субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59

Стабло Талијана чува корене

субота, 04.07.2009. у 22:00
Четврти сусрет Талијана у Азањи (Фото Добривоје Урошевић)

Грчац, Азања, Влашки До – Само у једном дану 1940. године у Азањи је било 25 свадби, а ове године – само два венчања. Млади се окрећу животу у граду, губе се праве вредности, куће празне... Има доста неожењених момака, деца се не рађају. А ми смо на рубу Београда, замислите шта је даље, када се крене ка југу...

Овако приповедају доктор Миодраг и матичар Жарко, обојица Талијан, који су истражујући порекло свог презимена, иначе једног од ретких које се у овим крајевима не завршава на „ић”, постали и неслужбени хроничари Азање, која је од 1887. па до 1949. године, када је подељена на три дела, службено имала статус највећег, а по некима и најбогатијег српског села.

У Грчцу, српском Мисисипију, како га називају, седимо са некадашњим лекаром и директором за план и развој Клиничног центра Србије, његовом супругом Споменком, такође лекаром, и старијом кћерком Снежаном која се бави органском производњом меса и млечних производа. Овај необични доктор, који уместо антибиотика користи хомеопатске препарате млађе кћерке Светлане, пензионерске дане проводи чувајући козе, припремајући књиге о белој куги у Србији, о пореклу свих 176 презимена овог краја и историји Азање и већ пету годину заредом организује и Сабор Талијана, локалну светковину која превазилази границе Европе, Аустралије и Канаде. Јер обично прве суботе у августу Азања постане место окупљања свих Талијана из света, а има их негде стотинак породица или око 400 душа...

„Трудимо се да окупимо децу, унуке, организујемо неке старе игре, вожњу фијакером, а основна тематика нам је поштовање традиције и предака и, наравно, борба против беле куге. Јер судбина је нашег народа да више умире него што се рађа”, каже доктор показујући нам повељу Талијана која је усвојена на првом сабору пре пет година и у којој пише да сваки честит Талијан мора да буде особа за углед, поштен, да поштује породицу, претке и обичаје, да поштује и пази жену...

Место окупљања је Талијански бунар у Азањи, који је на наки начин симбол огњишта и део породичне традиције. На месту старог, докторов син Мирко, архитекта, пројектовао је нови, који је у недавној саобраћајној незгоди срушен и сад чека обнављање. Док покушава да на свеже окречен трансформатор окачи огроман пано на којем је представљен корен породичног стабла са илустрацијом пушке „талијанке” по којој су добили презиме, Миодрагу помажу Микан, Драги, Тома и Кристина Талијан.

„Ми смо једна од ретких породица која се окупља овако масовно барем једном годишње и лепо је што се то организује”, каже нам Кристина која ће после овогодишњег сабора напунити 14 година. Интересује је новинарство, вероватно ће уписати гимназију. На сабору је задужена за рецитовање.

У Жарковој кући примећујемо породично стабло које је овај матичар урадио, са више од 500 имена потомака или „све што се родило после Новака Талијана 1798. године”. „Уместо да”, каже, „седим и чекам плату сваког првог у месецу, посветио сам се чувању прошлости. Штета је да неко све то не скупи на једно место, кад су ми већ доступне све књиге.” Показује нам више од 200 пуних фасцикли докумената и фотографија о свадбама у овом крају (најстарија је из 1884. године), култури, цркви, људским губицима у балканским и Првом светском рату... Каже да је некада на његовој визиткарти писало „најбољи матичар у највећем селу у Србији”, али више не, многи се разводе, нико се не венчава... За целу прошлу јесен овде је само једна девојка обукла бело...

„У Азањи је 1960. године у школи било 1.200 ђака, а сад једва 400, све са избеглим и прогнанима. А 1939. године овде је било 13.000 становника, а данас мање од 5.000”, надовезује се др Миодраг на ову причу, показујући нам прецизне податке о рођеним и умрлим које већ годинама сакупља за свих 17 села овог краја и Смедеревску Паланку.

Он је провео сате и сате у Историјском архиву у Карнегијевој и Музеју Патријаршије Српске православне цркве, листајући тефтере од 1823. године наовамо. Истражујући корене сопственог породичног стабла, ушао је у готово сваку кућу у Азањи, успут састављајући порекла презимена и осталих становника, чак и Рома за које је карактеристично да се често селе...

„Жао ми је што многи који су ми причали нису дочекали објављивање књиге. Наш народ је одувек био лењ да запише, обично су све приче памтили најстарији у фамилији. Све ове податке које сам пронашао су из турских и аустроугарских књига”, прича др Миодраг, који признаје да се упркос технолошком напретку и даље ослања на руку и писаћу машину:

„Ако је дрво фамилија, ово су корени... Ваљда ће неко то једног дана објавити. Срамота је што данас имате младе који не знају ни како им се деда звао. А гре’ота је да се то заборави...”

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------------

Презиме по Италијану са млетачком пушком

Питамо др Миодрага Талијана колико је мит, а колико стварност породична легенда о пореклу овог презимена необичног за ове крајеве. Иначе, прича каже да су први Азањци често пљачкали Турке који су носили харач од Београда до Цариграда. У тим нападима најважније је било убити оног који је водио караван. Једину пушку у то време имао је скелеџија, Италијан, који је командовао ковинском скелом којом су се превозиле и продавале свиње Аустроугарској. Кажу да та пушка млетачке израде никада није заказала. Предак Талијана – Добривоје, намамио је скелеџију да буде слуга код њега, са пушком, користећи га за препад на Турке. Када је овај Италијан погинуо, предак наших саговорника је заузео место за које је наставила да се даје команда „’талијан, место!”. Надимак је, тако, надјачао име.

„Дуго сам био резервисан према легенди о пушци коју је поседовао наш предак, али сам после година и година истраживања породичног порекла успео да је пронађем и фотографишем. Остала је само цев која је касније продата”, са жаљењем прича др Миодраг Талијан.


Коментари0
09e87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља