уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:29

Европска унија – Европа региона

Аутор: Стеван Лилићнедеља, 07.06.2009. у 22:00
Стеван Лилић

Како се у стручним радовима истиче: „Проблем регионализације снажно се наметнуо у склопу економског приближавања и административног усклађивања европских држава, прво у оквиру Европске заједнице, а потом и њихове интеграције у Европску унију”. (Степанов, Жолт).

Под регионализацијом обично се подразумева стварање одређених територијалних целина са атрибутима аутономног (самосталног) одлучивања у креирању и вођењу јавних послова (политике), односно у формирању организационих структура управљања (органа) ради остваривања тих послова. Циљ регионализације је стварање тзв. средњег нивоа – између државе и локалне самоуправе.

У Европи, идеја и пракса регионализма своје историјске корене налази како у општим политичким, економским, социјалним, културним, етничким и географским специфичностима „заједничког европског цивилизацијског простора”, тако и у посебним политичко-економским условима појединих земаља. Европска идеја регионализације посебно је изражена у оквиру Европске уније, где се идеја „интеграције” у великој мери разуме као идеја „регионализације” – а ЕУ све више разуме као „Европа региона” уместо „Европа држава”.

Постоји више модела регионализације, од којих су најилустративнији тзв. модел економске регионализације (Грчка, Холандија, Шведска, Немачка, Финска, Данска) и тзв. модел административне регионализације (Француска, Велика Британија). Треба напоменути да су и бивши СССР, односно СФР Југославија познавали специфичне моделе регионализације.

Модел „економске регионализације” почива на концепцији убрзавања развоја привредно неразвијених делова земље („региона”) у циљу отклањања асиметрије и хармонизације привредног потенцијала тих (регионалних) економија са глобалном економијом земље у целини. Међутим, како би се овај циљ постигао неопходно је комбиновати економску аутономију региона са одговарајућом политичком аутономијом региона, што се, између осталог, постиже „централном” економском политиком регионалног развоја. У Данској, на пример, постоје три институционална нивоа (централни, регионални и локални), а посебну аутономију имају „региони” Фарска Oстрва и Гренланд, што укључује и посебну законодавну и извршну власт. Занимљиво је да се процес регионализације у Финској (која има 12 региона) истовремено разуме у суштинској корелацији (вези) са процесом демократизације и развијањем институција грађанског друштва.

Модел „административне регионализације” почива на концепту територијалне деконцентрације и децентрализације централне државне власти. Тако, у Француској региони представљају облике „регионалне („територијалне”) администрације” који уживају одређени степен самосталности у погледу обављања административних (управних) послова и финансија. Јавне установе у Француској, такође, уживају одређену аутономију у погледу својих „специјалности” (школе, болнице, културне установе и др.). У Великој Британији, процес регионализације у основи почива на административној регионализацији, али последњих година добија облике тзв. деволуције, тј. сложеног процеса успостављања првенствено политичке аутономије „региона” као што су Шкотска и Велс (сопствени парламент, влада, закони и сл.) у односу на „регион” Енглеске.

Професор Правног факултета у Београду


Коментари7
e25c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

karlo vek trajanja?
Zacesi EU su bili bazirani na kljucnim ekonomskim osnovamaa pa je kasnije dodata i politicka osnova,jer ekonomija ide podruku sa politikom.Danas EU izrasta i u vojni faktor kao verni saveznik USA tj.kao njen prirodni saveznik u resavanju globalne svetske politike.EU-predstoji da samu sebe definise,sta je ona u stvari,izrasla je decije cipele prevazilazeci predhodnu svoju koncepciju i kuda i kako dalje?Svojim prosirenjem njena politicka i ekonomska struktura se menja i ulazi u fazu velike razlicitosti koja prouzrokuje teze uslaglasavanja razlicitih interesa njenih clanica.USA zbog svojih interesa vrsi pritisak na Eu da primi u svoje redove Tursku pa na neki nacin i Srbiju radi ublazavanja njenog tvrdog stava oko Kosova.Kada se sve to ima u vidu,i jos mnogo toga ondak sudbina EU ce stalno biti u iskusenju do koje mere ce interesi njenih clanova biti u funkciji njenog prosperiteta.Zna se da u EU vodeci liderisu,presvega,Nemacka,Francuska,Velika Britanija,a uz njih su jos Italija i Spanija ostale zemlje,i ako su "ravnopravne",njihov uticaj je,prirodno,manji.Verovatno EU nece prerasti u sjedinjenu drzavu Evrope.sto je bila zamisao nekih preminulih politicara Evrope,vec ce stalno bitu u komfliktu sa njenim clanicamatj samostalnim nacjonalnim drzavama koje su medjusobno vrlo razlicite:Verski,kulturno,nacjonalno,istorijski,jezicki a posebno u ekonomskoj razvijenosti.Mozda gledam na buducnost EU suvise pesimisticki aali ako prerasta u neku vrstu "imprerije"zna se kako su prolazile u proslosti.Zato nse unutrasnje ustrojstovo treba da prilagodimo,pre svega,nasim potrebama suprostaljanjem abicijama politicara sadasnjeg vremena.Ako je sadasnja inicijativa u funkciji,po svaku cenu,udovoljiti Vojvodjanskim pliticarima oko usvajanja njihovog Statuta i toboz "njihovim"gradjanima dati mogunost da sami odluce o svojoj sudbini,ondak je to najobicnija nagodba politicke strukture Srbije a nema veze sa rgionizacijom Drzave.
Realista
@ citac, Nesposobnosti Evropljana da realizuju zajedničke strateške projekte najbolje ilustruju dva primera. Prvo, činjenica da Unija ne uspeva da formuliše zajedničku energetsku politiku što zvuči skoro neverovatno ako se ima u vidu da je evropsko integrisanje započelo na sektoru energetike pre više od pola veka. Drugo, mučne nagodbe oko navigacionog sistema GALILEO kojim je EU trebalo da "parira" američkom GPS-u. Osim što je trebalo da označi kraj zavisnosti od američkog Sistema za globalno pozicioniranje (GPS), GALILEO je trebalo da bude i simbol evropskog osvajanja kosmosa, ključno ulaganje EU u oblast visoke tehnologije, tržište vredno 300 milijardi evra, otvaranje 150 hiljada novih radnih mesta. Umesto toga, nacionalni rivaliteti, različiti politički interesi, nepoverenje medju konkurentskim kompanijama iz zemalja članica – učinili su od GALILEA sinonim evropske nesloge: propast konzorcijuma koji je trebalo da finansira projekat jer evropske firme ne mogu da računaju na vojno-civilno partnerstvo kao američke kompanije na Pentagon, sukob Španije, Italije, Nemačke oko toga na čijoj teritoriji će biti postavljene zemaljske stanice, rivalstvo izmedju izvodjača, francuske grupe Thales/Alcatel koja dominira sektorom i francusko-nemačke grupe EADS, tako da ove kompanije konačno nisu bile sposobne da rade zajedno. A što se tiče muzike i poezije nastalih na tlu evropskih zemalja i nesumnjivo dostojnih divljenja, nije jasno kakve veze one imaju sa evropskim komesarima i briselskim službenicima, ukratko sa administrativnom tvorevinom kakva je Evropska unija.
iz Jocine birtije
Tek sto je poco da cita gospoju Danicu Tosa usto jel mogu ja da ogovorim ko ce biti prvi primljen u Evropu po novom pravilu Joca lupio pepeljaru pa drekno NEMOZES.
danica k.z.
EU nije nije Unija regiona, vec Unija suverenih drzava, koje imaju svoju teritoriju i jasne ranice! nikada u EU nije primljen niti jeden region neke drzave, zasebno od drzave!? Prema tome, prvo treba tacno utvrdiri TERITORIJU i GRANICE SRBIJE, da bi ista postala DRZAVA. Ovako je fiktivna Republika, koja je prevarom , bez znane teritorije i granica, vec sa komunistickim administrativnim linijama, izmedju komuna! Kako moze da se deli, kad se nezna DELJENIK? Predlaze se vise DELILACA, ali, DELJENIK i KOLICNIK su neponanice! Podelite nesto nepoznato sa 6. Sta dobijate? nulu! Ne obazirite se, sta radi francuska ili Finska, vec sagledajte stanje u ovoj opljackanoj Srbiji( neznam kakvo ime da joj dam?), jer, Kraljevina nije, republika nije ( jer je uzela Kraljevska obelezja!), drzava nije, (nezna svoju teritoriju ni granice), Ustava nema, jer su svi tzv. Ustavi nepostojeci, fiktivni, prevarantski! Prema tome, prvo uredite SVOJINU, TERITORIJU i GRANICE, pa onda Ustavotvotnu Skupstinu i sve dalje kako sledi po Bogu i Pravdi, a ne po KOMUNISTICKIM, MILOSEVICEVIM, KOSTUNICINIM tzv. Ustavima!
citac
Samo dve tacke, osvrta, na clanak. Tc. 1. Clanak Prof Stevana Lilica je do sada najimpresivnije stivo koje sam procitao na temu Evropska Unija. Tc. 2. EU je velicanstvena i jedinstvena tvorevina u ukupnoj dosadasnjoj istoriji covecanstva. (Pohvala samom clanku.) Nastavak. Evropa je embrion Nove epohe, post-informaticke civilizacije, nauke, tehnologije, umetnosti i kulture, zahvaljujuci pre svega konsensuzu njenih pripadajucih naroda, da se krene ka buducnosti. Pocev od Akceleratora CERN (Meran, Swiss), preko posrojenja u izgradnji, "cedo" CERN-a, svojevrsni perpetuum mobile "kontrola plazme", (Marselj, Francuska), sve do muzike i poezije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља