субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

ОНО ШТО СВИ ЗНАЈУ

Аутор: Небојша Катићуторак, 07.07.2009. у 22:00

Модел по коме послују банке у Србији (и Румунији) неодржив је, и то сви знају, али се овај проблем мора решавати поступно. То је кратка дијагноза из недавног интервјуа Марека Белке, директора европског одељења Међународног монетарног фонда (ММФ). Оно што по Белки сви знају, само је за Србију тајна.

ММФ је одједном прогледао и уочио драматичне проблеме у финансијском систему Србије. То се понајвише односи на експлозивни, неодговорни раст приватног задуживања, као и на чињеницу да се привреда и грађани задужују у девизама, и да су зато изложени огромном курсном ризику. Систем је био одржив само док је курс динара почивао на продаји државне имовине и на инозадуживању. Светска економска криза је показала лудост таквог модела.

ММФ можда жели да поступно реши проблем неодрживог српског банкарског модела, али концепт решења који се назире превише личи на онај који је и довео до краха српске економије.

У склопу новог аранжмана са ММФ-ом, држава ће се задужити за нове три милијарде евра како би се зауставило повлачење капитала, колапс девизног тржишта и пропаст банака. Смисао ове позајмице је да обезбеди девизну ликвидност Србије и да увери инокредиторе да Народна банка (НБС) има довољно резерви да брани курс динара када он поново буде под притиском. Банке ће имати сигурност да новац из Србије могу повући када то пожеле, па нема потребе да сада журе. НБС ће одржавањем прецењеног курса индиректно субвенционисати кредите и профите банака. Трошкови неодрживог банкарског модела биће тако преваљени на буџет Србије.

Да би се банкарски капитал задржао у Србији, није довољно само наставити са политиком прецењеног динара. И домаће каматне стопе се морају одржавати на високом нивоу.

НБС ће, као и до сада, под изговором антиинфлационе политике, референтну каматну стопу држати на нивоу који задовољава банке и њихове каматне апетите. И држава помаже исти процес позајмљујући новац од домаћих пословних банака како би финансирала бујајући буџетски дефицит. Каматна стопа коју држава плаћа је галантна, па на тржишту новца она конкурише привреди и својом тражњом подиже каматне стопе. Уместо привреди, банке пласирају новац држави и НБС. Динар кредита који је отишао држави, динар је мање за привреду.

Из угла банака, то је сјајна политика. Упркос општем привредном колапсу, финансијски сектор је и у првом кварталу ове године забележио велики раст. То је јасан симптом финансијске патологије.

Примарни задатак ММФ-а је да штити интересе поверилаца, па ће и у августу снижавање буџетског дефицита биту њихов кључни захтев. Да би могла да отплаћује кредите које сада олако узима, држава мора радикално смањити буџетско трошење и велики део буџетских прихода усмерити за отплату дугова. То неће бити довољно, па се штедњи државе, упркос општој немаштини, морају придружити и грађани. Та штедња је одавано морала почети.

Држава би морала укинути кредите са валутном клаузулом – бар за грађане. Исто тако, морали би се укинути кеш кредити, као и задуживање путем кредитних картица. Ови кредити са астрономским каматама наносе огромну штету грађанима и економији и служе искључиво интересима банака. Држава не може мирно посматрати ово самосатирање грађана, јер ће се на крају део рачуна испоставити њој, управо онако како се то данас догађа.

НБС би требало да обори референтну каматну стопу. Инфлаторни ефекат би био минималан. Банке би повукле новац пласиран код НБС, али га не би дале ни привреди, ни грађанима, јер је солвентних дужника све мање. Новац би вероватно напустио Србију, девизно тржиште би било под притиском, али НБС има довољно резерви да овај удар неутралише на нивоу курса на коме то жели. На овај начин Србија би се само ослободила новца који ничему не служи, и макар мало смањила спољни дуг и каматни терет.

Економски проблеми Србије су структурни а не конјунктурни, и неће нестати када се светска криза оконча. Применом терапије коју данас прописује ММФ, уз политику високих камата и прецењеног динара, укупан спољни дуг Србије (дуг државе и приватног сектора) у наредне две године прећи ће ниво од 90 одсто бруто домаћег производа. Србија ће тако ући у стање перманентне дужничке и економске кризе, а будућност ће бити још безнаднија од садашњости. Србија мора почети да решава своје структурне проблеме, а банкарски систем је њен најдуже скривани проблем.

финансијски консултант


Коментари70
b1684
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ibn Malik
Za Stojana Nenadovića: Ako taj nekreditni novac, kako kažete, pada s neba, da li to znači da ja ne moram ništa da radim, nego samo sačekam da padne s neba, pokupim ga i odem u samoposlugu (ili kafanu)?
stojan nenadović
Poštovani gospodine Demi, Vi kažete da ja želim da pozajmljivanje novca zamenim poklanjanjem novca, a da sve ostalo ostane isto. Ako se novac poklanja, umesto da se daje kao kredit, ništa više ne može ostati isto. Nema inflacije, nema deflacije, nema privredne krize, a ako je tako verovatno neće biti ni ratova, odnosi među ljudima će biti bolji, prestaće ova borba za novac, koja ljude čini zlim. ljudi će postati bolji. Počinje nova era u istoriji čovečanstva, što, prema kalendaru Maja, treba da počne 2012.godine.
demi
Znaci vi samo zelite primarnu emisiju novca da promenite, a sve ostalo da bude isto? Centralna banka samo umesto sto pozajmljulje novac, treba taj novac da poklanja i bukvalno baca iz aviona pa ko ga nadje? Jel tako?
Goran Schmidt
Gospodine Katicu zasto nepisete vise? Nikako da docekamo vas sledeci tekst.
stojan nenadović
Gospodine Vladimire Dž., oduševljen sam što kažete da moja ideja nije utopija. Ja sam tu ideju kandidovao za konkurs Guglovih najboljih ideja na svetu, ali Gugl, koji je rekao da će 100 najboljih ideja objaviti do 27. januara nije ni do danas objavio tih 100 ideja. Među tim idejama je ideja Veljka Milkovića iz Novog Sada, koji je pokazao kako se može dobiti više energije od one koja je uložena. A Gugl je postavio zadatak da se uradi nešto što pomaže što većem broju ljudi. Ono što traži Ron Pol je interesantno za istoriju, ali nema veze sa mojim predlogom. Da izbegnem sukobe ja sam predložio formulu, po kojoj treba emitovati nekreditni novac i po kojoj nema inflacije, cene padaju, profiti rastu, država smanjuje poreze. Bankarima se zabranjuje da prave novac onako kako sada rade. Novi novac će ići po formuli koju sam dao i koju mora da razume učenik osnovne škole. Ako se novac tako daje, svet se postepeno menja bez sukoba. A taj sistem se uvodi trenutno. Samo treba reći: Od danas samo je ovo pravi novac, sve ostalo je falsifikat. Novac koji već postoji ostaje da važi ali od danas novac je sa ovim potpisom. Tako je počeo da emituje nekreditni novac Kenedi, ali su ga odmah ubili. Možda bi bilo bolje da je objavio šta radi, ali on nije hteo da uznemirava javnost. Međutim, ovi svetski moćnici su shvatili o čemu se radi pa su ga ubili. Sada Kinezi mogu tako da rade, kao i bilo ko drugi, ali sada je došlo drugo vreme. Dr. Srećko Ugrin je, ne tako davno, napisao knjigu o nekreditnom novcu i poslao je na trideset najvažnijih adresa u svetu i sve su knjige nestale u putu, pa je pošta platila odštetu za izgubljene knjige, ali knjige su nestale. Eto kako su moćni bili vladari svetom, ali od kad se pojavio Internet više se tajne ne mogu kriti od javnosti. Sad je osnovni problem to što ljudi kažu da to nisu razumeli, jer navodno nisu ekonomisti, a ekonomisti kažu da to nije po ekonomskoj nauci. Ali dok se laici ne udruže u prihvatanju nekreditnog novca moraće da trpe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља