петак, 26.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:05

У Беч по рецепт за воду

недеља, 05.07.2009. у 22:00
Никола Марјановић

Нисам против приватизације, али српски водовод треба задржати у јавном власништву, а проблеме са којима се суочавају та предузећа решавати економском ценом воде, стручним а не партијским менаџментом и јаким регулаторним телима.

Др Никола Марјановић, грађевинац, стручњак за водопривреду, бивши директор Републичке дирекције за воде и садашњи први човек „Србијавода”, нема дилеме: „Ниједан, ни производни ни дистрибутивни, део водовода не би смео да се приватизује и препусти приватном, а нарочито не страном оператеру”.

– Ако је нешто добро у овом нашем транзиционом заостајању јесте што имамо на кога да се угледамо: да се не опечемо као Будимпешта и Букурешт и да преузмемо решења која су се показала добрим, попут бечког. Водовод је тамо јавно власништво, цена воде је економска, њоме се покривају текући трошкови и проширена репродукција, утврђене су плате, па се вишак не прелива ни на рачуне радника ни менаџера него се усмерава у буџет или у хуманитарне сврхе… Тако радећи, и Швеђани су свој систем довели до савршенства, па сада могу и да обарају цену воде. Ни Французи, који су „улазили” у водовод других земаља, свој нису поверили приватним оператерима – објашњава Марјановић, реагујући на серију текстова у „Политици” о приватизацији комуналних предузећа.

Свима који успешно послују и задовољавају потребе својих грађана, каже, заједничка је економска цена воде.

– За разлику од њих, Србија пије најјефтинију воду у Европи. Грађани овде кубик у просеку плаћају 30 центи док је цена у окружењу најмање 1,2 евра.

Та цена би се и код нас, напомиње Марјановић, уклопила у препоруке Европске комисије да издатак за воду не би требало да премаши четири одсто кућног буџета.

– Када би се увела економска цена, не бисмо водом из водовода заливали баште и њиве, трошило би се мање, био би мањи и утрошак хемикалија и енергије, а било би и новца за санирање дотрајалих цеви, што би додатно смањило утрошак воде и губитак на мрежи који је сада од 30 до 80 одсто. Тако би се за неколико година санирала и економска ситуација у овим системима – објашњава Марјановић.

Како каже, немачка фирма „Берлин Васер” уз финансијску подршку, односно донацију KfW недавно је завршила анализу четири велика водовода – београдског, нишког, новосадског и крагујевачког. Студија доноси и препоруке – како одредити економску цену воде, како ова предузећа реорганизовати, оптималан број запослених.

– Када би се следила та упутства и кад би постојала регулаторна агенција, не би било ни проблема са монополом – указује Марјановић.

У Србији, каже, бар шест водовода има све услове да обавља ту делатност.

– Уз лиценцу регулаторне агенције, они би могли да постану регионални оператери, да обављају ту делатност и у оним местима која немају ни кадровског ни финансијског потенцијала за то. Зашто водовод из Ниша не би био оператер за, рецимо, Лебане.

А страни капитал је, више него за друга комунална предузећа, заинтересован баш за водовод?

– Ниједан страни оператер није дошао да се интересује за пречишћавање отпадних вода, сви су заинтересовани за питку воду, за улазак у системе у које смо улагали и до 115 година и за које и ми имамо стручне људе. Ако неко хоће да инвестира нека изволи – нека уложи новац у постројења за пречишћавање отпадне воде, нека кроз БОТ аранжман то изгради, 20–30 година користи, убира профит и онда преда граду – закључује Марјановић.

В. Јеличић


Коментари15
31af3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

borko gemaljevic
Slazem sa misljenjem gospodina Marjanovica o osnivanju regulatorne agencije koja ce kontrolisati monopol....
Mudrac
Pametan covek taj Marjanovic. I ja se pitam kako to svi hoce da ulazu u pijucu vodu a niko u preciscavanje? odgovor je jednostavan: Ako se privatizuje, cene ce neprestano rasti a bez vode se ne moze...s druge strane bez preciscavanja otpadnih voda moze, nije pozeljno ali moze.
Karlo Pijaca voda!
Procitaosam clanak gospodina Dr.Mitrovica kao dosada prispele komentare "U Bec po recept za vodu"tematika sa kojim se clanak bavi je previse kompleksna da bi se mogla na tako pojednostavljen nacin o njoj govoriti.U zemljama Zapadne Evrope celokupna komunalna infrastruktura,a posebno vodovod i kanalizacija,se vec vise od jednog veka,unazad,gradi i razvija strogo planski i razvojno.Kod nas s to radi,vrlo cesto stihijski ili parcijalno prema ukazanoj potrebi trenutka neusaglaseno sa potrebama ostale infrastruktura i bez katastarskog kartiranja i td.Nazalost kod nas,narocito u velikim gradovina,razvoj vodovoda nije pratio i gradnju kanalizacije za otpadne vode sa postrojenjem za praciscavanje pa se tevode upustaju u vodotokove Beograd,Novi Sad,Budimpesta i drugigradovi uz Dunav.Tu nespada Bec kojeg Dr Marjanovic pominje.Nisam pobornik privatizacije ovih objekata ali nisam ni za javna preduzeca,kao sad kod nas koja sluze za razmestanje partijskih kadrova na kljucna rukovodeca mesta i upravnih odbora vrlo cesto nekvalifikovani za tu privrednu oblast.Govori se oeknomskoj ceni pijace vode koja treba da obezbedi i prosirenu reprodukciju i stednju u potrosnji vode.Pijaca voda je jedan izuzetan prehrambeni artikal bez kojeg covek nemoze da zivi.On je vazan kako kolicinski tako i da ispunu stroge hemijske i mikrobioloske norme.Prema tome ovoj problematici se mora pristuopiti strogo strucno i naucno pez ikakvog politikanstva sto je kodnas cesto.Nemoze se vodosnabdevanje gradjana ramatrati bez tretmana ovih voda u zagadjenom stanju.I da vodosnabdevanjeuz ekonomsku cenu,bude u drzavnim rukama a da onaj drugi deo,mozemo,ustupiti privatnom kapitalu,ako sam dobro razumeo g.Marjanovica.Mismo prekticno privatizovali mineralna izvorista pitke vode i celu prehranbenu industriju,u celoj ovoj stvari je najbitnija stroga drzavna regulativa i njeno sprovodjenje sto je kodnas vrlo problematicno a ne vlasnistvo.
Бранко Пешић
водомер неисправан!!! У Скопљу када је водомер неисправан исти баждари и враћа власнику јер га је он купио. Само се у Србији одузимају водомери и струјомери и не враћају власницима, већ им се уграђују употребљавани са образложењем да су исти баждарени.Овај примитиван и пљачкашки однос општина и водоводних предузећа негативно утиче на свест грађана о рационалној потрошњи. Психологија свих водоводних предузећа је да се што више воде потроши а тиме и наплати, покривајући тиме њихов нерад, нестручност, неисправне мреже, па макар и преко неисправних водомера. Ако би се они питали они би поставили САМО ЈЕДАН ВОДОМЕР НА УЛАСКУ У ГРАД и наплатили потрошену воду, не интересујући их како се она троши.Држава Србија треба хитно да регулише и омогући грађанима да ИМАЈУ ПРАВО ДА УГРАДЕ СОПСТВЕНЕ ВОДОМЕРЕ У СТАНОВИМА (у становима живи више од 70% становништва у граду), да дозволи формирање независних предузећа за баждарење водомера, струјомера и осталих мерних уређаја како би грађани били сигурни да им се уређаји баждаре коректно. За сада водомере баждаре комунална водоводна предузећа, исти они који очигледно НЕМАЈУ ИНТЕРЕС ДА СЕ СМАЊИ ПОТРОШЊА ВОДЕ!!! Што се тиче очитавања воде, толико има незапослених да је смешно говорити о том проблему. А средства би се обезбедила кроз мању потрошњу воде али са реалном ценом, чиме би се постигао вишеструки ефекат: УШТЕДА ВОДЕ, плаћање искључиво потрошене воде у стану (а не по броју чланова породице), већи финансијски ефекат, боље и квалитетније одржавање водоводне мреже, производња водомера (српски произвођач), одржавање водомера и друго. У новој згради предложио сам станарима (20 станова) да уградимо водомере и да воду сами очитавамо и плаћамо процентуалном учешћу у односу на заједнички рачун. Уградња два водомера по стану са радом коштала је око 100 евра.Тако би проверили исправност главног водомера и плаћали сопствену воду. Нико се није сложио, иако .улижио 1000 и више евра у адаптације и лакирање паркета. Сада је хаос у наплати
Бранко Пешић
Све што је друштвено вредно (комунални системи поготово, а водовод највише) подложно је у Србији приватизацији а затим или пре тога, и пљачки. Када сам дошао у Србију прво што сам уочио је да се потрошња воде у становима у зградама мери на једном заједничком водомери и дели о броју чланова домаћинства. СУЛУДИЈЕ И НАОПАКИЈЕ СТВАРИ ДО ДАНАС НИСАМ ВИДЕО. У свим бившим републикама се од 1963 г. па до данас углавном потрошња воде мери на водомерима уграђеним у становима!!! Мерење утрошка воде регулишу општинске управе законима. НЕ РЕГУЛИШЕ РЕПУБЛИКА СРБИЈА!! Тим локалним законима у свим општинама Србије ОНЕМОГУЋЕНО ЈЕ грађанима да уграде о свом трошку водомер у своме стану и плаћају стварно потрошену воду!! Одговор скоро свих НАЗОВИ СТРУЧЊАКА је да није могуће организовати читање воде у становима, да постоје губици од главне шахте до станова (ортодоксна глупост), да им то компликује наплату и слично. У Скопљу и целој Македонији је после 1963. г. уведена обавезна уградња водомера у становима. У старим становима је накнадно уграђивано. Проблем са читањем никада није постојао и то сваког месеца. Исто је и у другим републикама. Стручна литература пише да у урбаним срединама (насељеним местима и градовима) уградњом водомера у становима постиже се уштеда воде и до 30% на годишњем нивоу. Шта то значи не треба коментарисати. СУЛУДИ ОТПОР У СРБИЈИ да се не уграђују водомери у становима произилази из следећег: примитиван однос комуналних и општинских структура пре водном богатству, неписменост и нестручност у управљању и одржавању водовода, похлепност у пљачкању становништва на име неисправниј водомера, неспособност одржавања изграђених водоводних система (у бившем социјализму), пљачка од стране грађана са кућама на име неисправних (намерно покварених водомера) и крађа воде кроз дивље прикључке, уска родбинска повезаност грађана са комуналцима и сељачки менталитет. У мојој новој згради пре пет година после месец дана Водовод је заменио нови водомер зграде старим са објашњењем да

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља