уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:16

Високо признање филозофу Михаилу Ђурићу

четвртак, 18.06.2009. у 22:00
Михаило Ђурић (Фото Д. Јевремовић)

Један од најумнијих српских интелектуалаца, познати филозоф и академик Михаило Ђурић (22. август 1925, Шабац), добитник је изузетне, међународне награде „Проф. Луиђи Тартуфари” коју додељује Национална академија наука Републике Италије (Accademia nazionale dei Lincei). Академик Ђурић је ово у свету високо цењено признање добио за допринос филозофским и правним наукама. Награда се, иначе, додељује за економију, право, филозофију, филологију и историју, италијанским и страним научницима, а о избору одлучује петочлана комисија.

Признање за филозофију заслужено је припало академику Михаилу Ђурићу који је у својој изузетно успешној каријери, поред професорских обавеза на Правном факултету, објавио велики број књига на српском и немачком језику. Због спречености, академик Михаило Ђурић није могао да присуствује уручењу награде „Проф. Луиђи Тартуфари”, али је у његово име овом чину прошле недеље, на Годишњој скупштини Националне академије наука Републике Италије, присуствовао академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ.

Како за „Политику” каже академик Стефановић, уручењу награда је присуствовао председник Републике Италије. После уобичајених поздрава и говора челника Академије, председник Академије приступио је свечаном чину доделе 40 међународних и италијанских награда. Све награде потичу из бројних задужбина, а добитници су са европских и америчких универзитета из разних природних, медицинских и хуманистичких наука. Сваки добитник, а међу њима и наш академик Михаило Ђурић који је срдачно поздрављен, награђен је аплаузом у препуној свечаној Академијиној сали.

Михаило Ђурић је редовни члан Српске академије наука и уметности и секретар Одељења друштвених наука. Члан је и Европске академије наука и уметности у Салцбургу. Некадашњи је професор Правног факултета у Београду и чести гост на универзитетима у Бечу (1975/1976), Западном Берлину (1977/1978) и Аугзбургу (1982) и другим немачким и аустријским универзитетима.

Објавио је велики број књига међу којима су „Идеја природног права код грчких софиста” (Београд, 1958), „Проблеми социолошког метода” (Београд, 1962), „Социологија Макса Вебера” (Загреб, 1964), „Хуманизам као политички идеал” (Београд, 1972), „Mythos, Wissenschaft, Ideologie” (Амстердам, 1979), „Утопија измене света” (Београд, 1979), „Ниче и метафизика” (Београд, 1984), „Изазов нихилизма” (Београд, 1986), „Путеви ка Ничеу: прилози филозофији будућности” (Београд, 1992), „Искуство разлике: суочавања с временом” (Београд, 1994), „О потреби филозофије данас: филозофија између Истока и Запада” (Нови Сад, 1999), „Крхко људско добро: актуелност Аристотелове практичке филозофије” (Београд, 2002).
Истраживачи Ђурићевог великог научног опуса подвлаче да је у њему „дошла до израза Ђурићева изузетна ерудиција, добро познавање предмета о коме пише, доследна и целовита сопствена мисао о свету у коме живимо. Сви његови радови су израз аутентичне филозофске егзистенције која извире из потребе за истином, из отворености за њу и непоколебљиве спремности да јој се служи”.

Поводом међународног признања које је добио, академик Михаило Ђурић ексклузивно је „Политици” дао свој најновији текст у којем разматра савремени тренутак у којем свет живи.

А. Цвијић

----------------------------------------------------------------

Сабрани списи

Како ексклузивно сазнајемо, за предстојећи међународни Београдски сајам књига у октобру, „Службени гласник” и Правни факултет Универзитета у Београду објавиће Изабране списе Михаила Ђурића у 12 књига.   А. Ц.


Коментари3
f7057
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Nije mogao zbog sprecenosti"?
Auuu, ima li "Politika" lektora? Jer, u tekstu stoji: "Због спречености, академик Михаило Ђурић није могао да присуствује уручењу награде." A sto dvaput isto - "nije mogao" "zbog sprecenosti"? Valjda se kaze da je "bio sprecen da prisustvuje"! A umnom profesoru Djuricu cestitke za sve ono sto je ucinio i napisao u svojoj plodnoj profesorskoj i filozofskoj karijeri!
Zoran, srbin@usa.com
Ono sto izostaje iz teksta je napomena da je akademik Djuric osudjen i proveo godinu dana u zatvoru zato sto je na strucnom sastanku na pravnom fakultetu povodom nacrta Ustava iz 1974. izrazio misljenje da je Ustav katastrofalan po zemlju i narod i to svoje misljenje obrazlozio cvrstim argumentima. Skoro u detalje je predvideo scenario koji se poceo odigravati u martu 1981 nasiljem kosovskih Siptara a nastavio slovenackim i hrvatskim separatizmom. Moje najiskrenije cestitke profesoru povodom ovog najnovijeg izuzetnog priznanja kao i na hrabrosti i odvaznosti koju je ispoljio onda kada se to niko drugi nije usudjivao da ih ispolji.
f-sofija
Cestitam! Redakcijo, gde je ovo sto najaviste :" Поводом међународног признања које је добио, академик Михаило Ђурић ексклузивно је „Политици” дао свој најновији текст у којем разматра савремени тренутак у којем свет живи."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља