среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:53

Холандија не мења став

петак, 05.06.2009. у 22:00

Од нашег сталног дописника
Брисел – У овом тренутку немамо разлог за промену става Холандије поводом ступања на снагу Прелазног споразума са Србијом и ратификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању. Почетак примене Прелазног споразума и ратификација ССП-а могу почети када буде остварена пуна сарадња Београда са Хашким трибуналом.

„Извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца који је веома јасно написан нисмо могли да закључимо да је остварена пуна сарадња. Дакле, још нема пуне сарадње са трибуналом, а то је један од политичких критеријума из Копенхагена (правила ЕУ којима се дефинише подобност држава за приступање у ЕУ)”, рекао је јуче за „Политику” Јоб ван ден Берг, портпарол Министарства спољних послова Холандије.

Наше данашње питање за кабинет шефа холандске дипломатије Максима Ферхагена гласило је исто као и пре пола године: „Да ли најновији Брамерцов извештај може утицати на владу у Холандији да промени став и одобри ступање на снагу Прелазног споразума са Србијом?”. Као и прошле године уследио је брз одговор да у извештају недостаје интерпретација „пуне сарадње”, као и да нема нових елемената (хапшења) за промену одлуке.

Да ли је реч о коначном ставу Холанђана, као што би ваљало закључити из данашњег недвосмисленог одговора и ранијег искуства или треба веровати изворима који тврде да се са њима још преговара, тешко је рећи. Сумњу подгревају незваничне информације које се преносе у Бриселу – да Холандија овога пута неће избећи притисак партнера из Европске уније који желе да 15. јуна донесу одлуку да блокирани Прелазни споразум са Србијом ступи на снагу. У широки међународни консензус о одмрзавању споразума активно су укључене и САД, које оцењују да Србија у потпуности сарађује са Хагом и чини све да ухапси преостале оптуженике.

Холандска влада већ 13 месеци веома је чврста у ставу да без изручења Ратка Младића неће пристати на одмрзавање Прелазног споразума, али у интерпретацији да „без пуне сарадње нема деблокаде”. На директно питање београдске новинарке да ли је Младић у Хагу исто што и пуна сарадња, Ферхаген је прошлог септембра одговорио: „Најпре изручите Младића, па ћу одговорити на ваше питање”. Министри 25 држава ЕУ и Европска комисија сложили су се тада да после хапшења Радована Караџића споразум треба да ступи на снагу, али су Холанђани били изричито против, а суседску солидарност показала је Краљевина Белгија која је подржала став Холандије.

Ипак, после недавне јавне подршке америчког државног секретара Хилари Клинтон одмрзавању Прелазног споразума, као и јучерашњег позитивног утиска о сарадњи Србије са Хагом који је у Савету безбедности УН оставио Брамерцов извештај, изгледало је да ће упорност и аргументи Холандије ослабити.

Према незваничним информацијама којима располажемо блок најзначајнијих држава ЕУ, а међу њима су Немачка и Велика Британија, потражиће сагласност Холандије за примену Прелазног споразума са Србијом 15. јуна на наредном заседању шефова дипломатија ЕУ. Пуна сарадња и хапшење (или лоцирање) преосталих оптуженика остали би услов Србији за ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), који је такође потписан 29. априла 2008. године у Луксембургу, али је до данас блокиран због инсистирања Холандије.

Владимир Јокановић


Коментари47
8436d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

evropljanin
Postoji subjekat i postoji objekat. Subjekat vrši radnju. Na objektu se radnja izvršava. Mi se kao nacija odričemo istorijskog subjektiviteta, stoga mi ne učestvujemo u kreiranju vlastite istorije, nego se istorija nad nama izvršava, postali smo objekat istorije. A sve to, ko biva, da nam bude bolje. Hoćemo u Evropu? Evropske nacije sebe itekako poštuju. Mi nemamo ni trunčice samopoštovanja. Nismo mi za Evropu.
Borut
Stalo je njima itekako da Srbija udje u EU, bez obzira na nase trenutno siromastvo. U pitanju su buduci profiti, kao i geostrateška pozicija. Uostalom, indikativno je koliko se evropska politkratija uznemiri svaki put kada postoji i najmanja mogućnost da na izborima pobedi neka ne-evropska opcija. Stoga bi mi neuporedivo bolje trgovali sa njima kada bi bili malo manje euroforični.
Zeljko adzic
Zasto je Holandija tako cvrsta u stavu da koci Srbiju?Pad Srebrenice je dosao za Holandiju u vrlo nezgodnom trenutku.Kao bogata drzava hteli su da se profiliraju kao veci igrac na svetskoj politickoj sceni.Pad Srebrenice je u Holandiji izazvao potrese.Vlada socijaliste Koka je pala,par meseci pre zavrsetka mandata,upravo zbog Srebrenice.Tajming pada vlade je diskubitalan ali to su cinjenice.Posto zivim ovde znam kako razmisljaju.Vrlo su principijelni u stvarima koje ih ne kostaju ,ali cim se radi o racunima principijelnost nestaje.To je i princip zapada.Na nasoj politici je da se prilagodimo.Zadnje izjave Jeremica ne pomazu puno,cak i data obecanja treba uvek uslovno shvatiti,jer politicke igrice na zapadu su nesto sasvim normalno.Ulazak Srbije u EU je prvenstveno trgovina.Posto je svima na zapadu jasno da moraju puno investirati ako Srbija udje u EU pitanje je sta oni time dobijaju[politicki,ekonomski]Na Srbiji je da iznese jake argumente.A sto se tice investicija Evrope za nas bi to znacilo puno ali za Zapad su to ipak simbolicna sredstva gledajuci da grad od 200000stanovnika u Holandiji ima budzet kao pola Srbije
Roman Beograd
Nemojte tako, ljudi. Holandija je jedna demokratska, humana i vrlo liberalna zemlja, ima čvrst, principijelan stav, a pošto je Evropska Unija takođe jedna demokratska tvorevina, to niko i ne pokušava da je prisili da donese neku odluku protvnu vlastitim ubeđenjima. Demokratija je to. Samo ne znam kako su je onda uspeli da nagovore da bude jedna od čak 19 zemalja koja će učetvovati u bombardovanju male i usamljene zemljice na brdovitom Balkanu.
Gastarbajter u Holandiji
Kad su oni baš toliko sigurni da se nalazi kod nas, neka onda izvole i neka ga uhapse. A nas nek ostave na miru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља