среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.06.2009. у 22:00

Хрватска: Провалија између речи и дела

Од нашег сталног дописника
Загреб– Колико се избеглих Срба до сада вратило у Хрватску? То обично питање има сасвим необичан одговор, који зависи од тога кога питате. Наиме, права истина о српским повратницима има два различита лица – једно насмешено и умивено које говори о сталном напретку у тој великој и хуманој бризи и напорима да се они које је ратно уништавање растерало на све стране врате својим изворима, тј. кући, и оно много тамније које говори да у тој великој трагедији српског народа из Хрватске (и тај статус им је отет) има много више лепих речи и жеља него стварних чињеница које их поткрепљују.

Чак и бројке, које су егзактан инструмент, овде много не помажу. Јер, службена тврдња државе Хрватске јесте да се од 1997. године, када је почео организовани (читај – строго контролисани) повратак избеглих,до прошле године у Хрватску вратило њих око 125.000. Српске организације на основу спроведених истраживања тврде да је,нажалост,реалан број упола мањи. Наиме, тих 125.000 избеглица је подигло хрватска документа, али их је у Хрватској од њих остало да живи тек око 60-70 хиљада, од чега још треба одбити око 15.000 у међувремену преминулих.

Опште је познато, наиме, да су и ти који су се заиста вратили,и поред свих недаћа остали да живе у свом крају,углавном особе старијег животног доба, док су се најмање враћали они млађи и у пуној снази, за шта има више разлога. Један од главних је у протеклих више од деценије билањихова лична безбедност, а у стопу су је пратили немогућност запослења и тиме осигурања основних услова за живот, као и потпуно уништена материјална основа њиховог живота без икаквих изгледа на некакву надокнаду. Појединачни успешни примери не мењају ову општу суморну слику.

Прошле године Српски демократски форум из Загреба (председник Вељко Џакула), у сарадњи с Хуманитарним центром за интеграцију и толеранцију из Новог Сада (председник Ратко Бубало) и Друштвом за мир, развој и екологију из Београда (председник Душан Ећимовић) спровео истраживање,објавио је студију о статусу и положају Срба у Хрватској која је потврдила процену о стварном повратку Срба и упозорила на бројне проблеме који и даље стоје на том путу. Нешто раније, до сличних закључака је дошло и истраживање Филозофског факултета у Загребу за потребе представништва УНХЦР-а у РХ, које је предводио социолог Милан Месић,под називом „Одрживост повратка избеглица: случај Срба повратника у Хрватску”.

Према том научном истраживању Одсека за социологију Филозофског факултета утврђено је,између осталог,да тек 35 одсто регистрованих српских повратника стално пребива у својим местима, а око 3,5 одсто је пресељено у неко друго место у Хрватској.

Када се ови подаци примене на спомињаних 125.000 повратника у овој студији закључују да то значи како у Хрватској трајно пребива највише 54.000 повратника, чему треба додати и мањи број оних нерегистрованих. Ту су наравно урачунати и они који су у међувремену преминули.

(/slika2)Споменута истраживања, али и многи извештаји међународних посматрачких организација, упозоравају на многе тешкоће које стоје на путу масовнијег повратка избеглих Срба, чије дуго трајање и упорност да се што мање промене многе наводе на закључак да се ради о смишљеној политици која треба да „цементира” спроведено етничко чишћење српског становништва из Хрватске, што званична Хрватска иначе ни данас не признаје већ је склонија да јавно закључује како су Срби „сами отишли”. Тај циничан став иде дотле да је материјализован у масовној отмици станова (неколико десетина хиљада) на којима су српске избеглице имале станарско право тако што је њихово одсуство из њих дуже од шест месеци тумачено као „неоправдано”, док је исто такво одсуствовање Хрвата из станова тумачено као „оправдано” јер су „избегли пред српском агресијом”.

Чињеница јесте да се у последње време повратак Срба одвија у знатно другачијој, повољнијој и свеукупно бољој атмосфери него што је то било још до пре неколико година, али је парадоксално да је тај повратак управо у таквим околностима знатно опао у односу на претходне године. То, међутим, и није необично када се има у виду да је од егзодуса српског народа у лето 1995. прошло, ево, скоро пуних 14 година, а онима који су на разне начине протеривани још од 1991. (и о којима се најмање говори, а то је претежно градско становништво) прошло је и 17-18 година. Време чини своје, а нарочито код млађих генерација, које у толиком периоду израстају и стају на ноге у сасвим другим срединама.

По таквом принципу „мало овде, мало тамо”,вршена је и обнова уништених српских кућа за разлику од оних у власништву Хрвата, што такође на свој начин упућује на закључак о одређеној политици. Све ово – и пуно тога сличног – мање-више је познато, али као да се заборавља, па онда гледамо на суђењу тројици хрватских генерала у Хагу како сведоци одбране, угледни припадници хрватског политичког естаблишмента, тврде како није било никакве политике прогона српског становништва и да се све чини како би им се омогућио повратак и нормалан живот. После 15 година.

-----------------------------------------------------------

Стеван постао Стјепан, а Душан Дује

Ситуација с повратком избеглих Срба најспорије и најтеже се мења у Задарској жупанији, односно у њеном залеђу где су у природно веома богатим Равним котарима све до мора до 1995. живели Срби као већинско становништво. Места су им листом уништена, а обнова се веома споро одвија, док су велики делови плодне земље још узурпирани и никако да се врате њиховим правим власницима.

Како се ту одвија повратак Срба ових дана у једној репортажи овако илуструје Глишо Колунџић, председник Одбора за повратак и обнову из Бенковца:

Према попису становништва 1991. у граду Бенковцу је било 64 одсто српског становништва и 34 одсто хрватског. Према подацима из 2008. године сада у том далматинском граду борави свега 7,9 Срба. До овог рата на овом подручју се рађало годишње око 240 српске деце, а сада тек једно, јер најмање се враћају млади.

Нови проблем је што приликом пописа – указује он – сада многи Срби због страха од шиканирања више не желе тако да се национално изјасне. На огласној таблиУреда државне управе Задарске жупаније свакодневно се могу видети решење о промени имена – Стеван мења име у Стјепан, Јован у Иван, а Душан у Дује итд. Неки мењају и „препознатљива” презимена, а главни разлог је – каже Колунџић – што млади Срби у том крају због своје националности углавном не могу наћи посао.

Радоје Арсенић

Коментари7
4a512
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

krešimir v
nisam radikal, 16/06/2009, 21:32 - koji je smisao ovakvih neistinitih komentara ? Produbljivanje sukoba ?
nisam radikal
Kad citam ovakav tekst, prisecam se rezultata ankete "Jutarnjeg Lista" iz hrvatske. Prema njihovoj anketi cak 50% Hrvata JAVNO podrzava ustastvo. Cemu cudjenje opstrukciji povratka proteranih? Sta nasa drzava cini a zastiti svoje sunarodnike? Cak ni ovakvi clanci ne mogu da se procitaju. U pojedinim medijima je takoreci zabranjeno izvestavati ' o gresima drugig do Srba. Cak ni u "Politici" necete naci ovakve clanke pravovremeno i u broju koji oslikava ucestalost sikaniranja. Radi se o zivotima 250 000 ljudi, ne zaboravite
dalmacija
Hrvatska ce, ocigledno, jos dugo bauljati u mraku netolerancije, sebicnosti, nekorektnosti, sovinizma, mrznje.
dario
krešimir v, jesi ti kad upce cuo (ili koliko cesto) u Hrvatkoj da netko govori za Srbe da su Hrvati istocno od Drine:)? Ja opet samo samo jednom naletio na pitanje "Sto su bili Srbi prije prelaska na pravoslavlje" kao kontra pitanje Srba po hr forumima koji uporno ubjedjuju Hrvate i Muslimane da su Srbi:-) Al ajde, neka se relativizira, lakse je za napisati:-)
krešimir v
bora i. , 14/06/2009, 15:39 - u potpunosti podržavam Vaš komentar. Pozdrav iz Zagreba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља