среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Тихо умирање кнежевог двора

Док се расправља да ли Милошев конак оставити у Црнући или га преселити у Таково, зуб времена ради свој посао
Аутор: Бошко Ломовићуторак, 16.06.2009. у 18:00

Горњи Милановац – Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући пре десетак година проглашен је спомеником од изузетног значаја. У другој деценији 19. века је називан двором; из њега је кнез управљао устанком и народом и сакупљао порез, па су историчари Црнућу са Милошевом кућом сматрали престоницом Кнежевине Србије од 1815. до пресељења у Крагујевац, 1818. године.

Међутим, зуб времена за то или не зна или не хаје, па је конак годинама у тихом умирању.

– Шиндра (храстова покривка) последњи пут је замењена пре 33 године и увелико је трула, пропушта кишу и воду при топљењу снега. Земљани под је због тога каткад у блату. Влага угрожава кнежеве портрете, слику Другог устанка, намештај и друге предмете који дочаравају Милошево доба и, ако се нешто ускоро не предузме, пашће и кров. Штета јер имамо честе посете ђачких екскурзија и ходочасника који долазе у манастир Враћевшница – прича нам Десанка Маринковић у чијем дворишту је конак.

Десанкин син Добривоје је најчешћи домаћин посетиоцима. А кад је он одсутан, онда улогу „кустоса“ преузима мајка Деса, рођена 1924. године. За тај труд Маринковићи од Музеја рудничко-таковског краја имају годишњи паушал од 40.000 динара, а те се паре потроше на кафице и ракијице којима обавезно дочекују госте који фотографишу конак и себе поред њега.

– Главни проблем за трајно решење је садашња локација. Конак је на приватном имању, крај њега су Маринковића кућа, штала и свињац, што није баш примерено за споменик од изузетног значаја. Потребно је или да се премести на друго место или да се домаћинство пресели. Нисам за скорашњу идеју да се конак премести у Таково, треба да остане у амбијенту у којем је и настао. Све је у рукама Републичког завода за заштиту споменика културе који смо обавештавали више пута у каквом је стању – каже Борисав Челиковић, директор Музеја у Горњем Милановцу.

О иницијативи да се Милошева кућа премести 25 километара западно, у Таково, место где је устанак подигнут, где је Таковски грм и споменици кнезу Милошу и устаницима, где је и Музеј Другог српског устанка, говорио нам је Михаило Вучетић, председник Скупштине општине. У Такову ће се, за обележавање двестоте годишњице Другог српског устанка, обновити и дворац краља Александра и краљице Драге, саграђен 1901, а нестао у пожару 1916. године. Тако би се на једном месту нашла већина оног што се односи на устанак и династију Обреновића.

Било како било, „презентација првог двора и прве престонице обновљене Србије, и поред изведених конзерваторских радова, не може служити на понос нараштају, а још мање конзерваторској професији“, написао је Б. Крстановић у „Гласнику ДКС”, 2001. године. Осам година касније, стање је још горе. Да ли је у праву Милан Брајовић, етнолог-кустос у милановачком музеју, кад истиче да је „све у рукама политичара и да се једино њима треба обраћати“?


Коментари6
b95dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

consul Romanum
U Srbiji sve propada, ali zato " kuca cveca", cveta i precvetava, stanovnik nam i posle odlaska u vecna lovista nanosi jos uvek grdnu stetu.
Jelena Pocekovic
Nedavno sam citala o Arandjelovcu i zdanju koje podleze zubu vremena,a sada citam da u Gornjem Milanovcu postoji knezevo zdanje koje propada i niko ne vidi niti zeli nesto da ucini to je nasa nacionalna sramota sve zemlje u svetu ponose se svojom prosloscu i drze do svoje tradicije i postoje spomenici koji se odrzavaju ,ami mudro cutimo gde su ti gradonacelnici gde su stanovnici tih divnih mesta da podignu glas da se ocuvaju nasa znamenja i da istorija ne zaboravlja Pisite o takvim mestima zahtevajte pomoc koja vam sleduje trazite pomoc i od matica u inostranstvu koja ima svoje prestavnike i tu nacice se izlaz samo vasom upornoscu cete sacuvati narodno blago koje je vredno postovanja i da ponosno stoji a ne da ga izjede zub vremena.Sa nadom da cete uspeti i ja cu se ponositi nasom prosloscu.Jelena
Srbo-Kanadjanin iz Makaoa
Pobogu, kakvo premestanje?? To je dopustivo iskljucivo pri potapanju istorijskog spomenika hidrocentralom i za etno-selo hde se najcesce u glavcnom gradu postave jedna pored druge kuce iz raznih krajeva drzave. Jedinor esenje je podici ovim ljudima, koji to odrzavaju i u cijem je dvoristu spomenik, kucu i pomocne zgrade (savremene i visokog kvaliteta, a iste povrsine kao postojece) 300 metara dalje i porusiti te svinjce oko konaka.
Мирко Контић
Недавно смо били на излету у околини Дивчибара и наиђосмо успут на родну кућу Војводе Живојина Мишића. Тражили смо је по ознакама на путу једно два сата...и нисмо успели да је нађемо. Аутом донекле а онда пешице. Али никакве вајде. Онда ме не чуди ни овај текст о "кнежевим дворима". На папиру и у туристичким каталозима све је прекрасно фотографисано и приказано, али на лицу места је сам јад и чемер. Беда! То јесте ствар за министарство културе и туризма, али те надлежности се само пребацују "из шупљег у празно" а на сва звона се дижу националне и традиционалне вредности како коме затреба у медијима. Мислим да би требало повести кампању да се сви ти раритети наше историје наново открију да ако бар проради колективна савест. Други начин, не видим, а да није у питању лична корист.
Zoran
Mi, mozda, smatramo da smo toliko cuveni kao narod da nam istorijski spomenici nisu ni potrebni posto i onako svi znaju sve o nama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести дана

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља