Горњи Милановац – Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући пре десетак година проглашен је спомеником од изузетног значаја. У другој деценији 19. века је називан двором; из њега је кнез управљао устанком и народом и сакупљао порез, па су историчари Црнућу са Милошевом кућом сматрали престоницом Кнежевине Србије од 1815. до пресељења у Крагујевац, 1818. године.

Међутим, зуб времена за то или не зна или не хаје, па је конак годинама у тихом умирању.

– Шиндра (храстова покривка) последњи пут је замењена пре 33 године и увелико је трула, пропушта кишу и воду при топљењу снега. Земљани под је због тога каткад у блату. Влага угрожава кнежеве портрете, слику Другог устанка, намештај и друге предмете који дочаравају Милошево доба и, ако се нешто ускоро не предузме, пашће и кров. Штета јер имамо честе посете ђачких екскурзија и ходочасника који долазе у манастир Враћевшница – прича нам Десанка Маринковић у чијем дворишту је конак.

Десанкин син Добривоје је најчешћи домаћин посетиоцима. А кад је он одсутан, онда улогу „кустоса“ преузима мајка Деса, рођена 1924. године. За тај труд Маринковићи од Музеја рудничко-таковског краја имају годишњи паушал од 40.000 динара, а те се паре потроше на кафице и ракијице којима обавезно дочекују госте који фотографишу конак и себе поред њега.

– Главни проблем за трајно решење је садашња локација. Конак је на приватном имању, крај њега су Маринковића кућа, штала и свињац, што није баш примерено за споменик од изузетног значаја. Потребно је или да се премести на друго место или да се домаћинство пресели. Нисам за скорашњу идеју да се конак премести у Таково, треба да остане у амбијенту у којем је и настао. Све је у рукама Републичког завода за заштиту споменика културе који смо обавештавали више пута у каквом је стању – каже Борисав Челиковић, директор Музеја у Горњем Милановцу.

О иницијативи да се Милошева кућа премести 25 километара западно, у Таково, место где је устанак подигнут, где је Таковски грм и споменици кнезу Милошу и устаницима, где је и Музеј Другог српског устанка, говорио нам је Михаило Вучетић, председник Скупштине општине. У Такову ће се, за обележавање двестоте годишњице Другог српског устанка, обновити и дворац краља Александра и краљице Драге, саграђен 1901, а нестао у пожару 1916. године. Тако би се на једном месту нашла већина оног што се односи на устанак и династију Обреновића.

Било како било, „презентација првог двора и прве престонице обновљене Србије, и поред изведених конзерваторских радова, не може служити на понос нараштају, а још мање конзерваторској професији“, написао је Б. Крстановић у „Гласнику ДКС”, 2001. године. Осам година касније, стање је још горе. Да ли је у праву Милан Брајовић, етнолог-кустос у милановачком музеју, кад истиче да је „све у рукама политичара и да се једино њима треба обраћати“?