субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Канализација не може да „прогута” кишницу

среда, 01.07.2009. у 23:59
Последњих дана на улицама главног града Фото Б. Педовић

Канализациони систем града не може да „прогута” онолико воде колико у једном моменту може да се обруши на коловозе широм престонице. То је један од разлога због којих су бројне саобраћајнице у последњих неколико дана биле под водом. Други фактор, према речима Јована Деспотовића, професора на Грађевинском факултету, који утиче на плављење је неконтролисана урбанизацију у градском језгру.

– Такозвана пломбна градња која цвета последње две деценије претварајући зелене површине, дворишта и плацеве са уџерицама у вишеспратнице спроводи се без анализе утицаја на инфраструктурне системе попут водовода, канализације за употребљене воде и система за каналисање кишнице. Таква градња превазилази капацитете главних колектора градске канализације – објашњава Деспотовић.

Бетонирањем и асфалтирањем зелених површина долази до претварања пропусних површина у непропусне за кишу што знатно повећава укупну количину воде коју канализација треба да прихвати.

Сви хидротехнички системи у граду направљени су за одређену количину воде, каже Светозар Љубинковић, директора сектора електромашинских постројења „Водовода и канализације”.

– Најкритичније тачке у граду, слив ниске дунавске зоне којим је обухваћен део Дорћола испод Улице цара Душана све до Дунава, немају кишну канализацију, тако да на тим локацијама често долази до поплава – објашњава Љубинковић.

Без кишне канализације су, напомињу стручњаци ове комуналне куће, и делови Дедиња, Калуђерице и Бановог брда.

Огромна количина кишне воде остаје на улицама и због малобројних сливника распоређених пре пола века, деформисаних коловоза који спречавају сливање али и због шута и грађевинског материјала који на коловозима остаје. Професор Деспотовић објашњава да улице нису пројектоване за проношење великих количина воде и зато се дешавају одрони асфалта, ивичњака па чак и делова зграда. Све то доприноси запушавању сливника, формирању малих препрека на друмовима и кочи отицање кишних вода ка канализационом систему.

Решетке су предвиђене, како напомињу у „Водоводу”, да приме највише седам литара воде у секунди, што је мало у односу на количину падавина, тачније 27 литара воде у секунди која се ових дана сручила на Београд. Будући да на појединим деловима коловоза ових „пријемника” кишнице нема, поставља се питање куда бујица може даље да отече.

Спречавање поплава у централним градским зонама могуће је једино, каже Деспотовић, ако се изгради низ ретензија (привремена језера у која отиче вишак кишнице) на сливовима Кумодрашког и Бањичког потока, на сливу Топчидерске реке...

– У Београду још има начина да се обилне и све чешће кише боље каналишу, уз „жртвовање” одређених терена у градском језгру или на ободима појединих потока и колектора и њихово претварање у ретензије за спречавање поплава у најнижим деловима града – сматра Деспотовић.

Главни град располаже са 36 канализационих црпних постројења од којих су 13 кишне станице. Оне служе за сакупљање атмосферске воде са саобраћајница, а неке од њих налазе се код Мостарске петље, топчидерског и чукаричког подвожњака.

Многа насеља у престоници још су без канализације, а њихови становници привремено су се снашли изградњом септичких јама. Међутим, после већих падавина ово решење постаје нови проблем, јер се фекалне воде изливају на улице. Планови развоја београдске канализације постоје, али кад ће она стићи до сваког дворишта у Кумодражу, Сурчину, Малом Мокром Лугу, Батајници, Крњачи, Алтини и деловима централних општина зависи од финансијских средстава.

-----------------------------------------------------------

Свашта се складишти у колекторима

Капацитет канализационих постројења је недовољан, што потврђује и чињеница да је канализациони систем у престоници стар између 20 и 50 година. Истовремено се из свих колектора, чија дужина у граду сеже до 200 километара, годишње извади око 10.000 кубних метара разноразног материјала. Често се у канализационим цевима могу пронаћи веш-машине, карбуратори, разне животиње и којекакав отпад. Осим тога, неки потрошачи нелегално празне септичке јаме у постојеће колекторе, а дешава се и да приватници који чисте септичке јаме у деловима града који нису каналисани испуштају тај отпад право у канализацију.

М. Бракочевић – Д. Мучибабић


Коментари3
b9dff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nostradamus
A sto gradske sluzbe ne rade svoj posao? Vodu nam naplacuju kao da imamo bazene po kucama, a u kolektore i kanalizaciju ne zalaze, da se ne uprljaju. Za ovo treba odmah smene nadleznih, za nauk.
Danijela Hrebljanović
U Srbiji je potpuno ozvaničeno bezakonje, u mom delu grada (Hadzi Popovac) poslednjih deset godina srušene su straćare, podignute nove zgrade, zbog uskih ulica mogu a pijem kafu s komšijom,iz susedne ulice. U mojoj zgradi legalizovana je bespravna gradnja, koju je prevarom realizovala grupa stanara tzv. starih vlasnika.U blagoslov podmićenih inspektora opštine Palilula. Opšte stanje naše svesti svodi se na trenutan interes, a šta će biti s našom decom... ne zna se... o našim životima nema potrebe ni pisati...
Прозивка
Шта ће на то рећи наш Градоначелник?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља