од 100 000 студената – наставља у даху.

На десетине матураната Математичке гимназије сваке године покуша да се домогне амфитеатара и студентских кампуса најбољих универзитета у иностранству. Не занимају их просечни, него Харвард, Беркли, Кембриџ, Оксфорд, Принстон...

– Београдске високе школе нуде исто што и стране које не спадају у групу престижних универзитета. Зато наша деца „пуцају” на високо, а ако не успеју да се упишу у најбоље школе образовање наставе на овдашњем Електротехничком, Грађевинском, Природноматематичком, Медицинском факултету. Докторске студије лакше уписују у иностранству – објаснио је Огњановић.

Завидним успехом математичарке су показале да није оправдано уврежено мишљење да су дечаци даровитији за природне науке, иако није велик број девојчица у овој школи.

– Знате ли по чему се једино разликују ђаци Математичке гимназије? Математичарке носе розе дигитроне – досетљива је Ивана.

Миленија Симић

-----------------------------------------------------------

Света – чудо од детета

Посебну пажњу упорношћу и талентованошћу завредео је и Светислав Мијатовић, ученик трећег разреда и истовремено овогодишњи матурант Математичке гимназије.

– Света је радом показао да кад се хоће – све се може. То чудо од детета живи близу Барајева и откако су некадашње приградске општине постале градске изгубио је право на место у ученичком дому. Условљен лошом материјалном ситуацијом, одлучио је да ванредно полаже испите из четврте године, убрзано заврши средњу школу и упише факултет. Не само да је све постигао, него је најбоље урадио пробни матурски испит и освојио је прво место на републичком такмичењу из физике – диви се Срђан Огњановић.

-----------------------------------------------------------

Из „голубарника” међу звезде

Због актуелног обнављања и доградње здања Математичке гимназије у Улици краљице Наталије, гимназијалци су друго полугодиште провели у такозваном голубарнику врачарске осмолетке „Краљ Петар Други Карађорђевић” у Марулићевој улици. Иако захвални на гостопримству, математичари једва чекају да се врате у своју школску зграду. Учили су у импровизованим учионицама у поткровљу. Прозори су толико мали да ваздух једва улази у просторију. Када упече сунце и загреје се пластична изолација плафона, и само седење на часовима постаје неиздрживо, што ђаке не спречава да досегну пут до звезда науке. Тако причају матуранткиње које ће наставити студије на Кембриџу. Владимир Тодић, секретар Секретаријата за образовање, каже да је обнова Математичке гимназије убрзана и да ће преуређено здање у септембру дочекати школарце.

М. С.


Коментари4
334b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen Galic
ako su imalo pametne, nece se vratiti nikada... Zasto?
Miodrag Bumbic
One ce se vratiti!!! Hvala bogu, to su prave srpkinje!!!
Jovan Deroko
Neka je sa srecom ovim devojkama.Zelim im uspeh u zivotu. I jos nesto..Ovako se dokazuje patriotizam. ZNANJEM!! Ali kad znanje i pero ne pomazu..zna se sta onda pomaze..I to je patriotizam!
Ftica
Bravo devojke!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља