петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:38
Пером и камером

Благо у недрима Хисара

На брду недалеко од центра Лесковца у континуитету су се налазила насеља из неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, из римског, византијског и турског периода, а ту је откривен и најстарији центар црне металургије у Европи
субота, 04.07.2009. у 22:00
Др Милорад Стојић

После безмало једне деценије археолошких истраживања на платоу и падинама лесковачког брда Хисар, др Милорад Стојић, руководилац екипе Археолошког института у Београду, убеђен је да ниједан град у Србији нема на једном месту, у свом центру, овако добро документовану прошлост и то у тако репрезентативном облику. Штавише, процењује да овај локалитет од прворазредног значаја – на коме су се у континуитету налазила насеља из неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, затим из римског и византијског периода, као и из српског средњег века и турског периода – доноси више и лепше археолошке грађе од свих праисторијских локалитета заједно који се тренутно истражују на тлу Србије.

Истраживања су усредсређена на површини од 24 хектара (од укупно 130, колико износи површина локалитета Хисар), где је била предвиђена изградња етноархеолошког парка. До сада је истражено свега 15 ари, али је и са тако мале површине документован целокупан развој једне културе, која је, према првом пронађеном локалитету на Косову, названа „брњичка”. Археолошка ископавања на Хисару трају непрекидно од 1999, а нарочито су интензивирана 2002. године, кад је пронађена она већ чувена гвоздена игла која је била увод у проналажење читавог центра црне металургије.

Дворска тапија

У слоју дебелом преко два метра имамо репрезентативну културну стратиграфију – сукцесивно наталожене остатке у слојевима, почевши од неолита до турског периода. На овом локалитету постоји све што доказује постојање центра црне металургије: руда гвожђа, млинови за њено ситњење, такозване погаче, односно аморфно гвожђе тешко више килограма, пећи, дуваљке, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре, неколико гвоздених предмета који су ту произведени... Нигде у Европи не постоји ништа слично, има неколико гвоздених предмета, али не и доказа о локалној производњи гвожђа. Установили смо да је тај центар био активан између 1350. и 1100. године пре нове ере, што га чини најстаријим центром црне металургије у Европи – објашњава др Стојић.

Историчар археометалургије Радомир Плајнер, вели др Стојић, највећи ауторитет на свету за историју металургије гвожђа, изричито каже да се о хетитској црној металургији, која је доскора сматрана најстаријом на свету, зна искључиво према архиву у Богаскеју, некадашњој престоници Хетита у Малој Азији. Ту се помињу гвожђе, поклони у гвожђу, оно се назива краљевским металом, јер је ексклузивно право на производњу и дистрибуцију имао краљевски двор. Занимљиво је да Хомер назива гвожђе металом скупљим од злата, што је оно у тим временима и било, с обзиром на његову реткост и тежину добијања. Карактеристично је да је металургија гвожђа од најранијих времена, све до позног средњег века, увек била у склопу двора једне земље, јер се гвожђе сматрало најважнијом стратешком сировином.

Уместо археолошког парка – депонија

Сваке године наилазили смо на нове доказе о металургији гвожђа. Рецимо, пре две године нашли смо заједно бронзане и гвоздене предмете са почетка 12. века пре нове ере. Постоје сви докази о најстаријем центру металургије гвожђа у Европи, и несумњиво једном од најстаријих у свету. Тиме је потврђена и легенда да су Дорци дошли са севера и да су пут прокрчили гвозденим оружјем. Иначе, потпуно се поклапа време дорске сеобе, која је из основа променила етничку и културну слику на југу Балканског полуострва, са покретима популације која је у 13. и 12. веку п. н. е. насељавала басен Јужне Мораве и још неке регије на централном Балкану – објашњава наш саговорник.

(/slika2)Стотине нађених посуда и других предмета на овом локалитету сведоче о континуитету насељавања и култура.

– Ту имамо трагове Келта, затим бедеме римског утврђења, а пријатно су нас изненадили остаци архитектонских објеката украшених фрескама и индиције о постојању мозаика. Изванредан налаз је плочица од слоноваче са натписом „redeta” (што на латинском значи уздарје) с краја трећег или почетка четвртог века. У византијском периоду, такође у оквирима утврђења, налазило се занатско-металуршко средиште.

На овом локалитету нашли смо најлепшу до сада познату археолошку грађу из 12. века у Србији, која је вероватно припадала периоду Стефана Немање кад је он своју државу проширио на басен Јужне Мораве, односно на Дубочицу. У оквиру једне целине пронашли смо више целих посуда и најлепше примерке средњовековног стакла украшеног у вишебојној техници, као и остатке насеља из око 1.400. године, између осталог и сребрни новац Стефана Лазаревића, пре него што је постао деспот – говори искусни археолог.

Др Стојић не зна прави разлог зашто се стало са преуређењем Хисара у Етноархеолошки парк. Локалитет у средишту града потпуно је неуређен, каже, то је практично дивља депонија, место бесправне градње и стециште најтежих наркомана. „Лепо смо кренули, међутим, наши сарадници на пројекту из Лесковца престали су да показују интересовање”, примећује др Стојић, али додаје да је извесно да се то питање мора поновно покренути.

Рада Таминџић

------------------------------------------------

Туровићева игла

Изванредно откриће са овог локалитета је игла од нерђајућег гвожђа, израђена без најмање шупљине, из 14. века пре нове ере, пронађена 2002. године. Тај предмет, дугачак 64,5 центиметара, спада у технолошко чудо, јер чак и у савременим условима није могуће произвести гвожђе такве чистоће. Иглу је случајно пронашао археолог аматер Шћепан Туровић, према коме је и названа Туровићева игла.

-----------------------------------------------------

Континуитет, али једва

За две недеље ископавања прошле године добили смо новац тек у новембру, али смо ипак одржали континуитет истраживања. За тако кратко време пронашли смо остатке једне византијске куће од тврдог материјала, а унутра и један диван култни предмет који је тренутно на конзервацији, као и једну бронзану вагу, уз обиље друге археолошке грађе – каже др Стојић.


Коментари0
ec16d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља