среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.06.2009. у 22:00

Teшко се стиже до Задра

Ленард Коцалаинен Фото Д. Јевремовић

Захваљујући апелу високог комесара УН за избеглице Антонија Гутереша, који је у децембру прошле године покренуо иницијативу за решавање пет најтежих продужених избегличких ситуација у свету и нашу земљу ставио на листу најугроженијих држава, Србија је пре неколико дана од САД добила милион долара за решавање проблема избеглица, каже Ленард Коцалаинен, шеф представништва УНХЦР-а у Србији, у ексклузивној изјави за „Политику”.

Он истиче да је после ажурирања статистичких података УНХЦР дошао до закључка да у Србији тренутно бораве 97.203 избеглице и 206.044 интерно расељене особе с Косова и да 91 одсто прогнаних живи у централном и северном делу земље, док преосталих девет одсто борави у јужном делу наше земље. Број избеглица између 1996. и 2007. године смањен је за око 80 одсто, што је резултат регионалног повратка у Хрватску и БиХ, локалне интеграције у Србију и одласка у такозване треће земље.

„Знатан број избеглица вратио се у своја места порекла пре готово десет година, али проблеми у вези са имовинским питањима и даље су велики у Хрватској. И док је у Босни и Херцеговини до почетка 2005. године сва имовина за коју су поднети захтеви враћена законским власницима, у Хрватској је повратак приватне имовине скоро завршен, али је проблем нерешених станарских права једна од главних препрека повратка Срба у урбане средине”, истиче наш саговорник.

На питање колико се избеглица вратило у Хрватску, Ленард Коцалаинен каже да није лако дати тачан одговор, будући да хрватска влада барата бројем од 93.000 особа које су се вратиле, али је број особа које су заиста решиле да остану у Хрватској – двоструко мањи.

„У Хрватску су се вратиле углавном старе особе, које су оствариле право на државну пензију и они живе у руралним подручјима западне Славоније, Сиска, Лике и Далмације. Хрватска влада наводи податак да је око 150.000 кућа обновљено после рата, али у ту бројку ’улазе’ и српске и хрватске куће. Постоји још 9.000 захтева за реконструкцију кућа, о којима још није одлучено. Ја сам недавно обишао подручја у Карловцу и у Задру, где су неки повратници у оквиру програма социјалног становања остварили право на стамбено збрињавање, и то је позитиван пример залагања Хрватске када је у питању одржив програм повратка избеглица. Највеће проблеме по питању повратка имају особе које су живеле у Крајини, због уништене инфраструктуре, у Задру и у његовом залеђу, као и у Бенковцу, где је почињено доста ратних злочина који нису заборављени. Међутим, нема сумње да је данас у Хрватској много позитивнија атмосфера него пре десет година и да хрватска влада веома оштро реагује када се десе напади на Србе. Наравно да проблем незапослености представља највећу препреку за повратак младим људима, као и онима који су живели у урбаним зонама”, објашњава шеф представништва УНХЦР-а у Србији.

Анализирајући избегличку ситуацију у Босни и Херцеговини, он истиче да постоји раскорак између званичне статистике и реалности у којој су људи продали станове и вратили се у Србију. Влада Босне и Херцеговине нема довољно новца за реконструкцију свих кућа које су биле срушене или оштећене у рату, а велику препреку повратку представља сиромаштво и висока стопа незапослености. У Сарајево се вратио мали број Срба, а слична је ситуација и у осталим великим градовима, истиче наш саговорник.

Билансирајући напоре које је УНХЦР учинио када је у питању помоћ избеглицама да се врате на своја огњишта, Коцалаинен подсећа да је доста учињено по питању транспорта имовине прогнаних који су решили да се врате – више од 13.000 људи користило је услуге транспорта УНХЦР-а, а нарочито они који су своје породице на тракторима довезли у Србију.

„Два су доминантна начина на које смо ми помагали и даље помажемо избеглицама у Србији – пружамо правну помоћ онима који су решили да се врате, а онима који су решили да остану помажемо да добију држављанство Србије јер је избеглицама за то потребно доста докумената. Такође, ми пружамо помоћ многим невладиним организацијама које раде на решавању правних проблема избеглица, као што је Хуманитарни центар за толеранцију и интеграцију”, истиче Ленард Коцалаинен.

Он такође подсећа да је преко ове агенције Уједињених нација више од 20.000 избеглица отишло у тзв. треће земље – пре свега у САД, Канаду и Аустралију. Говорећи о плановима УНХЦР-а за наредни период, наш саговорник истиче да је помоћ у локалној интеграцији приоритет ове хуманитарне организације, будући да је студија коју су прошле године урадили у колективним центрима на узорку од 1.200 особа показала да је само три одсто њих изразило жељу да се врати у БиХ и Хрватску.

„Ми ћемо бити у могућности да финансијски помажемо локалну интеграцију до краја 2010. године, након чега ће старање о избеглицама морати да преузме Влада Србије и Европска унија из претприступних фондова. УНХЦР данас спроводи своје активности у Србији преко 12 извршних партнера и располаже оперативним буџетом од око седам милиона долара“, закључује Ленард Коцалаинен.

Катарина Ђорђевић

Коментари2
8b0dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draguna - Užice
U Zadar ??? Je li to ono mesto gde u januaru 2009. na Svetskom prvenstvu u rukometu, STANOVNICI ZAHTEVAŠE SKIDANJE SRPSKE ZASTAVE, a onda skidoše sve, SRPSKI RUKOMETAŠI NISU SMELI IZ SOBA IZAĆI.....2l.vek,3.mileniju ???? U Zadar ? Je lI to beše onaj grad iz kojeg su srednjoškolci u PRAGU, NEDAVNO, napali povicima "Ubi Srbina"..., učenike srpske, beogradske matematičke gimanzije, a zatim su SRPSKA DECA ,bez zaštite obezbeđenja hotela,policije Praga ili države Češke, MORALA DA PROMENE HOTEL....21.VEK, 3.MILENIJUM ?????
udruzenje izbeglica Subotica
U Subotici,po poslednjem popisu stanovnistva boravi 11470 izbeglica iz bivsih republika SFRJ i oko 6000 interno raseljenih lica sa Kosova.Subotica je zaobidjena u sirokom luku od svih humanitarnih oeganizacija.Poslednjih dana ima nekih pozitivnih pomaka..ali...poverenik za izbeglice u Subotici sledi partijske interese a ne humane pa stoga stradanje izbeglica ovog puta mentalno,gore je nego 90.godina kada su dolazili na ovaj prostor gde su ih vukle rodbinske veze kolonista doseljenih posle drugog svetskog rata.Nijedan ozbiljan projekat stambenog zbrinjavanja nije sproveden a i ono malo sto je poverenistvo uradilo,dodeljeno je osobama koje su vec bile stambeno zbrinute.Republicki komesarijat nikada nije podneo finansijski izvestaj,a pouzdano se zna da je bilo donacija da su gradjena naselja koja nikada izbeglice nisu uselile,i kao sto se iz ovog clanka vidi UNHCR je davao i davace ali dokle?Sesta smo drzava na svetu po broju izbeglica a prva u Evropi..Uskoro se usvaja izmena i dopuna novog zakona za izbeglice koji nikako ne odgovara danasnjem stanju jer je prethodni donesen u izuzetnim uslovima i radilo se o prihvatu ljudi a sada je to resavanje mnogih egzistencijalnih,pravnih,imovinskih i ostalih pitanja.Mi sada u republici Srbiji trba da govorim o gradjanima Srbije jer oni to jesu posto ih je oko 80%uzelo drzavljanstvo ove drzave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља