понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:32

ДЕМОКРАТСКИ ДЕФИЦИТ ЕУ

Аутор: недеља, 21.06.2009. у 22:00

Резултати недавних избора и одзив бирача за нови петогодишњи сазив Европског парламента (скупштине 27 земаља чланица Европске уније, а не целе Европе) изазвали су изненађење и забринутост у европској бирократији и политичкој елити. Ти резултати и пораз већине водећих политичких партија нису, међутим, никакво изненађење. Они су, пре свега, упозоравајући протест и потврда реалног стања велике отуђености националне и политичке елите ЕУ од стварног живота и реалности у којој живе они које та елита представља и о чијем животу одлучује.

На изборе је изашло 43 одсто од 375 милиона гласача. То је најмања излазност од 1979. године, од када је број оних који гласају у сталном паду. У Великој Британији, на пример, излазност је била свега 35 одсто. Мала излазност озбиљно доводи у питање демократски легитимитет нових посланика Европског парламента.

Протест су исказали и они који су изашли на изборе. Већину својих гласова су дали маргиналним партијама које или немају јасан политички програм или нуде екстремна решења. У Шведској, на пример, Партија пирата је освојила два места у Европском парламенту. Та мала партија је основана 2006. године, а њен главни циљ су укидање ауторских права на Интернету и бесплатно коришћење свега што је на тај начин доступно.

Много веће упозорење представља велики број гласова екстремним, мада још увек маргиналним, политичким партијама које се обично називају десничарским. Тако је у Великој Британији Британска национална партија (БНП) први пут добила два места у Европском парламенту. То је највећи досадашњи политички успех једне такве партије, већи него што су га икада имали предратна Унија фашиста и каснији Национални фронт.

Европска елита је на те упозоравајуће поруке реаговала „изненађењем”, понеким признањем да би резултате избора „требало анализирати” и новим подгрејавањем „политике страха”, по оној Макијавелијевој – „сигурнији сте ако вас се боје него ако вас воле”.

То не може помоћи. Проблеми постоје и суочавање са њима се не може избећи. Маргиналне екстремне партије користећи најниже емоције успеле су да придобију подршку јавности, јер су оне једине јавно говориле о стварним проблемима, на пример, о неконтролисаној имиграцији, манипулацији са имигрантима и све већим социјалним разликама. Зашто о томе не говоре водеће политичке партије?

Не може помоћи ни етикетирање тих партија као десничарских. Такозвана европска левица је током последње деценије власти у већини европских земаља довела до изузетно дубоких социјалних разлика, највеће економске кризе у новијој историји, водила неколико неоколонијалних ратова и, што је најгоре, исказала велико гађење према било каквом демократском процесу, мишљењу јавности и према животним проблемима. Апсурдно је да десничарске партије данас једине говоре о социјалној правди и миру.

На минулим европским изборима није била реч о идеологији него о протесту и казни отуђене политичке елите која води ЕУ. Та елита је, а самим тим и ЕУ, како каже један од њених спољнополитичких стручњака Марк Леонард, „приватни свет бирократа и дипломата”, свет у коме се све дешава иза сцене. ЕУ је, тврди Леонард, „невидљива рука”. Према британском аутору Бруни Вотерфилду, ЕУ је постала „јединствена форма државништва у 21. веку”, базираног на сарадњи и трговини између националних и елита међународних корпорација које „потпуно искључују јавност Европе”.

У таквом систему 70 одсто одлука ЕУ се доноси на затвореним седницама „тајних” 300 радних група Савета ЕУ. Затим, 15 одсто одлука доноси Комитет сталних представника чланица ЕУ и преосталих 15 процената доноси Савет министара. На неки начин изнад свега тога је Европска комисија коју чине они које нико од грађана ЕУ није бирао, иако је формално највише тело Савет ЕУ. Али то тело заседа иза затворених врата и са тих састанака, изузев саопштења, не постоји званична документација. Оно што се на тим скуповима разговара је „no paper” – значи, не може бити изложено јавној дискусији. Чланови националних делегација не могу чак да седе у истој соби где су њихови лидери. Постоји систем зван „антићи” ( по једном италијанском дипломати) по којем двојица бирократа ЕУ излазе сваких 20 минута и информишу националне делегације о томе шта се прича иза затворених врата. Али, и то што кажу је „nо paper” и не може бити коришћено као званичан документ. То је озбиљан демократски дефицит ЕУ.

Резултати недавних европских избора нису последње али јесу озбиљно упозорење ЕУ елити.


Коментари15
e368e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predrag milovanovic
Sve ce to Kinezi pozlatiti. Svaki je dan nova sansa da se nesto shvati iz izmedjuostalog i gresaka koje radimo. Levica je dugo bil ususkana i lenja i kad sami sebi ne trazimo vajdu, djavo nam je nadje. Bar tako kazu. Udaljila se levica od glavnice i kao izvidnica otisla je nazad gde su bitke vec prosle i tamo se bavila idolopoklonstvom, zaboravljajuci da sve zivi u promenama i da mora da ide u korak sa vremenom. Jedan dan izgubljen u revoluciji je sto izgubljenih godina za covecanstvo. Bar tako kazu. ali cinjenica je da je izgubljeno ogromno vreme u skoro religioznom rozikastom paganstvu. Covek je udaljen od obrazovanja , informacija je opet hushkachka, prava coveka su ugrozenija nego ikad, jer pogine jadnik u prevozu jer ovlasceni za dialog nece dogovor, bizarno stanje afera se poigrava svakim danom sa ono malo snage ostale u biracima i sve je vise obozavalaca bahatog, bezobraznog i fobicnog. Takvi vise ne glasaju za sutra, vec zauvek hraneci staru ceznju za vecnom vlascu. Posle svega ostaje da se kaze nesto za vecnost a u vezi izbora, Levica je kriva.
Bianca
Evropa ne zna kojim putem u buducnost. Ekonomska, monetarna i trgovinska politika su pod udarom. Sve se nastavlja na autopilotu, kao energetika. Medjutim, sve vise ce se politicari bojati za svoje fotelje, i sve vise ce obracati paznju sto se desava blize kucnom pragu. I to je dobra novost. Napuhana birokracija je umislila da ce vladati Evropom, i nove clanice jos mole da ih "zajednica" primi, pod bilo kakvim uslovima. I to je, nadam se, jasno svima. Elite danasnjih drzava u predgradju EU, posetile su sve svoje karijere i politicki su stavili sve na jednu kocku. Za njih, nebitno je da su se pogresno kladili, vazno je da EU prihvati njih kao elitu tih drzava, i sve dok postoji "tehnicka nada" da ce biti "clanovi", ta je elita na vlasti. Kada se jednom prizna da je to pogresan korak pod novim uslovima, i kada postaje jasno da EU ne moze prihvatiti nove clanove --- to je kraj ove elite. I novi pravci, novi ljudi, nova svjetska orijentacija ce se traziti. Za sada birokrate iz Beograda i Brisela imaju zajednicki interest, a to je na javnost "vjeruje" u koncept Unije blagostanja, i da ce se to blagostanje ipak, mozda ne u nasem zivotu, ostvariti. Sto vise stvarnost demantira tu nadu, to ce se vise otvarati zavjesa iza koje se krije veliki magicar, Oz. Zato sada i govorimo vise o stvarnoj prirodi demokracije, vladavine prava, itd. u stvarnoj, ne imaginarnoj, EU.
Srba
SED (Sjedinjene Evropske Države) se uče da budu SAD, a kada nauče imaće lakrdiju od izbora.
Miloš Kikić
@ Žrtva: Nije samo zvanična evropska levica „bullshit“ nego je to svaka levica uopšte jer svaka levica završava na isti sramni način. Ideje levice, kojima sam se i sam dugo zanosio ( pa čak ni sada ne mogu reći da sam ih u potpunosti izbacio iz podsvesti ), jeste plemenita ali je zbog same ljudske prirode neostvariva i obična je utopija
Dule K
Ne treba se cuditi niskoj izlaznosti na izborima za EU parlament,jer isti trend prati sve ranije izbore.Na primer Danska je glasala !ne! na prvim izborima za ulazak u EU,1993,ili 1994.Onda su im dali oko godinu dana da ponove izbore uz izdasana obecanja za dotacije u poljoprivredi i sta sve jos.Naravno,Danci su na ponovljenim izborima,uz bogatu podrsku medija,glasali tesno "da".U Svedskoj sa na izborima za ulazak u EU,1994 glasali tesno "da",oko 51 % za,ali izlaznost na izborima 44 %!!!.Svako ko je ucio statistiku moze da izracuna da je realni % za,ustvari bio oko 22% (0,44 x 0,51).Tako krupna odluka a tako malo pristalica.U Francuskoj je takodje za ulazak u EU bilo tesno "da",isto oko 51 % uz nisku izlaznost,mislim da je bila 45 %.U Nemackoj nikad nisu ni provodili referendum,bojeci se negativnog odgovora,vec je Bundestag doneo odluku o ulasku u EU.U Britaniji takodje nikad nije sproveden referendum.Naravno u Polskoj i drugim zemljama u tranziciji uspeh referenduma za ulazak nu Eu je veci mnogo a to je zbog fondova,itd.Ipak,EU je jedna stvar a Lisabonski parlament je sasvim druga stvar.Bilo kako bilo,izlaznost na izbore u EU se ponavlja,narod nije zainteresovan i nezna sta se desava iza kulisa EU biroktasije.Kao odgovor na nedostatak transparentnosti i demokratije u EU,javlja se jacanje nacionalistickih partija uskoro svim zamljama,sto je prirodan odgovor zbog straha od gubitka slobaoda u EU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља