петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Сахрањена Оља Ивањицки

субота, 27.06.2009. у 22:00
Са сахране Оље Ивањицки на београдском Новом гробљу Фото Б. Педовић

Сликарка Оља Иваљици сахрањена је јуче у Алеји великана, на београдском Новом гробљу у присуству многобројних поштовалаца њеног дела, пријатеља и колега.

После опела које је служио епископ хвостански Атанасије, од велике сликарке опростили су се Драган Ђилас, градоначелник Београда, и Манојло Вукотић, директор и главни уредник компаније „Новости”.

Епископ Атанасије је казао да Београд, Србија и човечанство губе великог ствараоца, али и да ће уметност Оље Ивањицки наставити да делује у корист лепоте и доброте који су неопходни овом свету. Он је нагласио да је Ивањицки својим доброчинитељством и стваралачким односом према животу обезбедила себи трајање.

Градоначелник Драган Ђилас је истакао да је Ивањицки повезивала и Србију са човечанством.

– Оља Иваљицки била је велика жена која је сву своју енергију давала свету и надахњивала многе. Свим срцем је чувала је свој дом, Косанчићев венац, гледајући реку Саву маштала о мостовима. Жао ми је што наше договоре о претварању простора на Косанчићевом венцу у легат нисмо завршили, али њена визија овог места остаје нама у аманет да то реализујемо. Велико јој хвала за све – рекао је Ђилас.

Поруком да је „мало рећи хвала и немогуће рећи збогом жени, која није само стварала уметност, већ је и сама била уметност” од Ивањицки се опростио Вукотић, директор Компаније „Новости”. Он је подсетио

да је Оља Ивањицки једном приликом рекла, да би била срећна када би неко за петсто година у знак сећања на њено име запалио свећу, као што је она то чинила за њене узоре у сликарству.

И Панчевци су се опростили од Оље Иваљицки приказивањем филма „Оља” Милана Шарца у Арт клубу.

Н. К.

-----------------------------------------------------------

Предлог за подизање споменика Ољи Ивањицки

Из Алексинца, од иницијативног одбора на чијем је челу стоматолог др Душан Остојић, покренута је иницијатива за подизање споменика Ољи Ивањицки. Одбор предлаже да споменик буде постављен поред познате руске цркве Св. Тројице, подигнуте у част руског добровољца, официра, Николаја Николајевича Рајевског у Горњем Адровцу, поред Ниша. Рајевски је, иначе, погинуо у време ослобођења ових крајева од Турака. Ова црква је још позната и као Црква Вронског, по истоименом лику у делу „Ана Карењина” Лава Толстоја, јер је, наводно, Рајевски послужио као инспирација Толстоју за лик Вронског. Плац, где би споменик био постављен, налази се непосредно поред саме цркве и величине је два ара, а представља поклон др Душана Остојића. Одбор је имао, несумњиво, у виду чињеницу да је Оља потомак руских емиграната, а познато је да је руска емиграција дала непроцењив допринос српској култури.

Истовремено, Фонд Рибникар -„Политика” саопштио да покреће иницијативу да се уметници посмртно додели француски орден Легије части. Својим делима и читавим својим животом Ивањицки је дала огроман допринос сликарству нашег времена, пише у саопштењу Фонда, који зато и покреће иницијативу, у уверењу да српска и француска култура треба и на овај начин да се одуже великој сликарки.

Б. Л.


Коментари3
88102
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

de silencio
...i zato je od kulturnih,civilizovanih petooktobaraca i profesionalnih evropejaca isterana iz muzeja na ušću.bez obzira na to gde je oljina umetnost u svetlu savremenosti,činjenica je da se kulturno i ekonomsko siromaštvo jedne zajednice otkriva i prepoznaje u neracionalnom arčenju,rasipanju i bacanju.velike kulture ne bacaju ništa!one beleže,zapisuju,prikupljaju,rade!to se zove higijena i politika brige.najzad,to se odavno zove i ekologija.zar je srpska kultura toliko velika,bogata i raznovrsna da se tako oholo odriče svih izvanpartijskih stvaralaca?srazmerno tome je toliko mali,nedostojanstven i neotmen(da ne kažemo-primitivan) srpski čovek koji zasedne na vlast da uvek radi isto:počinje čistkom,počinje iz početka kao da sve od njega počinje i sve se sa nim završava.odmah se zatarabi visokim betonskim zidom i,onda,u krugu 'familije'-raspodeljuje i trguje.i sve to još naziva-otvoreno društvo.nije-nego.da li je upravo taj jezik i praksa srpske 'kreativne klase'mesto na kome počinje,širi se,sa koga se potvrđuje i ponavlja- kasaba?jeste.a šta ti'privremeni'ljudi koji šire kasabu dobijaju zauzvrat?dobijaju još veću društvenu moć i uticaj na formiranje socijusa.zaključak je da ova kulturna zajednica jede namerno samu sebe i onda kada je niko drugi ne jede.verovatno je u pitanju neka specifična genetika balkana,neki balkanski mazohizam, urođena neotmenost i karakteristika primitivnih društava koja su-rasipna.nema drugih razjašnjenja za namerni nehat prema ljudima-stvaraocima na ovim prostorima.još je olja ivanjicki dobro i prošla zahvaljujući svom otvorenom radu na marketingu jer je bila takva ličnost koju su mediji voleli,ali prilika je da se u ovom ključu setimo velike vide jocić,ljubomira micića,matije vukovića...i mnogih drugih koji i sada rade na obodima jer su izgnani od mentaliteta,jezika i prakse palanke.
Јован Качаки
"...чињеницу да је Оља потомак руских емиграната, а познато је да је руска емиграција дала непроцењив допринос српској култури..." Оља Ивањицки није потомак "руских емиграната". Она је потомак руских избеглица! Емигранти емигрирају - тј. напуштају своју земљу својом вољом и одлазе тамо куда желе. Ољини (и моји) преци су били избеглице, а не емигранти. Они су бежали, остављајући све иза себе, како би спасли голе животе од бољшевичке немани. Иначе, тачно је да су РУСКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ ДАЛЕ непроцењив допринос српској култури. Ово може изгледати као цепидлачење и формализам - али не заборавите, у форми се често крије суштина.
Dorćolka
Izgubismo još jedan simbol Beograda. Hvala Olji na svemu, na njenoj umetnosti, na hrabrosti u rušenju konvencija u ime svih generacija žena kojima je utrla put. Njena duša se već zaigrala s anđelima i osmehuje se na nas onim svojim prelepim osmehom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља