Тренд одлива мозгова, који је накратко био заустављен после 5. октобра 2000. године, брзо је поново настављен
„Живим у Канади већ 20 година, Београд и Србија су нешто за чим чезнем највише и волео бих да се вратим, где припадам. Мој брат, који је одлучио да остане, сматра да нисам нормалан јер имам жељу да се вратим. Тренутно покушавам да пронађем начин да остварим свој сан, али тај пут је за сада компликован…”

Ова прича с „Политикиног” сајта једног од многобројних научника који су почетком деведесетих напустили Србију јасно показује да, иако у нашој дијаспори постоји велика жеља за повратком, кофери се још не пакују за пут у супротном правцу. Тренд одлива мозгова, који је накратко био заустављен после 5. октобра 2000. године, брзо је поново настављен, говоре подаци разних организација које окупљају студенте, последипломце и експерте ван граница Србије.

Доктор Јасмина Вујић, дугогодишњи професор Универзитета Калифорнија у Берклију, каже да је анкета коју је попунило око 450 студената нашег порекла из САД и Канаде показала да је скоро 70 одсто њих спремно да се врати под одређеним условима – а да нико није спомињао америчке плате.

– Још је већи проценат међу стручњацима нашег порекла који су постигли значајне успехе у каријери. Али не треба очекивати да ће се то и догодити ускоро, докле год се настави политика уништавања домаћег образовања, науке и привреде – каже за наш лист професорка Вујић, која има једну од најбољих „база” српских младих стручњака у свету.

Милутин Станисављевић, председник Организације српских студената у иностранству (ОССИ), такође каже да њихови подаци показују да је одлив мозгова настављен, иако је већина активних чланова ОССИ, укључујући и њега, „више него заинтересована за повратак у Србију после завршетка студија”.

Званичници и даље баратају бројком од пола милиона људи који су од почетка деведесетих прошлог века напустили Србију, а међу њима је сто хиљада дипломираних стручњака. Помиње се и податак о 5.000 доктора наука који су хлеб потражили у белом свету. У жељи да тај огроман потенцијал врати у земљу, лане је Министарство за дијаспору потписало с компанијом Инфостуд протокол о сарадњи и реализацији Пројекта повратка стручњака у Србију. Међутим…

Бранислава Гајић, директорка ове компаније, каже нам да је пројекат и даље у току, али да је до застоја дошло због свеопште кризе. „Послодавци генерално мање запошљавају, а поготово нису у могућности да запосле ’скупље’ стручњаке из иностранства. Нажалост, за боље резултате на овом пројекту ћемо морати да сачекамо и боље услове у земљи”, додаје Гајићева.

Драган Вукићевић, директор националног одбора ИАЕСТЕ за Србију, иначе организације која готово 60 година обавља размену студената техничких и природних наука, каже да се врате сви студенти који оду на овај вид усавршавања, али да се ситуација мења по добијању дипломе.

– Имате оне који продају све што имају, ставе 50.000 евра у џеп и оду у Аустралију или на Нови Зеланд и мисле да сви само њих чекају. Брзо добију посао, али га брзо и изгубе јер тамо није као код нас, фирме се стално отварају и затварају. А он није научен да тражи посао, већ да га чека и тако на крају имамо архитекте који перу судове. Друга прича су студенти који оду у иностранство, виде и науче нешто напољу, врате се, али који такође у неком тренутку схвате да овде нема перспективе и на крају се и они спакују и оду. Они, међутим, не прекидају све контакте, не продају стан, већ се запосле, раде извесно време, па се врате или донесу неки бизнис. И то је добра страна ИАЕСТЕ – објашњава наш саговорник.

Има и оних, додаје, који свакако хоће да се врате, али који кажу да остају још неколико година у иностранству у нади да ће се овде стање променити.

– Овде је корупција и даље основни проблем и даље нема промене свести, не размишља се о будућности, већ само како да се сви обезбеде у овом тренутку – каже Вукићевић, који размену студената ради већ 35 година и то суочен с великим финансијским проблемима, с малом помоћи државе.

За то време је обишао 180 земаља и више од 1.000 универзитета и каже да може јасно да се види разлика у односу Србија–иностранство. Овде се, додаје, не даје права шанса младим људима и они то виде. Изузетак из ове приче је рецимо Вук Јеремић, млад министар иностраних послова, што је за нашу земљу веома необично. Годишње у иностранство на стручну праксу оде више од 300 студената путем ове организације, а на основу мишљења послодаваца и страних фирми, наши академци и последипломци су рангирани међу „топ тен”. Студенти углавном одлазе у земље Европске уније, више од 55 одсто њих, а у далеко мањем броју у земље Азије, Америке и Африке.

Сандра Гуцијан