Познато је да у Србији има добрих и лоших момака. Овај аспект Србије подсећа на Лелуша. Добри момци су, наравно, Албанци, а зли су Срби. Међу злим Србима има и оних који су нешто мање зли од других, то су они који су се раније супротстављали Слободану Милошевићу и који су данас за улазак Србије у НАТО.Наиме, то је некада била прва ствар коју кажу када дођу на неку београдску, париску, или њујоршку вечеру: „ Добро вече, ја сам против Милошевића”. Како ствари сада иду тај оригинални начин представљања можда ће гласити: „Добро вече, ја сам за НАТО”.
Наш велики проблем у Европи јесте што је Лотреамон мртав. А и надреалисти. Јер вероватно смо на прагу најзначајније спољнополитичке дебате коју је ова земља водила још од распада СФРЈ. Ако дебате око уласка, или неуласка, у НАТО уопште и буде. Јер неки сматрају да о томе народ нема шта да каже, пошто је народ у том погледу необразован и необавештен. Па све треба да се одлучи у парламенту. Где седе све сами експерти за НАТО, будуће и прошле ратове. Јер прогнозе су врло суморне, неки кажу да ће још бити турбуленција на Балкану и да зато и морамо под хитно у НАТО. Може бити, али наши нас лидери уверавају да ћемо све наше проблеме решавати искључиво на миран и дипломатски начин и да наши синови више никада неће ићи у ратове. Управо зато, да би што пре ушли у НАТО, да нас онда овакве какви смо данас има ко и да штити, да би свим грађанима Србије улазак у НАТО постао и права национална фиксација предлажем неке хитне мере. Јер овако појединачним наступима наших политичара на отвореним и затвореним столовима и конференцијама нема шансе да по војним питањима необразован и необавештен народ у Србији подржи улазак земље у НАТО.
Зато да не бисмо изгубили сваку наду прво се морамо поштено помирити са свим народима и земљама у региону. Затим морамо унапредити законе о страним инвестицијама, односно потпуно пригрлити западњачки приступ бизнису и то адекватно медијски и третирати. А не да на нашој телевизији неки опасни типови, који су противзаконито вадили шљунак из Саве и Дунава, добију ударно место са све сликама из свих профила, а интелектуалци што погасише српске банке и уведоше оне стране немају ни минутажу, ни сличице. На ТВ.
Па ипак, грађани Србије, не губимо наду. Једна наша приватна ТВ станица већ је најавила да ће послати милион разгледница у Вашингтон и Брисел са молбом да нас под хитно позову и приме у НАТО. Предлажем, да се такве разгледнице продају путем штампе, сваке новине би их могле упаковати као специјални додатак или преко киоска по симболичној цени од пет динара и да се онда шаљу тој приватној ТВ станици која је дошла на ту генијалну идеју. Онда сваке недеље, та телевизија организује наградно извлачење НАТО разгледница. Добро познати политичар, или позната глумица, предлажем Северину, јер Хрвати су већ ушли у НАТО, дакле водитељ наградног извлачења стоји на специјалном подијуму, на светлећем петоугаонику са флуоресцентним НАТО знаком, извлачи разгледнице које доносе велике паре, али и друге награде: летовање на Карибима, рецимо седам дана Гвантанама, „ол инклузив”. Са авио-картама, чартер лет, компанија „ЦИА ервејз”. Наградно извлачење разгледница да траје најмање годину дана, с тиме да се уочи првог већег самита НАТО-а главна награда повећа на рецимо 100.000 евра. Ако телевизијска кампања не успе, никад не знаш Србе и Српкиње, постоје и други начини да Србија под хитно уђе у НАТО.
На пример, можемо да позовемо све српске видовњаке, и мушке и женске, у Србији и изван Србије да сву своју енергију усмере како би се наше границе помериле ближе Атлантику. Претходно да усмере мало енергију да се граница, за почетак, врати барем на Проклетије. Јер заједничка и усмерена енергија неколико хиљада јавних и илегалних српских видовњака могла би да доведе и до успеха. Пре него што тај успех постигну политичари. Треба у свему томе користити и добра искуства наших комшија у Хрватској. Наиме, они су један плави загребачки трамвај искитили НАТО ознакама и паролама и тај је трамвај годину дана крстарио улицама Загреба. Могли бисмо то покушати и у Београду. Истина, постоји ризик да нико неће да вози тај трамвај, или да се као путник у њему и вози. Ту је и опасност да неко, не дај боже, разбије трамвај. А онда брука да смо вандали. Постоје и за то решења. Возача трамваја пребацити на фондове НАТО-а у Бриселу, зашто он не би добијао оно што други већ добијају? Грађанима рећи да је вожња у трамвају бесплатна као уосталом и чланство у НАТО-у. То би био најбољи доказ и мамац да се грађани одлуче за улазак у алијансу. А ако неко разбије трамвај? Послаће ови из НАТО-а одмах нови.
Тако уједно решавамо и проблем лаког градског метроа.