Сплав „Метроа на води”, који је у суботу увече плануо и готово потпуно изгорео, пре месец дана није прошао технички преглед и тада му је забрањена употреба. Из истог разлога није дозвољено отварање врата ни осталим пловилима укотвљеним крај њега, кажу у Лучкој капетанији. Наутичком клубу „Земун”, истиче Иван Јовановић, капетан капетаније, то није сметало да им и даље омогућава да се привежу за њих, мада за формирање пристана није имао одобрење.

– Пре око месец дана утврдили смо да клуб „Земун” и власници пловила нису поштовали прописе и забранили смо им употребу. Обавестили смо и комуналну инспекцију, али они, вероватно зато што не могу свугде да стигну, нису интервенисали. Уопште нисмо изненађени што је избио пожар на таквом објекту – рекао је Јовановић.

У „Метроу на води” наводе да је њихов сплав, још недовршен, као и пристан, прошао преглед конструкције и да није намењен за госте него да је ту требало да се нађе канцеларија предузећа. Узрок пожара је, каже Јован Ранђеловић из „Метроа на води”, вероватно квар електричног осигурача. Он, међутим, тврди да се овај случај не може подвести под типичне пожаре на сплавовима, који избијају због лоших струјних инсталација, прибављених без дозволе „Електродистрибуције Београд”.

– Прикључили смо се на струју Наутичког клуба „Земун”, коју он има већ 20 година, на основу уредног уговора са ЕДБ-ом – каже Ранђеловић.

Годинама већ сведоци смо пожара који избијају на сплавовима због неисправних електроинсталација и преоптерећења мреже због крађа струје, кажу у ЕДБ-у. Сумњало се да су неисправне инсталације разлог што се недавно у пепео претворио и чувени „Блек пантерс”. Како не би поделили исту судбину, у ЕДБ-у наглашавају да би сплавови „Жабар”, „Кеопс”, „Блеј воч”, „H2O”и „Храбро срце” под хитно требало да легализују потрошњу електричне енергије, јер нису редовно пријављени „Електродистрибуцији Београд”. Они струју користе преко мерне групе која се води на име редовног потрошача М. П., показале су најновије јунске контроле радника ЕДБ-а. Ових дана „прочешљани” су сплавови-ресторани на Дунавском кеју, од три солитера до пицерије „Астерикс”, и утврђено је да су 22 локала на води корисници београдске електродистрибуције.

Како је објаснио Вукашин Бабић, шеф службе контроле ЕДБ-а, на сплавовима „Бомбардер” и „ПИМ – Стандард” д. о. о. открили су неправилности, па ће власници бити кажњени у складу са Законом о енергетици.    

– Код већине контролисаних објеката утврђене су техничке неправилности које озбиљно могу утицати на квалитет снабдевања струјом и представљати евентуалну опасност од избијања пожара. Газдама таквих пловила даћемо рок за уклањање недостатака и под којим условима то да учине, а ако то не испоштују искључићемо их – истакао је Бабић.

Са власницима сплавова још некако, каже, и излазе на крај, али да ли газде објеката који ничу на Сави, од Аде Циганлије ка Остружничком мосту, плаћају или краду струју, мало је теже утврдити, јер их контролори ЕДБ-а никада не затичу у викендицама.

– Дешава се да узимају електричну енергију којом се снабдевају јавни бунари и тако оштећују „Водовод”. Има и оних који се ипак договоре са тим комуналним предузећем па им плаћају део струје коју потроше – објаснио је Бабић.

Радници ЕДБ-а пронашли су, кажу, бројне недостатке и на унутрашњим инсталацијама сплавова, па је градској инспекцији из овог предузећа предложено да у сарадњи са противпожарном бригадом МУП-а Србије санкционишу те неправилности.

Како је нагласила Сандра Алагић, представник за медије ЕДБ-а, власници сплавова који се „на дивље” каче на струјну мрежу не угрожавају само живот особља и гостију већ и пролазника који пролазе поред трафоа са којих се снабдевају струјом.

– Постоји могућност од избијања пожара ако се на један прикључак накачи неколико сплавара. За све што се ради нелегално, не одговарамо, као и за било какав инцидент који настане на таквим објектима. Пре него што газда отвори врата локала за посетиоце, он би морао да буде технички испитан и да има атест о исправности и процену безбедности. Ако то нема, ради на сопствени ризик и мораће да одговара за сваку хаварију коју изазове – изричита је Алагићева.

Како је за наш лист недавно изјавио Миле Јовичић, командант ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, сплавови се третирају као привремени објекти.

Онај ко их поставља и користи мора да испоштује све прописе на основу закона о заштити од пожара. Ако је у питању сплав-ресторан где може да стане и хиљаде људи, онда је то озбиљнији објекат. Мора да поседује противпожарне апарате, мора да буде подобан за брзу евакуацију, да има испитану електроинсталацију, изграђене посебне преграде које спречавају ширење ватре. Битно је и да су сплавови изграђени од материјала који не горе, што код нас није случај, јер су готово сви направљени од дрвета.Кад се такав сплав запали, ту помоћи нема, јер се дрвене конструкције тешко гасе, а и постоји опасност да се ватра прошири на објекте у близини.

У случају да се сплав користи за рекреацију или становање, онда је то као и са кућом– газдама нико не може да нареди шта да раде у свом дому.

Власници сплавова сете се да предузму мере безбедности тек када инспектори пред сезону крену у обилазак. Чим контроле прођу, забораве на безбедност, каже Ненад Маринковић, власник предузећа „Ватротех”, које уводи противпожарне мере.

– Да су инспектори чешће на терену, сплавари би нас више ангажовали. Овако, да радимо само на сплавовима, одавно бисмо умрли од глади – рекао је Маринковић.

Да ће ред коначно да завлада на приобаљу Дунава и Саве наду даје и то што је Горјана Обреновић, градски секретар за инспекцијске послове, наложила да се испита безбедност сплавова на рекама и начин на који су прикључени на струју.

– То је веома битно у време летњих жега када је већа опасност од избијања пожара. Обавестили смо службу противпожарне заштите у каквом се стању налазе ти објекти. Очекујемо да ће се одборници у Скупштини града ускоро изјаснити и о одлуци о постављању пловних објеката и уколико она буде усвојена додатно ће побољшати безбедност на рекама – истакла је Обреновићева.

Д. Ј. – Б. В. – В. В.