уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Корак по корак до политичких региона

Аутор: Мр Веран Станчетићпетак, 12.06.2009. у 22:00
Мр Веран Станчетић

Шта би Србија добила регионализацијом? Прво, релаксацију односа са мањинама. Друго, ефектније управљање, доношење одлука заснованих на прецизније дефинисаним потребама. Треће, регионализација је у функцији ефикасније демократизације с обзиром на то да се власт приближава грађанима. Коначно, ту је и кооперативна функција региона, могућност представљања регионалних економских интереса на међународној сцени. Поред тога, успостављање региона значило би да Србија спроводи препоруке и стандарде које су афирмисали ЕУ и развијене земље, а доприносе њеном бољем имиџу.

Каква регионализација треба Србији? Колико региона, на основу којих критеријума их формирати, које послове им препустити? Неопходан је мултидисциплинаран приступ и узимање већег броја фактора у обзир, али, ипак, са нагласком на економски и развојни аспект.

Друго питање је колики степен овлашћења треба да има будући регион у Србији. Регион на основу својих овлашћења може представљати федералну јединицу (лендери у Аустрији и Немачкој), виши ниво локалне самоуправе (Словачка, Чешка, Пољска), а може да буде на прелазу између ова два типа (региони у Италији и Шпанији). С обзиром на то да у Србији постоји страх од дезинтеграције, а да су са друге стране евидентне предности регионализације, преостаје закључак да би Србију требало регионализовати у мери у којој би она и даље остала унитарна држава. Као пример тог решења могла би да послужи Чешка.

Преостаје питање граница региона. Уређење државе је искључиво унутрашње питање и у том смислу постоје препоруке, али не и изричите обавезе како држава или региони у њој треба да изгледају.

Преко 40 одсто буџета ЕУ троши се за регионалне политике којима је циљ смањивање јаза између богатих и сиромашних региона. Региони су корисници новца из ЕУ, међутим, не ради се нужно о тзв. политичким регионима. Чланица Уније која је унитарна и у којој не постоји средњи ниво управљања може да користи новац намењен регионалним политикама. На који начин? Све чланице ЕУ подељене су на тзв. статистичке или НУТС регионе. Статистичка регионализација за разлику од политичке јесте обавеза чланица Уније, али и држава кандидата за чланство у ЕУ. НУТС представља договорени стандард о номенклатури статистичких територијалних јединица и постоје одређена правила како се они успостављају. Пре свега важан је број становника, затим препорука је да се они формирају од постојећих административних јединица (у Србији би за то послужио управни округ). Постоје три НУТС нивоа, од којих су најзначајнији НУТС 2 – региони који треба да обухватају од 800.000 до три милиона становника и мањи НУТС 3 – региони који треба да имају од 150.000 до 800.000 становника. Ови региони служе као основа за доношење ефективних развојних докумената. Пословима регионалног развоја у државама где не постоји регионална власт углавном се баве тела које поставља централна власт – најчешће регионалне развојне агенције или мешовита тела састављена од представника локалне самоуправе, привреде, образовних институција и сл. У већини западних држава, али и у већем броју нових чланица ЕУ често су статистички региони истовремено и политички, па су питања регионалног развоја и креирања развојних докумената препуштена регионалним властима, а централна је партнер. Пракса показује да је у овом случају регионални развој интензивнији, а да је регионални менаџмент ефикаснији када постоји регионална власт изабрана на непосредним изборима.

Ово указује на закључак да би Србију требало регионализовати, корак по корак, тако што би се у почетку само статистичким регионима постепено преносили послови и надлежности до тренутка док не прерасту у политичке регионе. И треба поменути, успешна регионализација није само чин већ процес који треба да буде праћен сарадњом различитих нивоа власти, сталним учењем, пажљивим праћењем ефеката и када је то потребно корекцијама.


Коментари13
51098
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Gajovic
Malo je neobicno da se g-din Veran , ali i ostali tumaci regionalizacije Srbije, nisu osvrnuli na regionalizaciju Vojvodine koja jedina od preostalog dela Srbije ima najcistije regionalne granice - Srem, Banat i Backu. Sigurno da je i njima potrebna samostalnost i nadleznost u pojedinim oblastima ,koje se pominju kroz razne nivoe regionalizacije ( NUTS1, NUTS 2...), u odnosu na centralu u Novom Sadu. I eto prvog nivoa , pa drugog u Novom Sadu, pa treceg u Beogradu. Ako su namere iskrene prvi korak bi mogao odmah da se primeni na Vojvodinu gde bi tri regiona cinile pokrajinu.Od ostalih,jedan od regiona morao bi da se zove Sumadijski a drugi Raski jer su ta dva "starija" u svakom smislu od Vojvodine koja je, ni kriva ni duzna, zasluzila da bude pre autonomija nego ove dve pomenute.
iz Jocine birtije
Tosa se preko kod njegovih malo oduzeo sad je miran sedi i cita vidi bogati ovu Ninu ko da je rodjena sestra gospoje Eve Ras joj zar i ona pise onako osecajno Bogdan se prepodobio Toso ako te ne mrzi budi covek procitaj nam Ninu Tosa usto pa kaze citaj sam pa se rasplaci mi sad iznenadjeni prvo fali a sad Bogdanu citaj sam priso Tosa sanku Joco ti verujes u ustav ko Boga ja u ustav Joca se cudi sta se pravis opet blesav a slavio si svetog Jovana Krstitelja u ono vreme sve se pusilo Joca cuti kad Mituska nisu svi udbasi slavili samo oni kojima je naredjeno da se vidi koga ce posaditi na tvrdu stolicu doda Steva s lampom u oci najmanje dve noci a Joca kakve veze to ima ustavom to i mene interesuje ovco kaze Tosa.
Nina
Iako se mnogo u poslednje vreme govori na temu regionalizacije, konacno, vazna pretpostavka ovakve formalne diskusije je iscitavanje zakona. Laicki se moze govoriti o nekoj vrsti secesionizma, no kako god da ga u ovom momentu nazovemo, tumacili bi mnogi isto... Imamo primere zemalja oko nas, koje su upravo dobro poznatom metodologijom kreirale modele regionalnog razvoja, a kod nas ce kako god da okrenemo ili nazovemom problem biti uvek isti. Jedni ce ga podrzavati, drugi bagatelizirati, i vrtimo se u krug...a vreme tece...I kad konacno shvatimo koliko je vazan princip regionalizacije i decentralizacije, doci ce i strukturni fondovi..A onda...??!!! Da nam se ne bi dogodilo iz primera praksi okolnih zemalja da ponudjeno ne iskoristimo, potreban je zajdenicki pristup i volja za unapredjenje i razvoj teritorije,pa bilo ona NUTS1, NUTS 2, NUTS 3...Kritike su uvek dobrodosle i treba ih percipirati, primeniti..ali mislim na samo konstruktivne kritike. Svima je neophodan razvoj, u svakom smislu (osim onima kojima nista vise nije preostalo sem konstantnog oponiranja, kritikovanja i price), u protivnom ostacemo tu gde jesmo, pa ako nam je dobro ovako, onda ok..Generalno mislim da je proces regionalizacije zapoceo kada treba (mozda cak i 5 do 12), da ce zakon o reg.razvoju doneti niz drugih podzak.akata kojima ce se mnogo stosta jos regulisati i cime ce se postici transparentiji pristup i razumevanje istog,a sve to u cilju da sutra manje mislimo na secesionizam, separacije, mnozenje, deljenje i sli.i zasita bolje razumemo kojim putem idemo...
Staša
Činjenica je da provincija u Srbiji zaostaje i propada, a da nam se čitavi regioni prazne, ljudi beže za poslom i hlebom. Beograd postaje megapolis sa visokom stopom kriminala i korpcije koji guta zamašan deo republičkog budžeta. Zašto svi moraju da studiraju u Beogradu? Zašto svaki region ne bi imao univerzitet umesto što je desetak koncentrisano u Beogradu? Zašto stotine visoko obrazovanih kadrova sedi u Beogradu, dok u provinciji za njih ima posla? Neki pominju neracionalne kredite i zaduživanja. Postavlja se pitanje ko je za to odgovoran? Verujem da je u pitanju beogradska birokratija i korpucija. Poznato je - tuđa ruka svrab ne češe. Secesija? To su fantomi kojima neki štite svoje privilegije.
pravi zaverenik
Vojvodina kada bude preimenovana sa (van)Evropske regije u Evropsku Regiju, tada moze poceti regionalizacija Srbije. Sve ce se odvijati normalnim i uhodanim putevima demokratije, ali na Generalnoj Skupstini Ujedinjenih Nacija. Vojvodina je prevelik zagolaj za Savet Evrope i za Parlament Evrope. Srbija kao zalogaj, moze samo samoj sebi da bude sazvakana i provarena. Rusima ne pada na pamet da to probaju, cak ni kao lek. Srbija je "od pamtiveka" gorak sirup za kasalj. Svima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља