Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да статистика и те како може да буде тачан збир нетачних података види се и на подацима о повратку избеглих и интерно расељених у Босни и Херцеговини. Подаци Министарства за људска права и избеглице БиХ дају једну, а стварно стање потпуно другачију слику стања у овој области области. Осим тога, неопходно је напоменути да после рата у БиХ није било пописа становништва, па све што је у вези с њеном демографијом треба узимати с резервом.

Према подацима Министарства за људска права и избеглице БиХ, потписивања Дејтонског мировног споразума до краја прошле године, евидентиран је повратак 1.032.895 лица у Босну и Херцеговину – 447.136 избеглица и 585.759 расељених.

„У Федерацију БиХ се вратало 741.006 лица, у Републику Српску 268.207 а у дистрикт Брчко 21.074 лица. Према националној структури 639.014 повратника су Бошњаци, а 132.677 су Хрвати. Срба се вратило 253.107, а међу повратницима је и 8.097осталих. Готово половина свих повратака у БиХ су такозвани мањински повратници”, изјавио је нашем листу помоћник министра за људска права и избеглице Марио Ненадић.

Он је додао да је на крају рата, 1995. године, око милион становника БиХ имало статус расељених лица. Пет година касније овај број је готово преполовљен. Он је додао да је Министарство за људска права и избеглице БиХ регистровало 47.000 захтева за помоћ у обнови кућа и станова, чија би реализација омогућила повратак 47.000 породица са 153.000 чланова.

Коментаришући наведене податке, професор демографије на Филозофском факултету у Источном Сарајеву др Стево Пашалић је „Политици” рекао да они „не одражавају реално стање”. „Према проценама Агенције за статистику БиХ у њој живи 3.840.000 становника – у Федерацији БиХ нешто више од 2.400.000 а у Републици Српској 1.400.000. Истовремено, по проценама Завода за статистику Федерације БиХ, национална структура становништва у овом ентитету је следећа: 75 одсто Бошњаци, 20 одсто Хрвати, четири процента Срби и један одсто остали. То значи да у Федерацији БиХ укупно живи 93.000 Срба, рачунајући и оне који су у рату остали у њој. Проста математика каже да податак Министарства за људска права и избеглице БиХ према којем се у Федерацију БиХ вратило око 125.000 Срба није реалан. Он је вероватно изведен из броја личних докумената које су Срби узимали у местима предратног живљења да би остварили своја имовинска права – враћање станова и кућа и њихову обнову”, објаснио је др Пашалић. Он је истакао да су Срби до рата у делу БиХ који сада чини Федерације БиХ чинили 17 процената становништва или око 550.000.

Када је реч о „мањинским поврацима” наш саговорник истиче да је стање у Републици Српској повољније него у Федерацији БиХ. „Према проценама, у Републици Српској данас живи 80 одсто Срба, а остало су Бошњаци, Хрвати и националне мањине. Бошњака у Републици Српској има око 250.000, а примери њиховог масовног повратка су Козлук код Зворника, Јања код Бијељине и Козарац код Приједора. У ова три насеља живи око 40.000 Бошњака. Република Српска предњачи и када је реч о унутрашњим миграцијама јер се већи број становника у њу досељава него што из ње одлази, док је у Федерацији стање обрнуто”, нагласио је др Пашалић.

Он не верује да ће у БиХ бити масовнијег повратка идућих година. „По мом мишљењу, у БиХ је завршена етничко-територијална хомогенизација, започета у току рата. Више од 99 одсто избеглих и расељених добило је своје куће и станове, без којих су остали у ратним годинама. Огромна већина је своју имовину продала или заменила и населила се у оном делу БиХ у којем је њихов народ већински“, изричит је др Стево Пашалић.

Боро Марић

--------------------------------------------------------------

УКРАТ­КО

. Не тре­ба спре­ча­ва­ти Цр­но­гор­це с Де­ди­ња и Вра­ча­ра да се вра­те на сво­ја ве­ков­на ог­њи­шта.

. Бе­о­град је на ушћу три­ју ре­ка – из­бе­гли­ца.

. За мно­ге про­те­ра­не, Ср­би­ја је си­гур­на ку­ћа.

. Вра­ти­ће се ро­де с ју­га. Али, ју­го се ви­ше не про­из­во­ди.

. Остај­те ов­де, сун­це ли вам ту­ђег не­ба!

Д. Ми­нић Кар­ло