субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Фреске испод креча

Аутор: М. Шашићпонедељак, 06.07.2009. у 22:00
Капела на панчевачком православном гробљу

Панчево – Бар део мистерије скинут је са приче о уништених 130 квадратних метара фресака великана нашег сликарства Милана Бутозана, сврстаних у 28 композиција, које су само једно десетлеће красиле зидове и сводове капеле на православном гробљу у Панчеву. Тумачењем приче о настанку и уништењу слика бавио се мали број историчара уметности, а и они су са опрезом износили судове о раду. Још су се помније клонили тврдњи о томе ко је 1941. године, такорећи одмах по окупацији Панчева, фреске прекречио црном бојом, да им заметне сваки траг.

Никола Влајић, директор Завода за заштиту споменика културе из Панчева каже да је било и оних који су тврдили да је прича о осликавању капеле и уништеним фрескама само легенда. Пре месец и по дана, захваљујући Влајићевој упорности, који је за то издејствовао и благослов владике банатског Никанора, почели су радови на уклањању дебелог слоја креча како би се установило шта је истина и може ли се ишта, после толико година нехата, спасити. Министарство културе дало је нешто пара, а Рафинерија позајмила скеле.

Неколико „сонди” успешно је отворила конзерватор-рестауратор Слађана Динић-Ђорђевић. У свакој су се појавили ликови из Новог завета, релативно добро очувани, јер, како каже Влајић, Бутозан није радио у класичној фреско техници већ на цементном малтеру, ојачаном жичаном мрежом, што је сликама обезбедило постојаност.

(/slika2)Милан Бутозан, рођени Панчевац, сликарство је учио у Београду и Загребу. У овом другом, 1943. трагично је окончао. Убиле су га усташе. Ко зна да ли је до њега, на крају његовог тек 38 година дугог живота, стигао глас о судбини онога што је подарио Панчевцима, али се на основу дневника који је оставио зна да је био киван на оне који су о његовим сликама у капели лоше говорили.

Милан Бутозан је осликавање капеле на панчевачком гробљу завршио 1931. године. Већ чињеница да су у комисији за пријем били вајар Тома Росандић и сликар Мило Милуновић јемчи да је рад био достојан пажње, записао је Павле Васић. На Бутозанову жалост, а та бол га изгледа до краја живота неће проћи, део Панчеваца био је веома критички расположен према експресионистичком начину представљања сакралних тема, а незадовољан је био и добар део свештенства.

Одмах по окупацији Панчева 1941. године, неко је, у тајности, црном бојом прекречио капелу и Бутозанов рад. Од тада колају разне приче о томе ко је аутор овог неславног дела. По једнима, то је учинио окупатор јер је Бутозанов рад припадао „изопаченој уметности”, док је, на пример, Драгослав Стефановић, доајен панчевачког новинарства, пре више година сведочио да му је познати панчевачки сликар Стојан Трумић рекао да је то учинио свештеник који се, наводно, презивао Зорић, а који је за то имао писмено одобрење окупаторских власти. Данас је све више оних који верују у другу варијанту, али као да је свима било непријатно да по томе копају.

Хоће ли радови бити настављени и има ли шанси да са свих 130 квадратних метара наноси креча буду скинути, а Бутозанов рад рестауриран? На то питање Влајић не може да одговори. Завод је управо започео процедуру стављања капеле под заштиту, а да ли ће радови бити настављени зависиће и од става Цркве. Директор панчевачког Завода за заштиту споменика културе вели да нема сумње да се ради о значајном раду значајног сликара, али би се опет могло поставити питање да ли начин сликања Бутозана задовољава каноне Цркве.

Скицирајући чудну сторију о страдању Бутозановог дела, Павле Васић у „Уметничкој топографији Панчева” каже да нас је онај који је прекречио капелу „лишио најоригиналнијег примера црквеног сликарства у нас” и да је овај рад могао представљати „нови пут у наше црквено сликарство”. Да ли је тако и да ли се Црква са тим слаже, знаће се ускоро.


Коментари3
7c269
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Poznajuci nas mentalitet pre ce biti da je vandalizam nad freskama "delo" ili tog popa Zorica ili nekog kako li se vec zove (tuznog li nacina da te neko zapamti) nego Nemackog okupatora.Prilicno sam siguran da Nemcima ne bi palo na pamet da se bave malom kapelicom na malom groblju malog gradica u Srbiji SEM ukoliko im to nije izdejstvovao neki nas "revnosni religiozni radnik"preko svojuh vezica sa okupatorom... Ko zna koliko li je jos odradjeno ovakvih "korekcija" nepozeljnih umetnika i njihovih dela pod maskom okupatorskog terora?
Cekamo na Butozanovo remek-delo!
"...да ли ће радови бити настављени зависиће и од става Цркве. Директор панчевачког Завода за заштиту споменика културе вели да нема сумње да се ради о значајном раду значајног сликара, али би се опет могло поставити питање да ли начин сликања Бутозана задовољава каноне Цркве." Bez obzira sta Crkva misli o Butozanu, apsolutno je nezamislivo da ona stoji na putu ozivljavanju ovog monumentalnog dela! Ako nije po crkvenim kanonima, jeste po umetnickim kanonima, i niko nema pravo da nam uskrati nesto sto je tako dugo zivelo u crnom mraku! Dakle, cekamo da se ovo delo restaurira, i da Butozanu pripadne onaj znacaj koji mu je za zivota, a pogotovu u decenijama posle smrti bio uskracen.
Barnabas
Covek moze biti umetnik ili naucnik, kao krajnja ili beskrajna mogucnost, pri tom moze, ali ne mora biti religiozan, u smislu kako to se to smatra, dok na drugoj strani imamo svestenstvo koje moze, ali ne mora, imati, afiniteta prema umetnosti ili nauci. Kao sto je malo ISTINSKIH naucnika ili umetnika, isto tako je malo onih koji su ISTINSKI okrenuti religiji. No nije nase da sudimo, vec da posaljemo komentar kada za to osecamo potrebu. Uostalom, svako ucenje, kao i reka, na izvoru je cista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља