петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.06.2009. у 23:59

Крађа струје на сплавовима – ризик од пожара

Сплав „Метроа на води”, који је у суботу увече плануо и готово потпуно изгорео, пре месец дана није прошао технички преглед и тада му је забрањена употреба. Из истог разлога није дозвољено отварање врата ни осталим пловилима укотвљеним крај њега, кажу у Лучкој капетанији. Наутичком клубу „Земун”, истиче Иван Јовановић, капетан капетаније, то није сметало да им и даље омогућава да се привежу за њих, мада за формирање пристана није имао одобрење.

– Пре око месец дана утврдили смо да клуб „Земун” и власници пловила нису поштовали прописе и забранили смо им употребу. Обавестили смо и комуналну инспекцију, али они, вероватно зато што не могу свугде да стигну, нису интервенисали. Уопште нисмо изненађени што је избио пожар на таквом објекту – рекао је Јовановић.

У „Метроу на води” наводе да је њихов сплав, још недовршен, као и пристан, прошао преглед конструкције и да није намењен за госте него да је ту требало да се нађе канцеларија предузећа. Узрок пожара је, каже Јован Ранђеловић из „Метроа на води”, вероватно квар електричног осигурача. Он, међутим, тврди да се овај случај не може подвести под типичне пожаре на сплавовима, који избијају због лоших струјних инсталација, прибављених без дозволе „Електродистрибуције Београд”.

– Прикључили смо се на струју Наутичког клуба „Земун”, коју он има већ 20 година, на основу уредног уговора са ЕДБ-ом – каже Ранђеловић.

Годинама већ сведоци смо пожара који избијају на сплавовима због неисправних електроинсталација и преоптерећења мреже због крађа струје, кажу у ЕДБ-у. Сумњало се да су неисправне инсталације разлог што се недавно у пепео претворио и чувени „Блек пантерс”. Како не би поделили исту судбину, у ЕДБ-у наглашавају да би сплавови „Жабар”, „Кеопс”, „Блеј воч”, „H2O”и „Храбро срце” под хитно требало да легализују потрошњу електричне енергије, јер нису редовно пријављени „Електродистрибуцији Београд”. Они струју користе преко мерне групе која се води на име редовног потрошача М. П., показале су најновије јунске контроле радника ЕДБ-а. Ових дана „прочешљани” су сплавови-ресторани на Дунавском кеју, од три солитера до пицерије „Астерикс”, и утврђено је да су 22 локала на води корисници београдске електродистрибуције.

Како је објаснио Вукашин Бабић, шеф службе контроле ЕДБ-а, на сплавовима „Бомбардер” и „ПИМ – Стандард” д. о. о. открили су неправилности, па ће власници бити кажњени у складу са Законом о енергетици.    

– Код већине контролисаних објеката утврђене су техничке неправилности које озбиљно могу утицати на квалитет снабдевања струјом и представљати евентуалну опасност од избијања пожара. Газдама таквих пловила даћемо рок за уклањање недостатака и под којим условима то да учине, а ако то не испоштују искључићемо их – истакао је Бабић.

Са власницима сплавова још некако, каже, и излазе на крај, али да ли газде објеката који ничу на Сави, од Аде Циганлије ка Остружничком мосту, плаћају или краду струју, мало је теже утврдити, јер их контролори ЕДБ-а никада не затичу у викендицама.

– Дешава се да узимају електричну енергију којом се снабдевају јавни бунари и тако оштећују „Водовод”. Има и оних који се ипак договоре са тим комуналним предузећем па им плаћају део струје коју потроше – објаснио је Бабић.

Радници ЕДБ-а пронашли су, кажу, бројне недостатке и на унутрашњим инсталацијама сплавова, па је градској инспекцији из овог предузећа предложено да у сарадњи са противпожарном бригадом МУП-а Србије санкционишу те неправилности.

Како је нагласила Сандра Алагић, представник за медије ЕДБ-а, власници сплавова који се „на дивље” каче на струјну мрежу не угрожавају само живот особља и гостију већ и пролазника који пролазе поред трафоа са којих се снабдевају струјом.

– Постоји могућност од избијања пожара ако се на један прикључак накачи неколико сплавара. За све што се ради нелегално, не одговарамо, као и за било какав инцидент који настане на таквим објектима. Пре него што газда отвори врата локала за посетиоце, он би морао да буде технички испитан и да има атест о исправности и процену безбедности. Ако то нема, ради на сопствени ризик и мораће да одговара за сваку хаварију коју изазове – изричита је Алагићева.

Како је за наш лист недавно изјавио Миле Јовичић, командант ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, сплавови се третирају као привремени објекти.

Онај ко их поставља и користи мора да испоштује све прописе на основу закона о заштити од пожара. Ако је у питању сплав-ресторан где може да стане и хиљаде људи, онда је то озбиљнији објекат. Мора да поседује противпожарне апарате, мора да буде подобан за брзу евакуацију, да има испитану електроинсталацију, изграђене посебне преграде које спречавају ширење ватре. Битно је и да су сплавови изграђени од материјала који не горе, што код нас није случај, јер су готово сви направљени од дрвета.Кад се такав сплав запали, ту помоћи нема, јер се дрвене конструкције тешко гасе, а и постоји опасност да се ватра прошири на објекте у близини.

У случају да се сплав користи за рекреацију или становање, онда је то као и са кућом– газдама нико не може да нареди шта да раде у свом дому.

Власници сплавова сете се да предузму мере безбедности тек када инспектори пред сезону крену у обилазак. Чим контроле прођу, забораве на безбедност, каже Ненад Маринковић, власник предузећа „Ватротех”, које уводи противпожарне мере.

– Да су инспектори чешће на терену, сплавари би нас више ангажовали. Овако, да радимо само на сплавовима, одавно бисмо умрли од глади – рекао је Маринковић.

Да ће ред коначно да завлада на приобаљу Дунава и Саве наду даје и то што је Горјана Обреновић, градски секретар за инспекцијске послове, наложила да се испита безбедност сплавова на рекама и начин на који су прикључени на струју.

– То је веома битно у време летњих жега када је већа опасност од избијања пожара. Обавестили смо службу противпожарне заштите у каквом се стању налазе ти објекти. Очекујемо да ће се одборници у Скупштини града ускоро изјаснити и о одлуци о постављању пловних објеката и уколико она буде усвојена додатно ће побољшати безбедност на рекама – истакла је Обреновићева.

Д. Ј. – Б. В. – В. В.

Коментари3
12f69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mari .
Nije samo "krađa" na splavovima,pre 25 godina moji sa ostalim komšijama sproveli struju privatno od glavnog puta do kuča...veliki troškovi....a sada svi se priključuju na našu investiciju...Već smo se žalili,jer od 11 kuća ,36 su sada na isoj mreži...I niko nas ne štiti....Živela Srbija
dejan
krajnje je vreme da pocnete da kontrolisete otpadne vode koje ispustaju splavovi,svaki objrkat mora da ima sanitarni tank.
Srboljub Savic
Dokle sa licemerjem? Splavovi-restorani, klubovi ili namenjeni bilo kakvom obliku stanovanja, nisu plovni objekti. Za njih moraju vladati i strozi propisi, jer je i rizik - ugrozavanje bezbednosti veci. Ovi objekti moraju biti i obavezno osigurani. Kao ni kuce, ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu bez prikljucka elektricne energije i strujomera. Ponovljene price o "nemogucnosti" inspekcija su samo prikrivanje korupcije, sa potencijalno teskim posledicama. Nazalost, u Beogradu (i Srbiji) se jos uvek ne shvata sta su to urbanisticki planovi, propisi o gradnji, nadzoru, do izdavanja upotrebne dozvole i registracije. Kao sto se u civilizovanim zemljama ne moze graditi protiv urbanistickih planova, uslova, nadzora objekat -kuca, fabrika, tako ni "splavovi" (kao ni prikolice- pokretne kuce) nisu izuzeti. Iako volim splavove-restorane ili kucice za letnji odmor, ne mislim da njihovo postavljanje, treba da bude besplatno ili gradnja bez nadzora a upotreba bez dozvole. Reke, jezera (kao i mora) su javna dobra, koja se ne mogu privatizovati. Priobalja reka su takodje javna dobra i ne mogu se olako "poklanjati" pojedincima. Verujem da bi mnogo vise gradjana zelelo svoju kucicu na obalama Save, ..., kad bi samo mogli da dobiju mesto. Zato "ubacivanje" pojmova - plovila, pristani, ... ne sluzi nicemu drugom, do stvaranju "dimnih zavesa". Kako drugi u svetu to rade, nuije tesko saznati. Florida ima brojne gradve i naselja sa splavovima-kucama, restoranima ili kancelarijskim prostorom, na primer. Ono sto se tamo ne moze naci, je divljanje, poput naseg. Kako se to resava, kako izgleda, danas se ne mora ni putovati. Internet ( i bezbroj filmova) je pod rukom. S postovanjem, S. Savic

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља