петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:39

Статус породице утиче на слободно време деце

уторак, 07.07.2009. у 22:00
Понекад и у великом граду није лако испунити слободно време (Фото Д. Јевремовић)

Деца родитеља који припадају вишим социјалним слојевима имају већи број ваншколских активности, а социјалне разлике видљиве су и када је у питању време проведено у школама страних језика, компјутера и плеса или на спортским теренима. Малишани из радничких и службеничких породица проводе мањи број сати у ваннаставним активностима, а анализа економског статуса породица, такође, сведочи да је боља материјална ситуација породице управо сразмерна обиму ваншколског ангажовања деце. Похађање музичких школа и учење страних језика карактеристично је за децу из средњих социјалних слојева, за разлику од спортских рекреативних активности којима се баве малишани из свих друштвених слојева.

Ово су само неки од резултата истраживања под називом „Културни капитал у породици: образовање и(ли) школовање”, које је објавила др Смиљка Томановић, професор социологије са Филозофског факултета у Београду, у зборнику под називом „Друштво ризика”, које је недавно издао Институт за социологију Филозофског факултета у Београду.

У овој студији она, такође, подсећа на резултате анкете, која је спроведена међу ученицима седмог разреда у пет основних школа у Београду, која је показала да чак 83 одсто деце има редовне ваншколске активности којима посвећује доста времена. Бављење спортом најпопуларнија је ваншколска занимација наших ђака – следи учење страних језика и певање у хору. Једна социјална студија, такође, показала је да је од десеторо деце из средњег слоја, шесторо њих похађало музичку школу, једно дете ишло је на часове глуме, једно на часове латино-плеса, једно на кошарку, док само једно дете није имало ваншколске активности. Од једанаесторо деце из радничког слоја, троје се бавило неким спортом (фудбал и кошарка), двоје је било у извиђачима, двоје је певало у школском хору, једно је ишло на енглески, док троје није имало никаквих активности.

„Ваншколске активности често се посматрају као компензација за девалвирани образовни систем у Србији – родитељи из радничких породица их више сматрају видом контроле над слободним временом детета него извором образовања, док родитељи који припадају средњем социјалном слоју посматрају ове активности као ’културни капитал’ који се може даље инвестирати у образовање”, објашњава др Смиљка Томановић.

Она, такође, подсећа да су ранија истраживања показала да се учење у великој мери померило из учионице у ваншколски контекст, тако да је породица постала један од кључних потпорних система у образовном процесу. Родитељи су на различите начине укључени у образовни процес, како помагањем у учењу, одржавањем контакта са школом, тако и учествовањем у раду школе или плаћањем наставника за додатне часове. Укљученост родитеља углавном подразумева ангажовање мајке у дечјем школовању – у питању је, како каже ауторка ове студије, дуготрајан и сталан рад који ангажује целокупне ресурсе мајке и према коме она понекад организује и сопствени посао и већи део свог слободног времена.

„Разлика између социјалних слојева веома се јасно види када је у питању став према образовању – родитељи из радничких породица управљају се прагматичном логиком да школовање има инструменталну функцију и руководе се идејом да деца треба да заврше стручне школе да би „стекла свој хлеб” и обезбедила материјалну сигурност. Родитељи из радничких породица такође су оријентисани ка инвестирању свог капитала да би обезбедили материјалне основе да њихова деца у будућности почну самосталан посао – као што је, примера ради, отварање фризерског салона, бакалнице или механичарске радње”, указује др Смиљка Томановић.

-----------------------------------------------------------

Утицај образовања родитеља

За остваривање вишег образовног нивоа у већој мери су заинтересовани ученици чији су родитељи високообразовани – 57 одсто њих планира да заврши факултет, а 21 одсто постдипломске студије. Деца родитеља који имају завршену средњу школу првенствено се одлучују за средње стручне школе, а потом за факултете. Већина младих из радничких породица образовање након средње школе углавном повезује са обуком уз рад, путем различитих курсева, а код неких младих приметно је извесно „превирање” између онога што би они хтели и онога што се од њих очекује.

К. Ђорђевић


Коментари6
93cb1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MIRJANA M
suprug i ja imamo trije djece Bogu hvala zive i zdrave ,ako on radi od 2 do 10, a ja od 9 do 5 a vrtic do pola 5, cerka ima skolicu sporta od 3 do 4 a najstariji sin trening od pola 8 do pola 9, gde je vreme koje roditelji treba da provedu sa svojom djecom. na srecu moju i moje djece ja sam odbila posao on radi privatno na crno, djeca se bave sportom i imamo vremena za svoju djecu, a kako nam je sami znamo.........
Obogacenje decjeg poimanja sveta i sebe samih
Delimicno iz vlastitog iskustva, smatram da vanskolske aktivnosti daju deci sirinu zivotnim iskustvima, priliku da se odmore od skolskih obaveza, prosire krug prijatelja, izgrade pozitivnu sliku o sebi i podignu samopouzdanje izvan uskog merila skolskog ocenjivanja, da steknu neke nove vestine, ne smo radi njihove korisnosti, vec i zarad samog uzitka ucenja necega novog, od kreativnosti jezika i umetnickog izvodenja, do zdravih nacina nosenja sa stresovima zivota koje pruzaju sportske i sl. aktivnosti. Preko izvidaca, mladi imaju priliku da leti borave u zemlji i inostranstvu, te kroz druzenje, stvaralastvo, ucenje i rekreaciju duhovno i telesno ozive kroz nove vidike koje prevazilaze strukturu ucmalog obaveznog skolovanja.
mirjana
Све те "активности" папрено коштају и непотребно умарају ионако уморну децу. Велико је питање ко их жели - деца или амбициозни родитељи? Зар није лепше да се прошетају градом, да се друже...него да поред 6 сати седења у школи опет седе на неким часовима језика. Спорт? Слажем се са Дуцијем Симоновићем - фиѕичка култура да, спорт не.
Stari Nishlija
Aktivnosti su OK ukoliko su jeftine i korisne!Ne moze svako da upati 250-350 din za sat tenisa i da li ce dete pre da izabere internet paket ili casove karatea pogotovo kad su cene na mesecnom nivou iste, preko 1000+din? Pragmatizam iznad svega!
N. I.
Vidi se da se autor članka klonio bilo kakvog suda "kao kuge". A trebalo je da ga navede, barem u zaključku. Svi znamo za tragedije školske dece niskog socijalnog statusa koja su "isuviše pametna" za planove svojih roditelja, i koja su često bolji obrazovni potencijal od dece roditelja iz više klase... Niko ne govori o ni tome koliko štete prosečan čovek "iz dobre kuće" može naneti oblasti koja mu je namenjena od kada se rodio... Stiče se utisak da je najjača sila koja vlada u obrazovnom sistemu - nepotizam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља