уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Решење за ПКБ могуће у јуну

субота, 06.06.2009. у 22:00
Милан Вељовић Фото Д. Јелен

Негативни финансијски биланс „ПКБ корпорације” за 2008. годину само је показатељ дугогодишњих проблема са којима се суочава некадашњи пољопривредни гигант. Издвајање „Фрикома”, „Имлека”, „Имеса” и других профитних центара из окриља ове фирме, спутало је тржишну производњу и створило вишак запослених.

Држава је, иако не убирa ренту за око 17.000 хектара које ова корпорација користи, зауставила приватизацију ПКБ-а коме ће, према најави градоначелника Београда Драгана Ђиласа, можда бити припојени и други комбинатиупрестоници. Тако би, сматра Ђилас, настало јединствено јавно предузеће које би хранило Београд, а уједно било би заувек раздвојено пољопривредно од грађевинског земљишта.

Милан Вељовић, генерални директор „ПКБ корпорације” најављује да „подржављење” може бити завршено већ средином јуна, чиме ће се створити услови да „за две до три године ПКБ постане профитабилан”.

Како до профита ако ПКБ више нема профитне центре и ако на рафовима у продавницама дуго нема производа са логом ПКБ-а?

Сада сваки други литар млека који се попије у Београду потиче из ПКБ-а, али је на тетрапаку „Имлеков” знак. Са 190 тона дневне испоруке, ПКБ је највећи појединачни произвођач млека у Европи. Спајањем са обреновачким комбинатом „Драган Марковић”, који има огромну фарму свиња и фарму за око 2000 јунади, можемо имати озбиљну причу и о месу. Поврће се већ продаје код прекупаца, али и у „Јабуци”, „Максију”, „Метроу”...

А вишак запослених?

То је основни проблем, јер је неиздрживо да 40 одсто укупног прихода одлази на плате. Али такво је затечено стање. Не можемо те раднике да избацимо на улицу. Људи су схватили да су отпуштања неминовна, па у договору са синдикатима форсирамо добровољан одлазак.

Неки тврде да је ПКБ гломазан конгломерат, јер не производи за тржиште и не плаћа закуп државне земље...

То је лако демантовати, јер је управо величина најјачи адут ПКБ-а. Велики систем може да обезбеди квалитет, квантитет, континуитет и контролу у производњи, што су предуслови за наступ на озбиљним тржиштима. Али, најпре треба решити статус. Даље, што се поседа тиче, никад не можете постати гломазни. Ако говоримо о ренти, треба рећи да је ПКБ почео на 1.400 хектара усред мочваре, а сада користи 22.000 хектара. Ако бисмо кренули са вештачењем од 1945. до данас, видели бисмо да је ПКБ улагао милионе у то земљиште. Осим тога, не добијамо премије за млеко ни стимулације за земљиште или краве, а ниједна пољопривреда не може без субвенција. Али, зато плаћамо доприносе за наводњавање, што приватници не раде. Уопште, буџетске обавезе по хектару веће су за друштвена него за приватна предузећа.

Постоји ли неки добар пример приватизације пољопривредних предузећа у Србији?

Вероватно, али много је више лоших. Суштина је у томе колико људи ће живети од једног хектара земље. Приватници покрећу махом ратарску производњу, иако сточарство даје знатно већи приход, али је и тежа делатност. За ратарство вам треба велика механизација и ништа више. Пример промашене приватизације је „Драган Марковић”, где је ПКБ интервенисао по налогу владе. Тамо смо уложили око 140 милиона и то предузеће, упркос дуговима, данас функционише.

Постоје процене да је прича о раздвајању земљишта претерана, јер би постојећим темпом изградње на пет одсто земљишта које користи ПКБ било потребно 20 година?

Мој став је да треба сачувати пољопривреду, од које ће ова земља још дуго зависити. За очување грађевинског земљишта интересује се град, што је разумљиво. Јер, новосадски пут је окупиран, не знате шта је и коме тамо продато од земље. Ту је и проблем са Луком „Београд”, а почиње изградња новог моста... Опет ће се појавити неко ко ће узети макар и неколико стотина хектара вреднијих од читавог предузећа.

Димитрије Буквић


Коментари2
5edd8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danica vuksanovic
ako ima viska radnika kao sto kaze gospodin Milan Veljovic neka on bude medju prvima kao taj visak i neka bude primer svim viskovima za koje kaze da ih ima.I kada bi smanjio vozni park putnickih vozila(i njihovu potrosnju goriva u privatne svrhe) a povecao broj teretnih vozila, mozda i ne bi bili u tolikoj krizi kao sto doticni gospdin kaze
ЗОРАН ПАВЛОВИЋ
ВЕЋИНА РАЗЛОГА КОЈЕ НАВОДИ У ИНТЕРВЈУУ САДАШЊИ ДИРЕКТОР ПКБ ИМАЈУ СЛИЧНУ АРОМУ ОНОЈ КОЈА ЈЕ ВЛАДАЛА У ВРЕМЕ НЕПРИКОСНОВЕНЕ ВЛАДАВИНЕ ПЕТРА ЗЕЧЕВИЋА. Некадашњи ,Тигар од хартије, се расуо на делове који би сада опет да се интегришу у ПКБ. Распао се услед трзавица и превеликих жеља ондашњих ситнијих велможа ѕа влашћу у својим ,,провинцијама,, Други разлог је то, што је прегломазни конгломерат прављен од свега и свачега у прерађивачкој индустрији у Банату, Срему, Шумадији, Босни,Боки Которској и тако лагано запостављана пољопривреда, у односу на прераду која је добијала све мање сировина, иако је само у Панчевачком риту и околини ПКБ обрађивао негде око 60,ооо хектара земље и засада, а државне субвенције се постепено смањивале. ,,Трбух главног града,, је сплашњавао, Словенци, Босанци и Црногорци су почели да трзају сваки на своју страну, а Зечевић и његова десна рука Александар Павловић су инвестирали и даље у фабрике грцајући у дуговима. Већ је чувено оно ,,Стежите, другови, још мало кајиш, биће боље,, Они ,,другови стручњаци,, који су веровали у себе, нису веровали у ПКБ, напуштали су га. Остајали су они ,,који знају све,, Тако је ПКБ почео да пропада, касније су од њега остале руине. Погледајте како данас изгледа ,,нова,, фабрика шеђера, други објекти...колико крава музараима је и у каквим су стајама, колико из њих ,,Имлек,, добија млека итд. Сада опет неко жели једно обновљено ,,Потемкиново,, село. Верујем да се држава неђе мешати у те ствари, осим када су у питању обавезне субвеније које су нужне у пољопривреди свуда у свету. Мислим да је ово само једна нова пуста догматска жеља најновијег обнповитеља. Знам то поуздано, јер сам годинама стручно, као агроном и новинар, сагледавао чињенице и писао о ондашњим догађајима у ПКБ у тада највећем и највише надуваном предузетничком листу у земљи ,,Пољоиндустрија,, у рубрици ,,Из пољопривреде - за пољопривреду,, Од свега је била и остала као најтачнија узречица: ПКБ ЈЕ ТИГАР ОД ХАРТИЈЕ, што је и време потврдило.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља