среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:56

Отпадне воде као храна за биљке

недеља, 14.06.2009. у 22:00

Од нашег специјалног извештача
Будимпешта, јуна – У Француској се скоро сва отпадна вода пречисти пре него што поново заврши у рекама, Мађарска убрзаним корацима граби ка том резултату, а Србија прерађује тек нешто мање од десет одсто загађене воде. Оваква статистика није резултат вишка, односно мањка еколошке свести, већ је добрим делом плод чврстих правила која важе у Европској унији. За изливање индустријског и канализационог отпада директно у реке ЕУ својим чланицама наплаћује пенале. Новац узет од „непослушних“ враћа у еколошке пројекте и помаже градовима који су спремни и вољни да штите природу.

Доказ за то је изградња постројења за прераду отпадних вода Чепел у Будимпешти. У ову фабрику, која кошта невероватних 250 милиона евра, ЕУ улаже 65 одсто новца, држава учествује са 20 одсто, а град даје 15 одсто. Треће по реду постројење за пречишћавање у овом граду јединствено је по томе што ће, поред класичне денитрификације и дефосфоризације отпадне воде, вршити додатно третирање ради уклањања тешких метала и хемикалија који су највећи проблем у отпадним водама насеља која имају и индустријска постројења, тј. загађиваче. Тако пречишћена вода ће се поново враћати у Дунав и неће угрожавати екосистем.

Пошто наша земља спада у највеће загађиваче Дунава, упркос томе што је Србија потписник конвенције о његовој заштити, „Veolia Water Srbija“, београдски огранак француске компаније, повела је студенте и професоре Технолошко-металуршког и Грађевинског факултета да на лицу места виде како функционишу таква постројења, која су управо осмислили њени стручњаци познати као иноватори у области нових процеса и третмана отпадних вода. Јер, оно што сада ради Будимпешта ускоро ће морати да ураде Београд, Нови Сад или Ниш. Тада ће садашњи студенти заузети важне позиције у струци, те је овакав гест једне приватне компаније заправо инвестиција у будућност.

Владимир Павићевић, професор на катедри за инжењерство животне средине ТМФ-а, каже да у Србији, у оним насељима где постоје постројења за пречишћавање отпадних вода, она углавном раде по принципу механичког или биолошког третмана али ретко које постројење уклања једињења азота и фосфора, штетна по екосистем колико и тешки метали.

– Највећи проблем при пречишћавању воде је наталожени муљ. Технолошко решење у Чепелу подразумева његову разградњу. У том процесу се делом издваја биогас. Он се даље користи за производњу топлотне енергије и делом за производњу електричне енергије потребне за рад самог постројења које гута струје као мали град. Проблем је шта урадити са остатком биоразграђеног отпада. Будимпешта још није одредила место где ће га одлагати – каже Павићевић за „Политику”.

Србија, према његовом мишљењу, нема реалну шансу да ускоро изгради такво постројење. Београд има у плану Велико Село као погодну локацију, али је реализација далеко јер је то скупа инвестиција.

Али зато ће многа мања насеља која немају индустријске загађиваче, па чак и удружена домаћинства, моћи да посегну за „биолошким“ решењима. Тај принцип је, према пројекту „Органике“, једне од фирми у саставу компаније „Veolia“, примењен у месту Телки, на 15 километара од Будимпеште, тако што се у муљ који се таложи при протицању отпадних вода „саде” биљке и убацују микроорганизми. Тада природа чини своје: насељавајући се на разгранатом коренском систему ових биљака, микроорганизми се хране, множе и повећавају „капацитет“ прераде отпадних вода, а истовремено доприносе бујању биљака. Тиме се постиже додатни ефекат: изнад подземног дела постројења то све изгледа као велика стаклена башта, погодна за одмор и уживање јер нема никаквих непријатних мириса!

Такав пројекат ће први пут код нас бити примењен у Каћу код Новог Сада. Реч је о инвестицији од око 2,2 милиона евра.

Овај вид прераде воде се користи за мање градове или насеља од 500 до 50.000 становника. У Француској не постоји потреба за тим, јер сви градови већ имају уређаје за пречишћавање комуналне воде. Али земљама у којима тек почиње решавање проблема отпадних вода, као што су Србија или Мађарска, и те како се исплати постављање оваквих мини-постројења. То је еколошки и економски прихватљиво, а осим тога заузима много мању површину. Овај систем заправо упућује грађане да се удружују и сами брину о свом отпаду, јер чак и само неколико кућа може да се прикачи на једну „ботаничку“ башту.

За студенте је озелењено постројење за прераду воде било право откровење, па су неуморно фотографисали ижџигљало растиње.

– Волела бих када бисмо све ово што смо видели могли да применимо у нашој земљи. Као технолози, ми морамо да дигнемо привреду на ноге и свако ново сазнање ће нам добро доћи. Када смо шетали кроз Чепел, кроз главу су ми пролазиле „Петрохемија”, „Галеника” – каже Данијела Костић, студенткиња четврте године Технолошког факултета.

Маријана Авакумовић

-------------------------------------

Основна делатност француске фирме „Veolia Water“ је третман питке и отпадне воде, али је она само део „Veolia Environment“-a, велике корпорације која се, поред вода, бави још енергијом, транспортом и управљањем чврстим отпадом. Њен годишњи обрт је 36 милијарди евра, од чега само од воде приходује 35 одсто, каже Константин Марић, пројектменаџер „Veolia Water & solutions”.

Занимљиво је да ова приватна фирма послује у педесетак земаља као сервис локалних самоуправа, а све послове добија путем концесија.


Коментари1
839b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
У (добром) чланку нема назнаке да се ни једна врста отпадних вода НЕ СМЕ КОРИСТИТИ у повртарској производњи или у производњи биљака за конзумацију у свежем стању.Код призводње за конзервисану храну препоручује се крајњи опрез.Ово су моја искуства из земаља ЕУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља