На гласању за једно од нових седам светских чуда ова природна реткост заузела прво место у својој категорији
Прокупље – Двеста две необичне земљане куле са каменим плочама на врху, на падинама планине Радан, народ је назвао Ђавоља варош. Ова природна реткост у атару села Ђаке конкурент је за једно од седам нових светских чуда. Гласање путем Интернета покренула је швајцарска агенција „Бернад Вебер”, а у другом кругу гласања које је завршено у поноћ између уторка и среде, Ђавоља варош је заузела прво место у категорији стеновите формације, пећине и кањони. Данас ће се појавити списак 77 светских чуда која су у 11 категорија ушла у финале, а 21. јула тачно у 12 сати и седам минута на сајту агенције појавиће се списак 28 чуда која су ушла у најужи избор, на основу гласања, али и мишљења екипе стручњака. Експерти ће после тога посетити изабрана места, уз пратњу великих светских медија, што може бити сјајна прилика за промоцију не само Ђавоље вароши и топличког краја, него и целе Србије.
У овом гласању учествовало је више од милијарду људи, а Ђавоља варош је добила двоструко више гласова него што Србија има становника, указује Радован Танасковић, човек који се већ деценијама бави природом у околини Куршумлије и туристичким могућностима које она нуди. О томе за „Политику” каже:
– Да будем искрен, на то да би требало нешто учинити за Ђавољу варош подстакао нас је један новински чланак који је критиковао запуштеност овог природног феномена. Тада, тачније 1. августа 2007. године, Радован Раичевић, директор Туристичког предузећа „Планинка” у Куршумлији, и ја смо се договорили да нешто учинимо да тај природни феномен постане доступан посетиоцима. Нашу идеју подржала је и тадашња туристичка организација општине, а онда и Туристички савез Србије. Министарства за животну средину и просторно планирање, па за инфраструктуру, за дијаспору, поздравила су иницијативу и материјално помогла да упристојимо овај локалитет. Тек тада смо могли и да га пријавимо за једно од светских чуда – каже Танасковић.
И доиста, до Ђавоље вароши сада води добар асфалтни пут, који се одваја од магистрале Ниш–Приштина код села Раче. После девет километара вожње кроз прелепе пределе, стиже се до „предграђа”. Ту је уређено паркиралиште, затим, у складу с природом подигнут низ дрвених објеката: ресторан, галерија слика и фотографија, санитарни чвор, клупе за одмор... Одавде се шетња наставља пешице кроз густу шуму столетних букава, уз брзу планинску речицу, па поред рударских окана из доба Немањића и извора изузетно опорих вода препуних минерала. А онда се укаже Паклена јаруга и изнад ње невиђене скупине кула од земље и камена – Ђавоља варош. Поред њих су изграђене дрвене степенице, тако да им се може прићи сасвим близу.
– Откако је кренула акција гласања за Ђавољу варош, број туриста је нагло порастао. У прошлој години овде је боравило више од 50 хиљада посетилаца, што је троструко више људи него што у општини Куршумлија има становника, а за шест месеци ове године већ смо забележили скоро 27 хиљада – каже Златко Вељовић, директор „Пролом бање”, која се овде стара о угоститељским и туристичким услугама. Додаје да је и број ноћења у хотелу „Радан” у овој години повећан скоро за трећину. Вељовић је, како нам рече Радован Танасковић, један од оних туристичких радника који су активно укључени у промоцију Ђавоље вароши и у подстицање гласања за једно од светских чуда. Пошто овде још нема могућности за смештај, туристи углавном одседају у Пролом бањи која је, такође, атрактивна. Ових дана, у суседном селу Ђаке борави 14 туриста, што је, каже Танасковић, добар зачетак сеоског туризма.
Иначе, необичне воде Ђавоље вароши описао је још 1905. године Александар Зега, оснивач Хемијског друштва Србије. Земљане фигуре први је научно описао 1955. године професор др Томислав Ракићевић. Не знамо да ли су ови научници слутили да ће Ђавоља варош бити конкурент за једно од седам светских чуда природе, али су овде сви уверени да ће убрзо бити и званично проглашена.
Драган Борисављевић
