уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

„Да” за Лисабон и Србију

недеља, 21.06.2009. у 22:00
Луиш де Алмеида Сампаио (Фото Д. Јелен)

„Не датум неке битке већ дан смрти највећег португалског песника Луиша де Камоиша узели смо за наш национални празник”, поносно истиче амбасадор Португалије у Београду Луиш де Алмеида Сампаио док се ужурбано припрема да данас у „Сава центру” прослави Дан Португалије.

Истина, Луиш де Камоиш је умро 10. јуна, али је амбасадор одлучио да државни празник прослави нешто касније како би церемонију увеличали и председник парламента Жаим Гама и парламентарна делегација која са њим стиже у посету Београду. Луиш де Алмеида Сампаио је у Београду од прошле године и са задовољством се присећа да су од тада у Београд стизали португалски бизнисмени и политичари, а сада долази и једна од најутицајнијих личности у његовој земљи.

– Жаим Гама је два пута био наш министар спољних послова. Он ће са председницом српске скупштине Славицом Ђукић-Дејановић потписати споразум о сарадњи. Захваљујући овом споразуму српски посланици ће лакше одлазити у посете парламенту Португалије и обрнуто, брже ће размењивати идеје о побољшању скупштинских процедура и слично. Са њим стижу представници наших најважнијих политичких странака.

Владајућа странка, из које долази и председник парламента, изгубила је изборе од највеће опозиционе странке на недавним изборима за Европски парламент. Казна за владајуће социјалисте?

Могуће је да је то било упозорење бирача. Влада Португалије се бори са светском економском кризом и вероватно је изборни резултат последица те кризе.

Лидери Португалије ипак подржавају поновну кандидатуру Жозеа Мануела Бароза за председника Европске комисије, иако он долази из странке која их је потукла на европским изборима.

Португалац на челу Европске комисије је наш национални интерес и, без обзира на разлике, влада је наравно стала иза Бароза.

Португалци, ипак, осећају кризу. Предвиђа се да ће бруто друштвени производ ове године бити мањи за око шест одсто.

Мислим да су те процене претеране. Наша економија јесте успорена, али финансијски сектор готово да није осетио невоље. Само је једна мала приватна банка била доведена у питање. Незапосленост је, међутим, порасла и сада је између 7,5 и осам одсто.

Који делове економије су најтеже погођени?

Индустријски сектор, на пример сви они који су повезани са производњом аутомобила.

Како се влада супротставља економској кризи?

Јавним радовима, пре свега. Градимо нови аеродром у Лисабону. То ће се исплатити јер је Лисабон најважнија европска веза са Бразилом. Имамо више од 600 летова недељно за Бразил. Лисабон је, такође, главна раскрсница за летове за многе афричке земље. Осим тога, финансирамо супербрзе савремене возове и поправљамо и осавремењујемо железничку пругу која повезују Лисабон и Мадрид. Подижемо и нови мост преко реке Тежо у Лисабону.

Сада влада финансира јавне радове, а до пре неколико година Португалија је клецала под теретом буџетског дефицита. Како сте успели да га смањите и прилагодите га захтевима ЕУ, посебно у 2007. и 2008?

Португалија је годинама имала огромну а неефикасну бирократију. Уложили смо у нове технологије које су државни апарат учиниле делотворнијим. Строго смо се држали правила за мерење учинка администрације и смањили њен обим. Кључ су иновације. Не само када смо смањивали трошкове за државну администрацију већ и када смо улагали у обновљиве изворе енергије. Применили смо савет ЕУ и били дисциплиновани.

Држите се њихових препорука?

Ми смо део веће политичке и економске целине и свесни смо тога. Ако бисмо гледали само своје интересе, не бисмо успели, јер је ово доба глобализоване економије. Таква изолација била би погрешна.

Да ли зато и подржавате даље ширење ЕУ?

То је наш спољнополитички интерес. Португалија као релативно мала земља може бити маргинализован члан ЕУ ако су у Унији само велике државе. Тржиште западног Балкана било би занимљиво за нас. Уосталом, ако ЕУ хоће да утиче на западни Балкан, најбољи начин за то је да земље овог региона буду њене чланице.

Какви су изгледи Србије да буде део Уније?

Јасно је да су западни Балкан и Србија следећи на реду. Португалија се снажно залаже за то да Србија уђе у ЕУ. Сигуран сам да би тамо већ била да није ратова из деведесетих година. Србија је лидер у региону и може да повуче остале земље.

Хоће ли онда ЕУ укинути визе за грађане Србије и почети да примењује Споразум о стабилизацији и придруживању?

Готово сам сигуран да ће грађани Србије од 2010. путовати у Европу без виза. Када је реч о ССП, неке земље тврде да Србија још мора да испуни услове за његову примену, али став моје земље је да је Србија већ испунила све услове и да би споразум требало применити.

Шта Португалија чини да би остале земље у то убедила?

На свим састанцима са лидерима осталих чланица ЕУ ми се залажемо за примену споразума. И ја лично, кад год имам сусрете са њима, говорим да је Србија испунила све услове. Наравно, Србија ће и даље морати да сарађује са Хашким трибуналом.

Португалија се често у Србији узима као пример земље која пре придруживања ЕУ није стајала најбоље, а потом је одлично напредовала?

Тачно је да је Португалија много добила чланством у ЕУ. Пре придруживања смо имали 300 километара аутопутева, а сада имамо 3.000. ЕУ је дала новац за многе пројекте. Поређење има смисла јер Португалија и Србија имају приближно исти број становника. Португалија је, такође, имала диктаторску прошлост.

Исто се говори и за Ирску, а Ирци су на референдуму ипак рекли „не” Лисабонском уговору?

И у њиховом интересу је да на другом референдуму изгласају уговор. Лисабонски споразум ће побољшати уређење Уније, регулисати нашу економску политику и односе са другим земљама. То сви очекујемо, томе се надамо.

Шта ако Ирци поново кажу „не”?

Мораћемо нешто да смислимо. Нека нова решења.

Шта је план Б?

Засад нема плана Б. Али свакако да ирско „не” не значи крај ЕУ нити крај њеном проширењу.

Јелена Стевановић


Коментари2
c92d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Jojić
Gospodo, dali ste učili - čuli za načela tumačenja! Negova ekelencija, nisu rekli da Srbija "samo što nije" pred vratima EU. Još jednom vam pišem; nijedna Balkanska država neće (ove što nisu! Uklučujući naravno i Hrvatsku koja za sebe go vori da nije balkanska zemlja!??? nego "europska"!??) neće dobiti priliku za približavanje - pridruživanje EU pre 2020 godine!!! To je aminovano u foajeima EU-a. Molim vas ne zamajavte svoje državljane (makar vi gospodo novinari!), "nalijete im čistog vina" makar bilo i nekvalitetno! Pozdrav iz Brisela!
marko vidacic
Ohrabrujuce. Pozdrav za prelepi Portugal!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља