среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.06.2009. у 22:00

Шта нам месе пекари

Избор није лак: Понуда на пекарској „трпези“

Старији купац недавно је у „Меркатору” затражио од продавца један хлеб.Збунио се када је само секунд касније био засут брдом питања. Трговац је очекивао прецизнију поруџбину јер на рафовима иза њега стоји изложено десетине различитих врста ове основне намирнице. Вишедеценијски избор – црни или бели, у Београду одавно не важи. Није лако ни дати одговор на питање колико се врста хлеба нуди потрошачима, али процењује се да је на рафовима супермаркета и пекара изложено око 50 различитих типова малих, средњих и великих векни. Ту су обични бели и црни, али и манастирски, моравски, комшијски, интегрални, ловачки, багет, са зачинима, сељачки, млинарски, воденичарски, са неколико различитих зрна, са сунцокретом, па чак и нове врсте (ћебата) са маслинама или парадајзом, посни, дијет, дијабет, нордијски, сендвич, кукурузни, породични, погаче, тост, упаковани продужене трајности, хлебови већ исечени на кришке ...

И док потрошачи са дубљим џепом у супермаркетима купују разне специјалне хлебове међу којима је и онај од 350 грама по цени од 150 динара, купци скромнијих финансијских могућности пазаре у СОС маркетима где бела векна тешка пола килограма стаје 23 динара.

Како у том „мору” хлеба потрошач може да се снађе и одабере праву векну, да ли да се определи према сопственој жељи или да бира цену? По правилу, поред свих тих на први поглед неодољивих векни нема никаквих објашњења о саставу, односно о специфичности. Декларацију носе само они упаковани.

Једна од скупљих векни у престоничким маркетима је „пур-пур” хлеб од 350 грама – кошта 168 динара, што значи да би за килограм ваљало издвојити 480 динара. На другој страни понуде је векна „народног” полубелог хлеба која у зависности од продајног места кошта од 30 до 40 динара. Пекари објашњавају да је и поред велике понуде, и даље најпродаванија врста обичан свима добро знани бели хлеб. Јесте да потрошачи нису баш сигурни у грамажу векне која је најчешће 500 грама, али навика, а посебно цена, пресудне су. Трговци у супермаркетима кажу да се добро продају и ражани, француски, „авала”, од хељде, „београдски”, сендвич, интегрални…

– Немамо прецизних података о томе колико тачно врста хлеба излази свакодневно на тржиште. То је данас тешко утврдити, будући да осим пекара и велики трговински ланци развијају сопствену производњу. Али оно што знамо јесте да је обичан бели хлеб, попут „саве” најпопуларнији и заузима око 90 одсто тржишта, док свега 10 одсто отпада на све друге врсте – објашњава Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, додајући да примећује да се грађани због здравља окрећу новим, интегралним врстама хлеба са житарицама.

То потврђују и нутриционисти. И док свима „креће вода на уста” при помисли на врућу векну белог хлеба са хрскавом корицом, они саветују да ту врсту треба избегавати.

– Бели хлеб није нездрав, али је нутритивно веома сиромашан будући да садржи само скроб. Препоручујем црни, ражани или интегрални јер су богатији витаминима и протеинима. Али да би суграђани били сигурни да једу квалитетан хлеб најбоље би било да их купују у продавницама здраве хране. И треба их комбиновати. Неколико дана кукурузни, па јечмени, па ражани и тако укруг – саветује Маја Миленковић-Асталош, нутрициониста.

Нутриционисте не чуди то што је бели хлеб и даље најтраженији и уверавају купце који брину о свом здрављу и тежини да дијетални хлеб није некалоричан и да не може да се конзумира у неограниченим количинама.

– Сваки хлеб гоји. Разлика је у томе који је нутритивно квалитетан, а који нас само затрпава скробом – закључује наша саговорница.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------

„Пур-пур” или смрзнути

Пекари објашњавају да је „пур-пур” хлеб продужене свежине, који се производи од самлевеног зрна „пур-пур” пшенице и ражи, а садржи и орахе и семенке бундеве.

У супермаркетима се може наћи и такозвани смрзнути хлеб. Он се испече 70 одсто у пекарама, а потом се пакује и шаље у продајне објекте у којима се допече. Цена овог хлеба је око 40 динара. У супермаркетима се могу купити и смрзнуте погаче и лепиње.

Коментари12
05219
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aneta
A koliko kostaju aditivi u njima koji im omogucavaju da budu sve ono sto hleb nije?! Svaka prava domacica zna kako izgleda, kakvog je ukusa i kolko moze da stoji pravi domaci hleb. Ne, hvala!
Ftica
@Filip Barac/ I jogurt uz to naravno,trouglasto pakovanje. Bas vam hvala,lepo me podsetiste na neka stara vremena.E, cudo je nostalgija...
@Nenad Stamenkovic, 15/06/2009, 10:02
Запажање је да вам тај хлеб сувише кратко кисне (за оне који не знају, ово се односи на време дејства квасца, тзв."нарастање" хлеба). Покривање пластичном кесом да би тесто брже нарасло је најобичније светогрђе. Тесто за хлеб покрива се искључиво памучном тканином и оставља се да природно удвостручи волумен, а то је најмање два сата. Хлеб који је на брзину ускисао ували се у стомак и тешко је сварљив. Не треба стално месити хлеб од "интегралног", црног брашна, јер оно оптерећује јетру и бубреге, а садржи један састојак који спречава метаболизам протеина, тачније синтезу амино-киселина, дакле не треба га никад јести уз месо и рибу. У хлеб традиционално иду само брашно, квасац, со и млака вода.
Boz(idar)
@@domacica..@seljak..@Nenad S..potpuno ste u pravu. Nema hleba dok ga sami ne zamesite i ispečete. Radim to još od 1994.I svima govorim: ako jednom počnete peći svoj hleb-nikad ga vise necete kupiti u radnji;(jer lako se navići na nešto bolje i lepše...a teško je na nešto lošije!!)G.Nenad S..je dao lep recept, još samo nezaboravite dodati svaki put i šolju kukuruznog brašna,a dobro je dodati i jedno jaje da se manje mrvi dok ga sečete.
@Seljak analiticar , 15/06/2009, 00:36
Ви сте млађа генерација, а о производњи пшенице сте само слушали. "Италијанка" је једна од најнеквалитетнијих врста пшенице коју нам је наметнуо Броз, јер има висок принос. Пре Броза у Србији се производила искључиво тзв. "тврда пшеница", од које су и хлеб и тесто најбољи, сами Италијани од ње праве тесто за шпагете, не од "италијанке" од које је хлеб гњецав. Хлеб од брашна тврде пшенице трипут је скупљи од хлеба од "италијанке", ако живите у Србији чисто сумњам да сте га икад пробали, само да знате.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља