недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07

Обновљена православна црква у Дубровнику

понедељак, 08.06.2009. у 22:00
Црква Св. Благовештења у Дубровнику

Дубровник – Српска православна црква у Дубровнику, посвећена Св. Благовештењу, недавно је обновљена – од фасаде, преко нових витража на прозорима до офарбане ограде – али посла, наравно, има још. Предстоји, пре свега, сређивање вредних икона.

У Саборном храму иконостас је урађен у дуборезу и украшен богатом орнаментиком. Иконе су сликане на платну и дело су грчког сликара Николе Аспиотија са Крфа. На олтару и ван њега налази се још 14 икона од којих су неке велике уметничке вредности. На јужној страни, на зиду, смештена је икона „Богородица са Исусом”, рађена на дрвету почетком XV века. Десно од ове иконе је „Богородица са Исусом” из XVI века. Аутор „Тајне вечере”, велике иконе (10,3 са 5,2 метра), која се налази изнад олтарске апсиде, јесте академски сликар Атанасије Поповић. Слика, тешка више од пет стотина килограма, постављена је 1929. године. Исти сликар је насликао и иконе „Благовести” и „Крштење Христово”.

Драгоцености се чувају у Музеју икона и портрета, који се налази преко пута цркве Св. Благовештења. Иконе (има их 78) потичу из периода од XV до XIX века. Посебно је занимљива икона „Календар” на којој су приказани сви верски празници током године. Музеј поседује и 18 портрета, од којих је девет радио чувени Влахо Буковац (1855-1922). Поред портрета дубровачких пароха, ту су и портрети Руђера Бошковића, књижевника Меда Пуцића, Валтазара Богишића, Константина Вучковића и Ђорђа Гркавца. Чувају се и два мала портрета Петра II Петровића Његоша у народној ношњи и Вука. Ст. Караџића, поклон Илије Маријанског из Дубровника. У витринама су смештене гипсане бисте Ивана Гундулића и Вука Ст. Караџића. Запажено место заузима и фотокопија Мирослављевог јеванђеља (издање краља Александра Обреновића из 1897. године), као и Руско јеванђеље, у металним корицама са иконама јеванђелиста на емајлу у угловима, и рељефном иконом Христовог васкрсења у средини, штампано у Москви 1805. године.

У Саборном храму налази се велики број драгоцених црквених књига. По уметничкој лепоти издвајају се: „Нови завет”, штампан у Кијеву 1703, „Општи минеј” (Кијево, 1757), „Триод посни” (Москва, 1801) и „Триод” (Кијево, 1894). Српска православна црквена општина поседује и веома богату библиотеку са око дванаест хиљада књига. Поред богослужбених, писаних на црквенословенском, ту су и књиге из такозване лепе књижевности, на италијанском, француском, руском и другим језицима. У библиотеци се чувају алманаси, зборници, календари, комплети листова и часописа: „Српског далматинског магазина”, „Летописа Матице српске”, „Босанске виле”, „Бранковог кола”, „Словинца”, „Стражилова”, „Срђа”, „Српског књижевног гласника”. У књижевни фонд библиотеке укључене су и књиге из некадашње велике библиотеке дубровачке Матице српске, која је угашена током Првог светског рата.

(/slika2)У Српску православну цркву у Дубровнику, посвећену Св. Благовештењу, данас чешће улазе радознали туристи, него верници. Иначе, обнова и градња православних цркава у новијој историји, а самим тим и одбрана православља, била је веома тешка и компликована. Закони Дубровника, истиче Стево Ћосовић у књизи „Српска православна црква у Дубровнику”, подвргавали су православне вернике грубој дискриминацији: нико није могао бити држављанин Републике ако није исповедао римокатоличку веру и ако се није држао римског обреда. Православни верници, по уредби Дубровачке владе, нису могли да имају своју цркву, нити су могли да се сахрањују на територији Дубровника. Православни верници су се причешћивали у Херцеговини, у манастиру Дужи код Требиња.

С великом муком је изграђена прва православна црква на Посату, посвећена Св. Ђорђу, и касније црква Св. арханђела Михаила на Бонинову. Обе цркве су биле ван градских зидина. Темељи данашње православне цркве у Старом граду освештани су 21. маја 1871. године. Градња, по пројекту инжењера Емила Векијетија (1813-1901), завршена је 1877. године. Храм је освештао епископ бококоторско-дубровачки Герасим Петрановић, на дан Св. Стефана, деспота српског. Статистички подаци казују да су 1931. године у дубровачком срезу живела 2.324 православна верника, што је била једна петина укупног становништва, а по попису из 1970. године било их је 1485. Данас је тај број занемарљив.

Зоран Радисављевић


Коментари22
0643d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Skoric
Eh, rane nase nezaceljene, procitajte pripovetku "Pilipenda" od Sime Matavulja, i sve ce vam biti jasno, to je nas narod, tudje zastave se viju, tudja vjera, tudjim jezikom se govori, ali je nasa krv, nasa sudbina, i nase raspece...
protjerani dubrovcanin Ragusinum
Moj prethodnik pise jednostavno receno, neistinu. Koji je i kada Dubrovcanin ikada pisao ili rekao da pise hrvatskim jezikom? Koji je bio sluzbeni jezik do 1914., kada je Dubrovnik i kad prvi put usao u sastav Hrvatske?. Najznacajniju "Istoriju Dubrovacke Republike" napisao je, on sam to pise, Srbin, dum Ivo Stojanovic. Srpski su pisali, a to je lako proveriti, svi Vojnovici, Srbima su se osecali i govorili i pisali da su Srbi i nista drugo, braca Pucic, Valtazar Bogisic, Bozo Boskovic, Mato Gracic, Slobodan Popovic, Mato Vodopic iz Srpske stranke .Istine radi, vecina njih su bili katolici, ali su bili i pisali za sebe da su Srbi katolici. nazalost, posle Tudjmanovog etnickog ciscenja, Dubrovnik je po prvi put u istoriji hrvatski...ali nicija nije gorela do zore, Dubrovnik je danas na koljenima, pun dosljaka iz zap.Hercegovine,e bez identiteta. Ipak jos se u Konavlima slavi krsna slava a u Stonu Sv.Ilija 2 augusta, ima nas Dubrovcana sto pamtimo i cekamo, nikada Gradu nije bilo gore
rafaelo rafi
Da bi čovek dao svoj komentar na ovu temu,mora razmišljati racionalno i objektivno.U Dubrovniku se i kriju odgovori na mnoga pitanja svih nas,ma kako se deklarisali.Mislim da je veliki deo naše prošlosti ispunjen praznoverjem i poluistinama.Njima mi robujemo..Čovek mora biti obrazovan da bi sve to shvatio i razumeo na pravi način.Teške su to stvari i njih narod,mislim 95% ne razume uopšte.Kako siromašni Balkan to sve da prihvati..Svi su preokupirani preživljavanjem bili i ranije a tek sad.Vreme sve nadživi,a istina je samo jedna i nju spozna samo mali broj ljudi.Ona nije svima dostupna,jer šta bi ona bila ako bi je svi spoznali.Tačno je da smo nekada davno bili narod u ekspanziji,Srbi,a sada eto nismo.Da li smo izvukli pouke iz najskorijih dešavanja na ovim prostorima,ja ne verujem uopšte.Toliko doktora nauka,magistara,uspešnih ljudi a na kolektivnom planu rasulo...Nemam recept...
predrag trifkovic
Dubrovnik kao i cela juzna dalmacija,od reke cetine i zap. hercegovina,naseljavaju etnicki srbi/serbi/srblji/sorobi to je cinjenica ako nekog zanima cinjenice i suvi istorijski podaci.ISTINA KAO MOTO.
Mir Harven
Mitomani-jel' se ikad zapitate o vjerodostojnosti svojih iluzija ? U Dubrovniku od 1500. do 1800. nijedan pisac svoj jezik ne zove srpskim, praktički svi ga zovu slovinskim, a oko trećina (Vetranović, Mikalja, Zlatarić, Sasin, Stulli, Bruerović, Palmotić, Vidali, Nalješković,..) hrvatskim, izjednačujući pojmove hrvatski i slovinski. Sam je Vatroslav Jagić rekao 1864. da je Dubrovčanima pojam "srpski" za jezik bio stran kao "maćedonski". Otkud to da nijedan, ali baš nijedan od kojih 50-70 pisaca koji pisahu u ta tri stoljeća ne zove svoj jezik srpskim ? Točno je da postoje dokumenti u kojima se taj jezik zove "lingua seruiana"- ima ih oko 10-20- no te dokumente pišu stranci, Talijani i ostali, i taj se izraz pojavljuje samo na latinskom i katkad na talijanskom. I nijedanput na "slovinskom". I da su i danas glavni kreativci Dubrovčani Luko Paljetak, Ivo Banac, Stijepo Obad, Prosperov Novak,... Prazne su vam fantazije, prazne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља