Досадашњи повратак расељених на Косово и Метохију у протеклих десет година је безначајан. Толико занемарљив да се ни власти у Београду, ни оне у Приштини, не усуђују да изнесу ни приближанброј.
Илустрације ради, у извештају који ће генерални секретар УН изнети на седници Савета безбедности идуће недеље, наведено је да је број повратника разочаравајуће мали јер се на Косово од почетка године вратило свега 137 прогнаних, односно 24 Албанца, 30 Срба и 54 Рома, Ашкалија и Египћана.
Од једностраног проглашења независности забележен је чак пораст исељавања неалбанских породица. Тако се из Пасјана, највећегсрпскогселауКосовскомПоморављу, досадаодселиловишеод 100 породица.
Почетком јуна отишле су још две породице, а још најмање пет породица из овог села спрема се пут западне Европе, пренели су српски медији на Косову.
Ипак, ове године би ситуација могла да се промени. И у Београду и у Приштини је у току пописивање породица које желе да се врате. Представници Унхцр-асарађује са обе власти, а не треба крити да у Београду овог пута велике наде полажу у то да ће Приштина морати да послуша речи америчког потпредседника Џозефа Бајдена да се мора обезбедити повратак свим расељеним особама.
Помоћник министра за Косово и Метохију Бојан Анђелковић каже за „Политику” да, сагласно одредбама Протокола о организованом и одрживом развоју, свако лице које је упутило захтев за повратак у року од 60 дана мора да добије потпуну информацију о могућности повратка. „То подразумева да се наведе и,ако није могуће да се лице врати, зашто није могуће. Јер сваки неуспео покушај производи вишеструке негативне ефекте”, каже Анђелковић.
Министарство је, заједно са Унхцр-ом, у текући процес регистрације, који траје до краја јуна, увело ограничену групу повратника. „Циљна група је ограничена на породице које живе у колективним центрима, на оне који су се сами јавили било којој институцији која има везе са избеглимаи расељенимаи оне који су се већ изјаснили за повратак и учествовали у општинским радним групама”, наводи помоћник министра.
До сада се у Београду пријавило нешто више од 450 породица, а очекује се да ће их бити до 600. И приштинско министарство за повратак је почетком јуна саопштило да је њима преко Ундпи-ја поднето 650 захтева за повратак расељених и градњу порушених кућа. Одтих 650 захтева, 44 суупроцесуреализације, атренутносе, премаподацимаизприштинскевладе, градијош 14 кућазаповратникеуШтрпцу, Призрену, ДрагашуиНовомБрду.
Премијер Косова Хашим Тачи је, полажући камен темељац за једну повратничку кућу код Обилића, рекао да ће нове куће за повратнике бити грађене „свуда на Косову где то буде потребно”. Уз то се обавезао да ће влада којом управља учинити све да отклони препреке за повратак расељених.
Анђелковић не верује много Тачију, али се узда у то да ће Унхцр, који је прошле године промовисао нову стратегију повратка (која подразумева да свако има право да се врати и да нема више преговарања унедоглед), показати много више снаге да то буде и спроведено.
Бојан Стојановић, шеф парламентарне групе Самосталне либералне странке у косовском парламенту, која има два министра у влади, укључујући и Министарство за повратак и заједнице, каже за „Политику” да су повратком незадовољни сви. „Има ту многокриваца и многоодговорних јер нисмо разрадили систем како ћемо да вратимо људе и јер смо упорно покушавали да их вратимо у места одакле су расељени. Једноставно није било политичке климе за тако нешто”, каже Стојановић.
Он наводи да Министарство за повратак у разговору с међународном заједницом и владом покушава да Србе врати на Косово тако што ће их концентрисати тамо где представљају већину, по оним општинама које ће бити децентрализоване и под управом Срба. „Уз то, показало се да је за изградњу таквих станова много већа заинтересованост него за повратак токомдевет година“, каже Стојановић и најављује да ће током јуна 94 породице добити кључеве од нових стана.
Он такође позива Министарство за КиМ, с којим сарађује преко УНХЦР-а, на директнију сарадњу, пошто је „евидентно да нема капацитет да врати Србе на цело подручје Косова”.
-----------------------------------------------------------
Без иједног Србина 312 насеља
Поред 250.000 расељених током 1999. године, важнојерећидајеод 437 местанаКосовуукојимасуживелиСрбидо 1999, етничкипотпуноочишћено 312 насеља, кажеАнђелковић.За 10 година забележено је 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено више од 1.000 Срба, киднаповано 841 лице неалбанске националности, а 960 Срба је рањено.
-----------------------------------------------------------
Пакети УНХЦР за повратнике
Осим грађевинских „пакета” за реновирање и изградњу објеката, УНХЦР повратницима обезбеђује шестомесечне пакете помоћи у храни, одећи и намештају. Министарство за КиМ свакој породици која се буде вратила, у зависности од броја чланова, обезбедиће финансијску помоћ од пет до десетхиљада динара, коју ће добијати континуирано. Све те породице, уколико немају приходе, могу као и сви остали грађани Србије да траже и социјалну помоћ.
Б. Митриновић
